Nevidljive žrtve rata u Sudanu: U sirotištu u Kartumu od početka rata stradalo najmanje pedesetoro mališana

Komentari

Autor: Reuters

30/05/2023

19:00

Nevidljive žrtve rata u Sudanu: U sirotištu u Kartumu od početka rata stradalo najmanje pedesetoro mališana - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Najmanje pedesetoro dece iz državnog sirotišta u Sudanu peminulo je od gladi ili bolesti od izbijanja rata u toj zemlji. Mnoga deca podlegla su neuhranjenosti, dehidraciji i infekcijama u poslednjih šest nedelja koliko se vode bitke u toj afričkoj zemlji, a najteži dan za sirotište "Migoma" u Kartumu bio je petak 26. maj, kada je preminulo 13 beba.

Dr Abir Abdulah jedna je od retkih lekarki u ovoj ustanovi koja brine o stotinama dece.

"Moraju da jedu na svaka tri sata. Ali ovde nema nikog. Pokušali smo sa intravenskom terapijom, ali u većini slučajeva nismo uspeli da spasemo decu", rekla je Abdulah za Rojters.

Među nastradalom decom najviše je novorođenčadi i mališana mlađih od godinu dana, a Abdulah kaže da su prizori beba koje beživotno leže u kolevkama "zastrašujući" i "veoma bolni".

Rojters je kontaktirao još osmoro ljudi koji su od početka rata ili posetili sirotište ili imali kontakt sa drugim posetiocima. Svi su rekli da su uslovi drastično pogoršani i da je broj umrlih porastao, kako zbog nedostatka osoblja, tako i zbog nestašice struje izazvane ratnim dejstvima. Bez struje nema ni ventilatora, pa prostorije lako postaju pregrejane, a postaje gotovo nemoguće sterilisati i medicinsku opremu.

Evakuacija beba praktično nemoguća

Preminule bebe iz "Migome" su među nevidljivim žrtvama rata u Sudanu, koja je po površini teritorije treća najveća država u Africi. Prema podacima Ujedinjenih nacija, do sada je ubijeno više od 700 ljudi, povređeno na hiljade, a najmanje 1,3 miliona raseljeno u okolne zemlje ili u druge regije Sudana. Stvarni broj ljudskih žrtava je verovatno i veći, ali većina državnih službi koje bi mogle da prate realno stanje na terenu više ne radi.

Regularna vojska Sudana pod komandom generala Abdela al Burhana pokušava gotovo dva meseca da potisne paravojne jedinice Snaga za brzo reagovanje (RSF) kojima komanduje doskorašnji al Burhanov zamenik Mohamed Hamdan Daloa. Obe strane su 20. maja potpisali sedmodnevno primirje, kako bi omogućili dostavljanje humanitarne pomoći, ali je situacija na terenu teška.

Sudan, koji ima 49 miliona stanovnika je među najsiromašnijim državama sveta, a rat je uzdrmao ionako nestabilan sistem u kom je humanitarna pomoć i bez rata bila potrebna više od 16 miliona ljudi. Taj broj je sada porastao na 25 miliona, upozoravaju Ujedinjene nacije. Pored toga, više od dve trećine bolnica u oblastima u kojima se vode borbe su van funkcije.

Emad Abdel Moneim, generalni direktor "Al Dajata" najvećeg porodilišta u Sudanu, kaže da je bolničko osoblje moralo da se evakuiše krajem aprila. Neke od pacijenata uspeli su da povedu sa sobom, ali su mnogi i ostavljeni: oni koji su na ventilatorima i u inkubatorima. Evakuisanje takvih pacijenata zahtevalo bi posebno opremljena vozila, koja trenutno nisu dostupna. Moneim kaže da je devet beba umrlo uz još neutvrđen broj odraslih koji su se nalazili na odeljenju za intenzivnu negu.

Međutim, kada su novinari pitali predstavnika Ministarstva zdravlja Abdela Rahmana za smrtne slučajeve u toj bolnici, on je rekao da nije čuo za njih i da sumnja da bi pacijente iko ostavio prilikom evakuacije. Na dalja pitanja nije odgovarao.

Broj ljudi koji umiru u borbi samo je delić u odnosu na one koji umiru od bolesti, rekao je za Rojters Atija Abdulah, generalni sekretar Sindikata sudanskih lekara.

"Situacija u zdravstvu se pogoršava iz dana u dan", rekao je on.

Jedna dadilja na 20 mališana

Osnovano 1961. godine "Migoma" sirotište godišnje primi na stotine beba, pokazuju podaci organizacije "Lekari bez granica". Čak i pre rata, sirotište je teško funkcionisalo sa više od 400 dece mlađe od pet godina. U svakoj od skučenih soba ima i po 25 mališana, a u kolevkama spava i po više beba. Deca često dolaze slabog zdravlja, a broj smrtnih slučajeva među njima bio je visok i pre postojeće krize. Štaviše, 2003. čak 75 posto dece koja su dolazila u "Migomu" su umirala, a te godine pomoć su odlučili da im pruže "Lekari bez granica". Ponovo su intervenisali od 2021. do 2022. kada je prosečno umiralo oko dvanaestoro dece mesečno. Humanitarne organizacije pružile su finansijska sredstva za zapošljavanje dodatnog osoblja, ali je od izbijanja rata većina njih ostala kod kuće.

Trenutno postoji samo jedna dadilja na dvadesetoro dece, a što je još gore, u ratu sve više dece ostaje bez roditelja, pa u "Migomu" iz drugih prihvatilišta šalju i starije dečake i devojčice.

"Radila sam kao dadilja, medicinska sestra i lekar, hraneći jednu bebu, drugoj dajući antibiotik, ostalima menjajući pelene", kaže dr Aibrahim, dodajući da je svaki put kada je odlazila da spava strahovala koliko će njih zateći mrtvih kada se probudi.

Četiri dana nakon izbijanja rata više nije mogla da podnese iscrpljenost i morala je da napusti "Migomu".