Da li je iranski vrhovni vođa odobrio malo nuklearno oružje? Šta do sada znamo
Komentari
25/12/2025
-14:15
Pitanje da li je iranski vrhovni vođa Ali Hamnei odobrio razvoj nuklearnog oružja postalo je hitno nakon razornog 12-dnevnog sukoba sa Izraelom u junu.
Izraelski i američki udari su ozbiljno oštetili iranska nuklearna postrojenja tokom sukoba u kojem je poginulo više od 1.000 Iranaca i 29 Izraelaca, što je izazvalo intenzivne spekulacije o sledećem potezu Teherana.
Od avgusta, američke obaveštajne službe su nastavile da procenjuju da Hamnei nije odobrio program nuklearnog oružja.
"Obaveštajna zajednica i dalje procenjuje da Iran ne gradi nuklearno oružje i da vrhovni vođa Hamnei nije odobrio program nuklearnog oružja koji je obustavio 2003. godine", rekao je direktor Nacionalne obaveštajne službe SAD Tulsi Gabard obaveštajnom odboru Senata u martu.
Tanjug/AP/Office of the Iranian Supreme Leader
Međutim, Gabard je primetio da smo "u protekloj godini videli eroziju višedecenijskog tabua u Iranu o javnoj diskusiji o nuklearnom oružju, što je verovatno ohrabrilo zagovornike nuklearnog oružja unutar iranskog aparata za donošenje odluka".
U oktobru 2024. godine, direktor CIA-e Vilijam Berns rekao je da je "razumno uveren" da će SAD biti u stanju da otkriju rad na naoružanju "relativno rano".
Nacionalni savet otpora Irana u egzilu tvrdio je u oktobru 2024. da je Hamnei naredio Кorpusu islamske revolucionarne garde da "završi i ubrza projekat izgradnje nuklearnih bombi".
Povezane vesti
Međutim, ove tvrdnje nisu nezavisno potvrdile međunarodne obaveštajne agencije niti Međunarodna agencija za atomsku energiju.
Iranski izvori navode da je odluka doneta
ISPI, italijanski tink-tenk za spoljnu politiku, objavio je ovog meseca da njegovi izvori u Teheranu sada ukazuju da je Hamnei u oktobru doneo odluku da odobri razvoj kompaktnih bojevih glava za balističke rakete, iako ne da poveća obogaćivanje uranijuma preko 60%.
Prema analizi ISPI-ja, svi izvori konsultovani tokom godina su ranije negirali da je doneta bilo kakva takva odluka.
Tanjug AP/Iranian Army via AP
Taj istraživački centar je saopštio da je Hamnei dosledno blokirao konačnu odluku o prelasku na obogaćivanje od 90% i početku razvoja minijaturizovanih nuklearnih bojevih glava, uprkos pritisku Revolucionarne garde.
Međutim, ISPI je naveo da je junski sukob promenio proračun nakon što je pokazao da su iranski odbrambeni sistemi uglavnom neefikasni, pri čemu se pokazao sposobnim samo njegov arsenal raketa srednjeg dometa.
Analiza ISPI-ja sugeriše da je Teheran zaključio da će nuklearno oružje biti jedino stvarno sredstvo odvraćanja od Izraela i SAD, osim predaje. Ovaj istraživački centar je napomenuo da kruže i glasine o ultratajnom programu obogaćivanja na neotkrivenim lokacijama koje nikada nisu prijavljene IAEA.
AP/Iranian Army
Ove tvrdnje izvora ISPI-ja ne mogu se nezavisno proveriti putem zvaničnih obaveštajnih procena ili izveštaja IAEA.
Povezane vesti
Кakvi su iranski nuklearni kapaciteti?
Ono što je potvrđeno jeste brzi napredak Irana u kapacitetima za obogaćivanje uranijuma pre junskog sukoba.
Prema podacima IAEA, Iran je posedovao 441 kilogram uranijuma obogaćenog na 60% zaključno sa 13. junom 2025. godine, neposredno pre početka izraelskih napada. Ovo je najviši nivo obogaćivanja od strane bilo koje države koja nema nuklearno oružje.
Uranijum obogaćen do 60% je tehnički blizu 90% potrebnih za materijal oružja.
Tanjug AP/Maxar Technologies via AP
Povezane vesti
U izveštaju američkih obaveštajnih službi iz novembra 2024. godine navodi se da Iran ima dovoljno fisionog materijala koji bi, ako se dodatno obogati, bio dovoljan za "više od desetak nuklearnih oružja".
ISPI je napomenuo da bi prelazak sa 60% na 90% obogaćivanja zahtevao samo nekoliko nedelja, pod uslovom da postoji dovoljno operativnih naprednih centrifuga.
Međutim, izgradnja kompaktnih bojevih glava dovoljno malih za iranske rakete najdužeg dometa predstavlja daleko složeniji izazov.
Кoji su tehnički izazovi?
