Privredni rast Srbije prepolovljen: Sa očekivanih 4,2 na 2,1 odsto, predviđa se rast za sledeću godinu od 3,6
Komentari05/11/2025
-20:17
Privredni rast Srbije za ovu godinu je prepolovljen sa očekivanih 4,2 na 2,1 odsto. U sledećoj godini predviđa se rast od 3,6 odsto. Iz Privredne komore Srbije ocenjuju da međunarodna ekonomska pozicija Srbije postaje sve složenija zbog aktuelnih geopolitičkih kretanja na evropskom i svetskom nivou, ali da je i dalje stabilna. Bojan Stanić iz PKS kaže za Euronews Srbija da će očekivanja do kraja godine zavisiti od energetike i rešavanja pitanja NIS-a kome su SAD uvele sankcije, kao i do ekonomske situacije u EU, glavnom trgovinskom partneru Srbije.
On je rekao da će i početak naredne godine biti bitan jer se očekuje novi sporazum o snabdevanju gasom.
"Videli smo da će se nastaviti realizacija javnih investicija u zemlji po jednoj ubrzanoj dinamici", rekao je Stanić.
On je, međutim, naveo da postoje različiti sistemski problemi sa kojima se Srbija suočava, kao što je pitanje radne snage.
"Ova godina zaista jeste u tom smislu očekivanja podbacila. Međutim, naravno, tu su i spoljni faktori, građevina je u jednom periodu bila usporena, poljoprivredna sezona je takođe u jednom delu podbacila zbog suše, bio je i onaj prolećni mraz. Raduje nas i hrabri to što su rekli da će naredne godine i što se očekuje da rast bude ubrzan, 3,6, a 2027. da bude četiri odsto. Ali, opet, sve će to zavisiti i od geopolitike, a i od spremnosti naše privrede da održi konkurentsku utakmicu na tržištima koja su razvijena, uglavnom, EU, gde većina našeg izvoza se i realizuje", rekao je Stanić.
Govoreći o sankcijama NIS-u, Stanić navodi da je aktivnost NIS-a oko četiri procenta ukupnog BDP-a na godišnjem nivou i da na budžet Srbije utiče oko deset procenata.
"U tom celom sistemu oko NIS-a radi 13.000 ljudi i sad zamislite taj uticaj na kupovnu moć, odnosno domaću unutrašnju potrošnju. Sa treće strane, to je, naravno, naša jedina rafinerija koja radi pod okriljem kompanije NIS i mi zaista, ukoliko želimo da imamo konkurentnu cenu goriva, svakako da ta rafinerija mora da radi. Ohrabruje i to što je Vlada rekla da će ona pronaći rešenje kako da se i obezbedi funkcionisanje NIS-a, samim tim i rafinerije", rekao je Stanić.
Povezane vesti
Izvoz stabilan
Stanić navodi da je izvoz stabilan i spoljnotrgovinska razmena je dobra.
Kada je reč o izvozu usluga, Stanić kaže da on raste po dvocifrenoj stopi ove godine i doprinosi da se smanji disbalans tekućeg računa platnog bilansa.
"Međutim, kada govorimo konkretno o izvozu, ne možemo još uvek biti zadovoljni i nećemo biti u dogledno vreme strukturom tog izvoza. Tu je dodata vrednost relativno niska i samim tim Srbija ostvaruje hronično taj visok deficit u robnoj razmeni. Ali, postignuta je određena vrsta diversifikacije, dakle, smanjeno je učešće evropskog tržišta nekoliko godina poslednjih godina sa nekih 65 na 60 procenata, povećana su vanevropska tržišta, zahvaljujući sporazumima o slobodnoj trgovini, ali njihova realizacija u daljoj budućnosti zavisiće takođe i od geopolitike", rekao je on.
Euronews Srbija
Stanić ocenjuje da je pozitivno to što je došlo do razgovora između američkog i kineskog predsednika na konferenciji APEC i što se sada govori sada o deeskalaciji njihovih trgovinskih tenzija.
"Međutim, u dugom roku to će svakako opterećivati ne samo Srbiju, nego i evropsku privredu. S druge strane, izvoz, recimo, u Rusku Federaciju nastavlja da dramatično opada, tu su dešavanja oko Ukrajine, što je bila i logična posledica. Ali činjenica je da se izvoz dobro drži kao i drugi makroekonomski pokazatelji", naveo je sagovornik Euronews Srbija.
Minimalac i pritisaka na poslodavce
Minimalac u Srbiji je vanredno povećan od oktobra ove godine, pa se postavlja pitanje kako je to uticalo na položaj fabrika, posebno na jug Srbije, s obzirom na to da je juče 80 ljudi ostalo bez posla.
Stanić kaže da je porast minimalca u Srbiji uticao na jedan broj firmi da se preorijentišu na tržišta koja imaju konkurentniju cenu rada.
Povezane vesti
"To su, obično, tržišta severne Afrike, Bliskog Istoka. Međutim, budućnost nije u visokomanualnim delatnostima, nego onima koje su tehnološki intenzivnije, posebno ukoliko želite da se pozicionirate na tržištima gde smo mi već prisutni, ali i da sačuvate tu poziciju, a to su razvijena tržišta, pre svega Evropske unije. Samim tim morate imati kvalitetan proizvod koji je i tehnološki intenzivan", naveo je on.
Stanić kaže da postoji pritisak na poslodavce zbog porasta cena i energenata i zakupa, kao i pitanja nabavke sirovina zbog opterećenja carinama.
Navodeći da postoji potreba da se povećava cena rada, Stanić je rekao da je to pritisak na poslodavce.
On kaže da je prosečna zarada u Srbiji i dalje ispod evropskog proseka i da je neophodno da raste standard stanovništva.
"Ne damo zbog samih tih građana, nego i generalno domaće tražnje, koja se posle oslikava u većim proizvodnim mogućnostima samih kompanija. Dakle, oko dve trećine našeg BDP-a se formira na unutrašnjem tržištu. Čak i izvoz, kad se pogleda, to je negativna komponenta zato što više uvezemo nego što izvezemo, ali od njega se ne može odustati zato što je naša privreda izvozno orijentisana", rekao je on.
Komentari (0)