Igre 
"Srbija ne bi smela da se zadovoljava sa rastom koji je na dugi rok 3,5 odsto": Koliko su ostvarive projekcije budžeta
Komentari06/10/2023
-20:02
Vlada Srbije usvojila je predlog budžeta za 2024. godinu. Prihodi predviđeni budžetom iznose 2.040,9 milijardi dinara, što je 7,2 odsto više u odnosu na iznos prihoda koji su predviđeni rebalansom budžeta za ovu godinu. Planiran je fiskalni deficit od 197 milijardi dinara, što je 2,2 odsto BDP i niži od planiranog deficita za ovu godinu koji je rebalasom projektovan na 2,8 odsto.
Prema proceni Ministarstva finansija, projektovana stopa privrednog rasta za narednu godinu je 3,5 odsto, a javni dug je projektovan na 51,7 odsto BDP.
Iz Ministarstva finansija poručuju da je predlog budžeta razvojini što se vidi i po javnim investicijama.
Ekonomisti pozdravljaju oprezno upravljanje finansijama, kao i padajuću putanju javnog duga i smatraju da su projekcije državne kase za iduću godinu ostvarive.
U Fiskalnom savetu ocenjuju da su fiskalni deficit i javni dug definisani u dobrom smeru, ali i da je jedan od najvećih propusta u fiskalnoj strategiji Vlade Srbije odsustvo sistemskih rešenja za aktuelne probleme u oblasti socijalne zaštite.
Kako je skrojen budžet
Na pitanje da li će moći da se ostvari plan da deficit bude 2,2 odsto BDP-a i privredni rast 3,5 odsto, ekonomista Aleksandar Stevanović odgovara potvrdno i ističe da se očekuje da će se u Srbiji desiti smirivanje inflacije.
"Žilavost inflacije nije samo posledica emisije novca koja je kod nas bila nego što nama inflacija služi kao supstitut da se spreči jačanje dinara. Da nismo imali ovako malo veću inflaciju, dinar bi verovatno ojačao što bi možda bila još pogubnija performansa našeg izvoza. U narednoj godini imaćemo smirivanje inflacije i ovih 3,5 odsto nije preterano optimistično. To što je predviđeno u budžetu jeste ostvarivo", rekao je Stevanović za Euronews Srbija.
Povezane vesti
On je, međutim, istakao da je ključno pitanje kako da privredni rast bude od pet do šest odsto i da Srbija ne bi trebalo da se zadovoljava sa rastom od 3,5 odsto s obzirom na njene mogućnosti.
"Srbija ne bi smela da se zadovljava sa rastom koji je na dugi rok 3,5 odsto nego bi mogla barem još deceniju ili deceniju i po da gađa stope rasta koje su između pet i šest odsto. Velika nesreća bi za nas bila da na dugi rok ne uspemo da stope rasta podignemo na taj nivo", rekao je Stevanović.
On je podsetio da je prošle godine takođe bio rebalans budžeta i srećna situacija u vezi sa energetikom, da se tržište stabilizovalo i da je nestala je nervoza.
"Ove godine smo se vratili na put nekih ranijih godina kada je Vlada imala krojenje budžeta koje se ne menja već godinama. S jedne strane, imate oprezno upravljanje finansija što je za pozdraviti, padajuću putanju javnog duga, guranje javnih investicija, plate i penzije koje rastu čak i nešto brže nego što raste ukupna produktivnost. Nemamo ništa posebno novo u poređenju sa budžetima u drugim godinama, uz nadu da ulazimo u godine kada neće biti velikih iznenađenja", naveo je Stevanović.
"Daljeg rasta nema bez privatnih investicija"
Stevanović kaže da je politika aktuelne Vlade da više forsira javne investicije i privatne investicije podstaknute javnim davanjima, nego same privatne investicije.
"Na duži rok to nije održivo, vodlili smo lošu politiku nekoliko decenija i imamo u šta da ulažemo kada je reč o javnim investicijama, a da to ne bude bacanje novca. Treba da izgradimo mreže puteva, da ulažemo u energetiku, železnicu i ostale stvari koje jesu razvojne i takođe ostavljaju ljude u nekim delovima Srbije koji bi se ispraznili", smatra Stevanović.
Povezane vesti
On kaže da javne investicije mogu još duže vreme da budu zamajac razvoja ali da je loše to što je rasterećenje privrede svake godine odloženo i u suštini ne postoji.
"Postoji jedino kroz to što se minimalac gura naviše, a država prezume deo tog kroz povećavanje neoporezivog iznosa te zarade, ali suštinski rasterećenja privrede nema. Kada se ispucaju javne investicije, neiskorišćeni resursi u rukama države, subvencije, moraćemo da se pogledamo na kraju u oči i da kažemo da jedino privatne investicije dugoročno mogu da reše rast zarada, rast standarda kada dosegnemo jedan nivo koji će verovatno biti od 1.000 do 1.500 evra", rekao je Stevanović.
Povodom spekulacija o uvođenju sankcija Srbiji zbog dešavanja na severu Kosova i zabrane pristupa evroskim fondovima, Stevanović smatra da se to neće dogoditi.