Iako bi Iran mogao brzo da obogati uranijum do nivoa pogodnog za proizvodnju oružja, razvoj kompaktnih nuklearnih bojevih glava je znatno teži.
ISPI je naveo iskustvo Pakistana, koji je sproveo pet nuklearnih testova u maju 1998. godine, a zatim i test kompaktne bojeve glave dva dana kasnije.
Pakistan je uspeo da razvije kompaktne bojeve glave bez međutestiranja uživo, zahvaljujući 24 simulirana testa sprovedena od 1983. godine pa nadalje, ali je i dalje bilo potrebno 15 godina da se postigne održiv dizajn.
ISPI je sugerisao da ako je Hamnei dao prioritet razvoju bojevih glava u odnosu na obogaćivanje, to može biti zato što bi obogaćivanje fisionog materijala sada dovelo Iran u izuzetno izložen položaj.
Međutim, obogaćivanje i razvoj bojevih glava će na kraju morati da se spoje, jer je materijal kvaliteta za naoružanje potreban čak i za simulirane testove.
U međuvremenu, Severna Кoreja je intenzivirala saradnju sa Iranom na balističkim raketama i naprednim dizajnima, prema izveštajima, mada je nemoguće proveriti da li se to odnosi i na kompaktne nuklearne bojeve glave.
Tanjug/AP/Korean Central News Agency/Korea News Service
Iransko-izraelski sukob je fundamentalno promenio stratešku računicu.
Izraelski napadi 13. juna usmerili su glavna iranska postrojenja za obogaćivanje uranijuma u Natanzu, ubivši nuklearne naučnike i oštetivši infrastrukturu.
SAD su se pridružile kampanji 22. juna, napavši tri iranska nuklearna postrojenja, uključujući duboko zakopano mesto Fordou, bombama za uništavanje bunkera.
Iran je ispalio preko 550 balističkih raketa i više od 1.000 dronova na Izrael tokom sukoba, sve dok prekid vatre nije stupio na snagu 24. juna.
Tramp je rekao da bombardovanje teheranskih objekata predstavlja "uništenje", iako su zvanični američki izvori rekli da je to samo odložilo razvoj iranskog nuklearnog oružja za nekoliko meseci.
Iranski zvaničnici su javno razgovarali o ponovnom razmatranju zabrane nuklearnog oružja u zemlji.
U oktobru 2024. godine, 39 članova iranskog parlamenta pisalo je Vrhovnom savetu za nacionalnu bezbednost pozivajući na promenu iranske odbrambene doktrine kako bi se uključilo nuklearno oružje.
Кamal Harazi, savetnik Hamneija, rekao je u novembru 2024. da će Iran "modifikovati svoju nuklearnu doktrinu" ako "pojavi se egzistencijalna pretnja".
Ali Šamkani, glavni savetnik Hamneija, rekao je u oktobru da raniji napadi Irana na Izrael "nisu postigli rezultate" koje je Teheran želeo.
Otvoreno je razmišljao o tome kako Iran teži da napravi nuklearno oružje, rekavši "sada kada je postalo jasno, Iran je trebalo da sam razvije ovu sposobnost".
Iran se dugo pozivao na verski dekret, ili fatvu, koju je izdao Hamnei, a kojom se zabranjuje razvoj i upotreba nuklearnog oružja.
Fetva, prvi put pomenuta 2003. godine i formalizovana u narednim godinama, proglašava da je izgradnja, skladištenje i upotreba nuklearnog oružja zabranjena islamom.
Međutim, analitičari napominju da se fetve mogu modifikovati kao odgovor na promenljive okolnosti, a diskusije o reviziji nuklearne doktrine sugerišu da bi takva promena mogla biti razmatrana, piše Euronews.
Šta može da uradi IAEA?
IAEA nije u mogućnosti da sprovodi inspekcije na najosetljivijim iranskim nuklearnim lokacijama od junskih napada.
"Dozvoljen nam je pristup samo lokacijama koje nisu pogođene", rekao je sredinom decembra generalni direktor IAEA Rafael Grosi.
"Ove tri druge lokacije — Natanz, Isfahan i Fordov — su još značajnije, jer još uvek sadrže značajne količine nuklearnog materijala i opreme, i moramo se tamo vratiti."
Tanjug/AP/Michael Gruber
Obaveštajne procene ukazuju da je Iran pre američkih napada premestio približno 408 kilograma obogaćenog uranijuma sa 60% na tajne lokacije, verovatno u duboko zakopana postrojenja u Isfahanu.
Satelitski snimci Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost sa sedištem u Vašingtonu pokazuju da je Iran preduzeo minimalno čišćenje na većini oštećenih lokacija.
Međutim, uložila je napore da pristupi tunelskom kompleksu Isfahan gde bi mogao biti skladišten obogaćeni uranijum.
Američki ambasador u Izraelu Majk Hakabi rekao je u decembru da Iran izgleda pokušava da obnovi Fordou, sugerišući da "nisu dobili punu poruku" iz junskih udara.
Komentari (0)