Agrobiznis

Crno zlato: Voće budućnosti ima odličan plasman na tržištu i prosečnu otkupnu cenu od pet evra

Komentari

Autor: RINA

20/07/2021

-

21:04

Crno zlato: Voće budućnosti ima odličan plasman na tržištu i prosečnu otkupnu cenu od pet evra
Crno zlato: Voće budućnosti ima odličan plasman na tržištu i prosečnu otkupnu cenu od pet evra - Copyright foto: RINA

veličina teksta

Aa Aa

Širom Srbije sve je više zasada pod borovnicama, a ovu biljku često nazivaju i voćkom budućnosti zbog kvalitetnog roda i dobre otkupne cene. Berba u nižim predelima je skoro završena, dok u brdovitim krajevima tek počinje.

Mladen Šljivić iz sela Mršinci pod borovnicom ima površinu oko četiri hektara i nakon pet godina od kad je posadio prve stabljike može reći da je uspešno razradio posao u kom učestvuje čitava porodica.

"Prinosi su negde oko 3,5 kilograma po biljci, što u nekim mlađim zasadima nije slučaj, jer se količina roda menja iz godine i godinu. Kao i svako voće, koliko se uloži toliko se i dobije, akod ove biljke najvažnija je edukacija kako bi imali rekordne prinose", rekao je Mladen za RINU.

Za razliku od drugih voćara, proizvođači borovnica nemaju problem sa potražnjom njihove robe, a ni sa cenom. Ono što je prednost Šljivića kad je u pitanju plasman,  jeste što zbog nadmorske visine na rod stiže malo ranije i to kada je na tržištu deficit ove voćke.

"Cene borovnice variraju, startna cena krenula je sa nekih šest evra, da bi već posle završila sa 3,5 evra po kilogramu. U obzir se najpre uzima prosek cena koji je oko pet evra po kilogramu. Zarade nisu milionske, ali jedna višečlana porodica sasvim solidno može da živi ako se bavi ovim poslom", kaže voćar iz Mršinaca.

Berači borovnice mogu da zarade oko 300 dinara po satu, u većini slučajeva radi se deset sati dnevno i ako je borovnica u punom rodu  dnevno može da se ubere oko 60 kilograma, a berba traje godišnje oko 20 dana.

 

Najviše ulaganja ide u samu sadnju borovnice jer su sadnice izuzetno skupe, ali neophodno je uložiti u sistem za navodnjavanje i protivgradnu mrežu.

"Stariji zasadi moraju da imaju protivgradnu mrežu jer daju velike prinose i moraju se sačuvati, jer su ogromna ulaganja da bi se rod  rizikovao i prepustio vremenskim prilikama", kaže Šljivić.

Srpska borovnica mogla bi uz malinu da postane još jedan brend naše zemlje jer je na inostranom tražištu izuzetno tražena i prepoznata kao izuzetno kvalitetna i ukusna, zbog odličnih geografskih uslova za proizvodnju.

"Na evropsko tržište iode samo prva klasa i standardi koji se moraju ispuniti su veoma visoki. Mi sarađujemo sa lancem nemačkih marketa i od nekoliko desetina voćara, nakon iznenadnih kontrola i provera sve standarde ispunilo je samo pet kandidata", naglasio je Mladen.

Iz Mršinaca borovnica najviše ide u Nemačku, a zatim do Gruzije, Rusije i Italije.

Komentari (0)

Biznis

MMF pomaže svojim članicama - 650 milijardi dolara za oporavak od krize 190 država
Sladoled nije jedina namirnica u kojoj bi se mogao naći zabranjeni pesticid - uznemireni građani koji su jeli ovu poslasticu
Mali: Deo garatne šeme DFC od 400 miliona dolara biće dostupan privrednicima do kraja godine
Još jedna država regiona povlači određene serije sladoleda zbog etilen-oksida