Priča o čoveku koji je kartele pretvorio u “korporacije”: Kako je Feliks Galjardo postao meksički El Padrino?

Gotovo niko, osim šačice ljudi, ne zna da li je Migel Anhel Feliks Galjardo prošlog ponedeljka uopšte bio u stanju da razume vest o likvidaciji Nemesia Osegere Servantesa od strane specijalnih snaga meksičke vojske. Čovek koji je sa još dvojicom narko-bosova udario temelje modernim kartelima osamdesetih godina, od septembra 2022. nalazi se u kućnom pritvoru sa nanogicom, ali od nekadašnjeg "bosa nad bosovima" ostala je samo senka.

Nakon trideset tri godine iza rešetaka, Galjardo je već jedanaest godina slep na jedno oko, izgubio je sluh na levo uvo, čulo mirisa, ima ozbiljne probleme u komunikaciji i trajno je vezan za bocu sa kiseonikom i invalidska kolica. U svojoj osamdesetoj godini, nekadašnji El Padrino (Kum), koji je zajedno sa Rafaelom Karom Kinterom i Ernestom Fonsekom Kariljom "rodio" kartele koji već skoro pola veka terorišu Meksiko, danas je na ivici smrti.

Pakt sa Eskobarom i rađanje imperije

Na jednom ranču u oblasti Belavista u Kulijakanu, u državi Sinaloa, započeo je put čoveka koji će postati suvereni El Patron i glavni arhitekta sistema koji je podelio teritorije za trgovinu i distribuciju narkotika u Meksiku. Zvuči gotovo neverovatno, ali Migel Anhel Feliks Galjardo je nakon srednje škole završio poslovnu administraciju, a potom postao agent Federalne pravosudne policije.

Radio je i kao lični telohranitelj guvernera Sinaloe, čije su se političke veze pokazale kao zlata vredne kada je, još uvek kao policajac, zagazio u vode narko-biznisa. Njegovo poznanstvo sa Rafaelom Karom Kinterom i Ernestom Fonsekom Kariljom (poznatim kao Don Neto) bilo je presudno. Prevejan i inteligentan, Galjardo je odleteo u Kolumbiju kako bi sklopio posao veka sa najmoćnijim narko-bosom na svetu – Pablom Eskobarom.

Foto AP, Archivo

Do tada su se bavili uzgojem i trgovinom marihuane, ali su shvatili da kokain donosi neuporedivo veći profit. Početkom osamdesetih, kada je američka DEA (Uprava za suzbijanje narkotika) blokirala pomorske rute kokaina iz Kolumbije ka Floridi, Eskobar se okrenuo Meksiku.

Galjardo i njegovi partneri nisu tražili novac za transport – tražili su 50 odsto robe koju prenesu. Prema nekim izvorima, profit već u prvoj godini bio je kolosalan, premašivši cifru od 5 milijardi dolara.

Apsolutna moć i kobna greška

Kartel Gvadalahara je rođen. Do 1985. godine, trio Galjardo-Kintero-Kariljo bio je nedodirljiv. Galjardo je imao "ljude" svuda – među ministrima, visokim policijskim funkcionerima, carinicima i graničarima.

Međutim, nisu računali na upornost i hrabrost jednog agenta DEA – Enrikea "Kikija" Kamarene.

U leto 1980. Kiki Kamarena je shvatio da će teško postići rezultate delujući samo iz kancelarije u Gvadalahari. Trio na čelu kartela počeo je da sadi ogromne plantaže marihuane daleko od gradova, duboko u pustinji, koristeći novu sortu koja je davala vrhunski kvalitet i bila izuzetno tražena u Severnoj Americi.

Iako Kamarena nije mogao da radi kao tajni agent, bio je maestralan u regrutovanju doušnika. Ubrzo je dobio "kapitalca". Uz pomoć svog najboljeg izvora, kodnog imena Migel Sančez, otkrio je plantažu površine čak 200 hektara kod grada Vanegas.

Kada ju je u avgustu 1982. posmatrao dvogledom, ostao je bez teksta. Organizovao je tajne letove iznad polja i obavestio meksičke vlasti. U septembru je usledila racija: spaljeno je 4.000 tona marihuane, najveća količina ikada zaplenjena do tada. Vrh kartela bio je van sebe od besa, pokušavajući bezuspešno da otkrije odakle curi informacija.

Odmazda: Kuća mučenja

Dve godine kasnije, Kamarena otkriva još veću plantažu u državi Čivava – neverovatnih 2.000 hektara. Vojska, uz podršku helikoptera, uništava useve čija se godišnja vrednost procenjivala na 8 milijardi dolara.

Rafael Kintero, izbezumljen od besa, nudi bogatstvo za ime doušnika. Iako nikada nije zvanično potvrđeno ko je izdao Kikija, najverovatnija verzija upućuje na korumpirane policijske vrhove.

Sedmog februara 1985, po naređenju Feliksa Galjarda, agent DEA je otet i odveden u izolovanu kuću u zapadnom delu Gvadalahare, koja je pripadala Kinteru. Ono što je usledilo bio je čist horor. Njegovi dželati su mu lomili rebra jedno po jedno, bušili lobanju električnom bušilicom i držali ga u životu samo da bi produžili agoniju. Magnetofon je 30 sati snimao mučenje, kako bi Kintero mogao da "uživa" u snimku, a navodno je i sam Galjardo u jednom trenutku svratio u "kuću mučenja".

AP Photo/DEA

Godinama kasnije, čak i iskusne sudije plakale su slušajući te trake. Telo Kikija Kamarene pronađeno je mesec dana kasnije, zamotano u plastiku, gotovo neprepoznatljivo.

Pad "nedodirljivih"

Smrt agenta pokrenula je bes DEA kakav se ne pamti. Pokrenuta je tajna operacija, a zidovi zaštite oko kartela počeli su da padaju. Otkrivena je korupcija koja je sezala do direktora Interpola u Meksiku.

Rafael Kintero je pobegao u Kostariku, ali je iste godine uhapšen i osuđen na 40 godina zatvora. Galjardo je "pao" četiri godine kasnije, 1989. godine.

Međutim, priča o Kinteru imala je još jedan obrt. Zahvaljujući kontroverznoj sudskoj odluci, pušten je na slobodu pre isteka kazne i odmah postao begunac poznat kao "Duh Sinaloe".

AP Photo/DEA

Kraj njegove slobode došao je 15. jula 2022. godine. Specijalne jedinice meksičke mornarice locirale su ga u zapadnoj Sinaloi. Krio se u gustom rastinju, ali ga je odao lavež psa tragača. Kada su komandosi uperili oružje u žbunje, 69-godišnji Rafa se predao bez otpora.

Tri godine kasnije, 27. februara 2025, sada kao 73-godišnjak, Kintero je konačno izručen Sjedinjenim Američkim Državama. Kada je avion sleteo u Njujork, nekada moćni narko-bos izašao je u narandžastom kombinezonu, okovanih ruku i nogu, znajući da poslednji put udiše vazduh kao slobodan čovek pre nego što ga proguta američki zatvorski sistem.

Tako je, uz lavež psa i zveket lanaca, okončana krvava era osnivača kartela Gvadalahara.