"Možda jesmo napravili jednu veliku grešku ali kada se ukupno posmatra politički konteks, Srbija nije ta koja pravi probleme u regionu dominananto, problema paravimo jer imamo naše politike i interese koji se nekima ne sviđaju. Srbija nije faktor koji gura region u nestabilnost. S te stane, sankcije su malo verovatne, ne vidim šta bi se njima moglo dobiti. Ako bi se to desilo, a to je vrlo hipotetički, nimalo realan scenario, verovatno bismo morali da tražimo umesto razvojne pomoći, privatne investicije. To bi možda jedni delom usporilo rasta. Čak i kad bi bilo snakcija, one bi se odnosilo samo na bespovratnu pomoć EU, sve ovo ostalo je moguće naći na tržištu. ", rekao je Stevanović.
Šta je sporno u budžetu?
Revidirana fiskalna strategija predviđa dalje postepeno uravnotežavanje budžeta, bez većih reformi javnih finansija, a najširi srednjoročni ciljevi strategije, fiskalni deficit i javni dug, definisani su u dobrom smeru, navodi se u mišljenju Fiskalnog saveta na Revidiranu fiskalnu strategiju Vlade Srbije za 2024. godinu sa projekcijama za 2025. i 2026.
Dodaje se da je predviđeno postepeno smanjivanje deficita sa planiranih 2,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2023. na 2,2 odsto BDP-a u 2024, pa na 1,5 odsto u 2025. i u 2026. godini, dok bi učešće javnog duga u BDP-u trebalo takođe blago da se smanjuje, sa 53,3 odsto na kraju ove, na 50 odsto na kraju 2026. godine.
U Fiskalnom savetu smatraju da je Vlada Srbije bila u prilici da napravi nešto odlučniji program uravnotežavanja budžeta u srednjem roku, ali se, kako su naveli, i ovako definisani ciljevi mogu oceniti kao prihvatljivi, jer je najvažnije da se iz godine u godinu smanjuju budžetski deficit i javni dug u odnosu na BDP.
Kao glavnu manjkavost strategije navode to što se, kako ocenjuju, njena ambicija u najvećoj meri ovde završava, jer kako smatraju u Fiskalnom savetu, Srbija osim potrebe za daljom fiskalnom stabilizacijom koja je strategijom prepoznata ima i brojne druge aspekte javnih politika koji nisu dovoljno dobro uređeni.
Takvi su zaposlenost i zarade u javnom sektoru, socijalna politika, javna i državna preduzeća, odabir i upravljanje javnim investicijama, prekomerno zagađenje životne sredine, prosveta i zdravstvo.
Fiskalni savet je još jednom ocenio da je vođena pogrešna socijalna politika time što se umesto njenog trajnog i sistematskog unapređenja u praksi pribegavalo neselektivnim isplatama novca širokim kategorijama stanovništva, kao što su penzioneri, deca i mladi.
Upravo to što prema njihovoj oceni ni nova strategija ne donosi sistemska rešenja za aktuelne probleme u sferi socijalne zaštite je jedan od njenih najvećih propusta.
Kritikovano je i to što se strategijom ne planira sistemsko reformisanje oporezivanja prihoda od rada koje bi išlo u smeru povećanja progresivnosti i poreskih oslobađanja za izdržavane članove domaćinstva.
Smatraju da bi to, da je u programu Vlade Srbije, dalo važan doprinos smanjenju nejednakosti u Srbiji.
Smatraju da su fiskalna pravila već prekršena vanrednim povećanjem penzija u oktobru 2023. godine.
Kada je reč o prognozama vezanim za kretanje BDP-a i inflacije navode da se u Revidiranoj strategiji prognoze u kratkom i srednjem roku nisu promenile u odnosu na njen nacrt, pa se rast BDP-a u 2024. prognozira na nivou od 3,5 odsto, nakon čega bi se nastavilo njegovo postepeno ubrzavanje do 4,3 odsto u 2026. godini, a što se cena tiče predviđa se prosečna inflaciju u 2024. od 4,9 odsto, a zatim njeno dalje usporavanje na 3,0 odsto u 2026. godini.
Kada je reč o prognozi za 2024. godinu, u Fiskalnom savetu ocenjuju da je pristup Vlade Srbiji trebalo da bude znatno konzervativnij, jer smatraju da je malo verovatno da će sledeće godine doći do snažnog oporavka privrednog rasta kakav strategija predviđa.
Dodaju da je rast BDP u prvoj polovini ove godine iznosio svega 1,3 odsto, što je dobrim delom bilo posledica jednokratnih činilaca poput oporavka poljoprivrede od suše i rasta proizvodnje električne energije od oko 15 odsto, zbog poređenja s niskom bazom iz 2022. i povoljne hidrološke situacije zbog koje je proizvodnja iz hidroelektrana ostvarila rast od 40 odsto.
"Usled toga, ali i činjenice da će 2024. verovatno biti još jedna godina usporenog globalnog privrednog rasta, smatramo da je bilo realističnije da se prognozira nešto niži privredni rast u 2024, od na primer 2,5-3,9 odsto. Slično se može reći i za očekivano snažno usporavanje inflacije u 2024. godini", navode u Fiskalnom savetu.
Smatraju da je malo verovatno da će u prvoj polovini sledeće godine doći do snažnog usporavanja inflacije i da je zato bilo realističnije planirati prosečnu inflaciju na nešto višem nivou, od na primer oko 6,0 odsto.
Komentari (0)