Japan 81 godinu nakon Hirošime i Nagasakija: "Razaranje se nikada ne sme ponoviti"
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Prošle nedelje obeležena je 81. godišnjica od kada su atomske bombe pogodile dva japanska grada - Hirošimu, a nešto kasnije i Nagasaki. Godišnjice napada ponovo su u prvi plan stavile pozive na nuklearno razoružanje, dok je Japan podsetio na svoja tri principa nenuklearne politike.
Sjedinjene Američke Države bacile su atomsku bombu na Hirošimu 6. avgusta 1945, a tri dana kasnije, 9. avgusta, na Nagasaki, pri čemu je do kraja te godine u Hirošimi umrlo oko 140.000, a u Nagasakiju oko 70.000 ljudi.
Trauma iz Drugog svetskog rata bila je povod za otklon Japana od novog, razornog oružja. Tri principa nenuklearne politike - ne posedovati, ne proizvoditi i ne dozvoljavati unošenje nuklearnog oružja na teritoriju Japana - prvi put je zvanično formulisao tadašnji premijer Eisaku Sato 11. decembra 1967. godine pred parlamentom.
Tanjug/ AP Photo/Eugene Hoshiko
Principi su nastali u kontekstu snažnog antinuklearnog raspoloženja japanske javnosti nakon bombardovanja Hirošime i Nagasakija, kao i pregovora o vraćanju Okinave pod japanski suverenitet. Na Okinavi su u to vreme bile stacionirane američke nuklearne snage, što je izazivalo snažan otpor u Japanu, dok je dodatni pritisak predstavljala i kineska nuklearna proba iz 1964. godine.
Japanski parlament je 1971. godine usvojio rezoluciju kojom su principi potvrđeni kao nacionalna politika. Istovremeno, Sato je predstavio i takozvana četiri stuba japanske nuklearne politike: mirnodopsku upotrebu nuklearne energije, globalno nuklearno razoružanje, oslanjanje na američki nuklearni kišobran i tri nenuklearna principa.
Od tada su svi japanski premijeri formalno potvrđivali privrženost ovim principima, što je izjavom potvrdila i japanska premijerka Sanae Takaiči. Ona je, obraćajući se okupljenima na komemoraciji u Nagasakiju, rekla da će Japan, sa ciljem da taj grad ostane poslednje mesto koje je pretrpelo nuklearni napad, promovisati "realne i praktične“ napore ka svetu bez nuklearnog oružja. Istu poruku iznela je i nekoliko dana ranije u Hirošimi, gde je obećala da će uložiti sve napore za ostvarivanje sveta bez nuklearnog oružja i trajnog mira.
Tanjug AP/Eugene Hoshiko
"Razaranje izazvano atomskim bombardovanjima Hirošime i Nagasakija i neopisiva patnja koju je toliko ljudi pretrpelo nikada ne smeju da se ponove", rekla je premijerka.
Povezane vesti
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš u poruci pročitanoj na komemoracijama upozorio je da "norme i zaštitne mere koje su pomogle da se spreči nuklearna katastrofa trpe pritisak“ i da se "nuklearni mačevi ponovo mašu u ime moći i prinude“.
Poručio je da mir ne dolazi kroz strah i silu, već kroz poverenje, dijalog i međunarodnu saradnju, te pozvao na izbor dijaloga umesto podele, saradnje umesto konfrontacije i zajedničke bezbednosti umesto uskih interesa.
Međutim, dok premijerka Takaiči ponavlja privrženost Japana trima nenuklearnim principima, unutar vladajuće stranke i koalicije istovremeno se vodi debata o mogućem ublažavanju zabrane unošenja nuklearnog oružja, što ukazuje na pritiske kojima je taj princip izložen.
Ta debata, koja se vodi uoči planirane revizije ključnih bezbednosnih dokumenata do kraja godine, pokazuje da formalna privrženost principima ne isključuje njihovo postepeno preispitivanje.
"Uzdržavam se od prejudiciranja“, rekla je Takaiči na konferenciji za novinare u Hirošimi odgovarajući na pitanje da li će vlada izmeniti nenuklearne principe u okviru ažuriranja bezbednosnih dokumenata. Ipak, dodala je da ih "čvrsto zadržavamo kao pravac politike“, piše "Nippon.com".
Komentari (0)