Rat u Ukrajini preti da izazove globalnu krizu hrane: Na udaru poskupljenja biće svi, neke zemlje su u težoj poziciji

Komentari

Autor: Zlatica Radović

28/03/2022

22:21

Rat u Ukrajini preti da izazove globalnu krizu hrane: Na udaru poskupljenja biće svi, neke zemlje su u težoj poziciji - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Ukrajina je najveći svetski proizvođač semena suncokreta i izvoznik suncokretovog ulja, a prema nezvaničnim procenama zajedno sa Rusijom, žitaricama snabdeva dve trećine evropskog tržišta. Agrarni analitičari napominju da je veliki deo borbi u toj zemlji koncentrisan u glavnim regionima za uzgoj suncokreta i ukazuju da bi to mogao biti ozbiljan problem za poljoprivrednike, koji neće uspeti da zaseju uobičajene površine.

Kriza se već odrazila na evropske potrošače, jer su u pojedinim zemljama već zaticali prazne rafove bez ulja i brašna, dok su neke države pokušale da ograniče kupovinu ovih namirnica kako bi sprečile nestašice. Stručnjaci smatraju da Evropa neće biti gladna ni ako se ostvare prognoze o manjem obimu setve u u Ukrajini, ali taj optimizam ne dele kada su u pitanju cene i tvrde da bi hrana mogla dodatno da poskupi. Oni napominju da niko još ne zna da li će Rusija nastaviti da izvozi onoliko hrane kao ranije ili će ograničiti tokove, posebno kada se njeno stanovništvo suočava sa sankcijama.

U Ukrajini je počela prolećna setva, a ministar poljoprivrede Roman Leščenko izjavio je za Rojters da bi površine useva ove godine mogle da budu više nego prepolovljene u odnosu na nivo iz 2021. godine, na oko sedam miliona hektara.

Analitičari tvrde da Evropa verovatno može da prebrodi neposrednu oluju, iako se njeni farmeri pripremaju za još veće troškove osnovnih inputa poput đubriva i stočne hrane, ali da je malo verovatno da će potrošači videti prazne police supermarketa. Troškovi će rasti — posebno za ključnu robu kao što je suncokretovo ulje, ali bogate zapadne ekonomije mogu sebi da priušete i skuplje namirnice koje će biti alternativa. Ali, izbacivanje žitnice Evrope iz lanca snabdevanja moglo bi ozbiljno uzdrmati siromašnije države, koje ne mogu same da proizvedu dovoljno hrane.

Siromašne zemlje će biti najviše pogođene

Politiko navodi da je slika alarmantnija u zemljama u razvoju, gde bi se države, posebno na Bliskom istoku i severnoj Africi, koje su već pogodile suše, mogle suočiti sa mnogo višim cenama osnovnih namirnica poput hleba. A ako ljudi budu gladni ili ne mogu da prehrane svoje porodice, verovatno će uslediti politička nestabilnost.

Na to ukazuje i agrarni analitičar Žarko Galetin i za Euronews Srbija kaže da će najveći gubitnici i ove krize biti najsiromašniji, oni koji ne mogu da zadovolje potrebe iz sopstvene proizvodnje.

"To su zemlje Severne Afrike, Egipat pre svih, Alžir, Libija, kao i zemlje Podsaharske Afrike. Kad se uzdrma na tržištu hrane, pogotovo žitarica, oni to veoma osete, a najbolji dokaz za to je 2011. godina, jer je tadašnja kriza hrane praktično bila okidač za krvavo arapsko proleće. To je u osnovi imalo taj socijalni i ekonomski razlog", rekao je Gulan.

On je napomenuo da te zemlje sada nisu u fokusu svetskih medija, već da su to prazni rafovi u Nemačkoj i Francuskoj u hipermarketima, ali da će posledice ove krize najviše osetiti siromašne zemlje. Te države će morati da se obrate drugim zemljama izvoznicama kako bi kupile žitarice, što će dodatno povećati globalne cene.

"Ne postavlja se samo pitanje cene i dostupnosti već elementarne raspoloživosti robe. Sve zemlje su još u pandemiji primenjivale izvozne takse, kvotiranje izvoza, i niz mera koje su uzrokovale smanjen protok roba, što je dovodilo do neizvesnosti na svetskom tržištu i shodno tome i do povećanja cena. Čim imate strah i neizvesnost, kao direktna psoledica sledi rast cena. Ukrajinsko-ruska kriza samo je multiplikovala i podigla na viši stepen tu priču. Visoko uvozno-zavisne zemlje, siromašne, imaće najveći problem koji može u nekom trenutku da eskalira. Hrana ume da bude zahvalno sredstvo za manipulaciju i to može biti problem", objašnjava Galetin.

On podseća da je povučen izvozni potencijal Ukrajine i Rusije i da je to uzdrmalo tržište pšenice i uljarica, odnosno suncokreta. Galetin ukazuje da je u resursima, kvalitetu zemljišta, agrometeorološkim karakteristikama Ukrajina daleko ispred svih i da zaista može da nahrani pola Evrope.

"Proizvodnja u Ukrajini i Rusiji čini 80 odsto svetskog izvoza suncokretovog ulja i ove godine bi uljarski sektor mogao biti u ozbiljnom problemu. Što se tiče žitarica, oko 29 su u strukturi svetskog izvoza i taj problem može da zapali tržište pšenice. Cenovna eskalacija se već desila, ali može da potraje i u narednom periodu, tim pre što se postavlja pitanje kako će Ukranija uopšte zasnovati prolećnu setvu i kako će to sve odraditi. Ipak, bez obzira šta da se desi, Evropa neće ostati gladna", tvrdi Galetin.

Ukrajina je gigantski izvoznik roba poput pšenice, kukuruza i suncokretovog ulja, ali je zbog ruske invazije sva trgovina stala jer brodovi ne mogu da napuste crnomorske luke. Prve količine kukurza uspeli su krajem prošle nedelje da izvezu železnicom za Poljsku. Iako političari u Evropi tvrde da nam ne predstoje nestašice, ne može se prevideti činjenica da je Ukrajina četvrti najveći spoljni dobavljač hrane u EU.

Profesor poljoprivredne ekonomije na Univerzitetu u Bonu Matin Kajm je rekao da su cene žitarica porasle za 50 odsto u prve dve nedelje sukoba, dok je evropski komesar za poljoprivredu Januš Vojčehovski upozorio da bi kriza sa hranom dalje mogla "povećati migracioni pritisak na Evropu".

Ministri G7 okupili su se prošle nedelje da pošalju hitnu poruku o važnosti nenametanja trgovinskih barijera u vreme velikih tržišnih turbulencija. Politiko međutim piše da "ne slušaju svi" i navodi da je Mađarska uvela dodatne kontrole na izvoz žitarica, a da su to uradile i Turska, Argentina i Srbija. Profesor Kajm ističe da je sve povezano i da, "ako to rade veliki izvoznici, onda cene u ostatku sveta na međunarodnim tržištima mnogo više rastu i to šteti zemljama zavisnim od uvoza hrane. List navodi i da su američki zvaničnici zabrinuti da Kina strateški gomila hranu kako bi imala veći politički uticaj na zemlje u Africi zavisne od uvoza namirnica.

Procene koje je objavila poljoprivredna konsultantska kuća APK-Inform nisu optimistične, s obzirom da ukazuju da bi proizvodnja suncokretovog semena u Ukrajini mogla da padne za 42 odsto na 9,6 miliona tona u ovoj godini zbog drastično smanjene površine za setvu usled napada Rusije. Oni napominju da bi i setvene površine pod suncokretom mogle da padnu u 2022. na najniži nivo u poslednjih 13 godina, na oko 4,2 miliona do 4,4 miliona hektara, odnosno za 35 posto u odnosu na nivo iz prošle godine.

Kakva je situacija u Srbiji?

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da su domaće robne rezerve popunjene i da imamo dovoljno poljoprivrednih proizvoda, čak i za pomoć državama u regionu.

"Građani treba da znaju da u rezervama imamo 800.000 tona pšenice, milion tona kukuruza, da je zasejano čak 620.000 hektara pšenice i skoro milion hektara kukuruza. Država je obezbedila i naftne derivate, kako bi sva skladišta bila popunjena", rekao je Mali, a saopštilo je Ministarsrvo finansija.

Napomenuo je da mnoge zemlje u Evropi sada imaju dosta problema zbog nestašica brašna, ulja i drugih prehrambenih proizvoda. Podsetio je da su kada je počela globalna kriza, zamrznute cene osnovnih životnih namirnica i da je za sada odluka da tako bude do kraja aprila, ali da će država tu doluku produđiti, ako bude potrebno.

Poljoprivredni analitičar i član Nacionalnog tima za preporod sela Branislav Gulan kaže da Srbija ima i više nego dovoljno i pšenice i kukuruza za potrebe naših građana i ističe da ćemo nakon setve imati žita i za izvoz.

"Kukuruz i pšenicu najviše izvozimo u Rumuniju, Italiju, BiH, Makedoniju, Albaniju, Austriju, Crnu Goru i Nemačku. Kukuruz se svake godine seje na oko milion hektara. U 2020. godini rod je bio oko osam miliona tona, dok je prošle godine suša "obrala" deo roda, pa je ubrano oko šest miliona tona. Srbiji je za unutrašnje potrebe za godinu dana potrebno blizu četiri miliona tonašto znači da će rod biti veći od naših potreba, pa će biti dovoljno i za izvoz", navodi Gulan.

On objašnjava da je prošlogodišnji rod pšenice bio 3,5 miliona tona, a da je ona ove godine posejana na rekordnih 630.000 hektara, dok je za potrebe naše zemlje dovoljan rod sa 300.000 hektara, što je negde oko 1.550.000 tona.

U septembru 2021. godine cena pšenice koju je Srbija izvozila bila je 216,24 evra po toni, dok je u februaru dostigla cenu od 262, 65 evra po toni. Drastično je poskupelo i brašno, pa su ga izvoznici u septembru prodavali po 263, 096 evra po toni, a prošlog meseca je bilo 349, 13 evra po toni.

"Ovogodišnja setva kukuruza biće skuplјa za 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a suncokreta za 30 odsto. S druge strane, setvu obeležava i visoka cena žita i ulјarica na domaćem i svetskom tržištu, što je podsticaj da se najznačajniji posao u polјoprivredi obavi bez obzira na skup repromaterijal. Dakle, biće ovo setva, nadanja, ali i strahovanja, da li će se uloženi novac vratiti, kakva će biti godina i po kojoj ceni se prodati rod", kaže Gulan.