Biznis vesti

Zlato, nekretnine ili nešto treće: Svaki oblik štednje ima prednosti i mane, šta se najviše isplati?

Komentari

Autor: Ljiljana Gradinac

09/12/2023

-

16:29

Zlato, nekretnine ili nešto treće: Svaki oblik štednje ima prednosti i mane, šta se najviše isplati?
Zlato, nekretnine ili nešto treće: Svaki oblik štednje ima prednosti i mane, šta se najviše isplati? - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

U uslovima visoke inflacije i globalnih neizvesnosti mnogi se pitaju kako najbolje da ulože svoju ušteđevinu, a da ona ipak s vremenom raste. Nema jednostavnog recepta koji sa sobom ne nosi rizik. Dokazano je da je najbolji čuvar vrednosti zlato, ali mnogi koji su u mogućnosti ulože i u neku nekretninu, samo je pitanje koliko treba da čekaju da bi im se ta investicija isplatila. Oni koji nisu skloni riziku novac daju na štednju iako su kamate male i to zato što je, smatraju ekonomisti, Srbija i dalje bankocentrično društvo.

I dok cena zlata raste već godinama, analitičari smatraju da je veliko interesovanje za zlato, između ostalog, posledica i geopolitičke nesigurnosti. U takvim uslovima, zlato obično važi za sigurno utočište kapitala.

Svetske cene zlata na globalnim berzama dostigle su 4. decembra novi istorijski maksimum od 2.110,8 dolara za uncu (unca iznosi 28,35 grama). 

Prema nedavnom istraživanju Svetskog saveta za zlato, 24 odsto svih centralnih banaka namerava da poveća svoje zlatne rezerve u narednih 12 meseci jer sve manje veruju u američki dolar kao rezervno sredstvo.

Suština investicionog zlata je da dokazano čuva vrednost novca, kažu upućeni. Postavlja se pitanje šta je isplativije - ulaganje u investiciono zlato, kupovina nekretnina i poljoprivrednog zemljišta ili štednja u banci.

Zlatne ili devizne rezerve?

Investiciono zlato znači zlato najveće čistoće. Kod zlata nema rizika, kaže za Euronews Srbija vlasnik i direktor firme Insignitus Gold Ljuba Jakić.

Na pitanje koliko su građani Srbije zainteresovani za kupovinu investicionog zlata, Jakić je rekao da je interesovanje malo, navodeći da je prošle godine u Srbiji tržište investicionog zlata vredelo 100 miliona evra što je, dodaje, samo jedan odsto ili manje od jedan odsto svih štednih uloga koji stoje deponovani u bankama. 

On je, međutim, naveo da interesovanje za investiciono zlato raste u vreme kriza. 

"Kovid je doneo ogromno interesovanje i potražnju, pa rat u Ukrajini, sad i rat na Bliskom istoku. Kad su te krizne situacije, onda raste interesovanje. Iz desetogodišnjeg iskustva pokazalo se da ljudi više kupuju kad njegova cena raste nego kad pada", rekao je Jakić. 

I finansijski konsultan Vladimir Vasić kaže za Euronews Srbija da su prednosti zlata što njegova cena raste poslednjih više od 15 godina. 

profimedia

 

On, međutim, navodi da ipak oni koji nemaju dovoljno novca ako odluče da kupe investiciono zlato, a zafali im keš, onda moraju da ga prodaju u tom trenutku jer nemaju vremena da čekaju da njegova cena raste. 

"Kad posmatramo iz ugla države, kad imate investiciono zlato koje uglavnom poslednjih nekoliko godina države kupuju, onda je to drugačije, kao vrsta rezerve jer je zlato oduvek bilo čuvar vrednosti. To je jedna od prednosti investicionog zlata", rekao je Vasić. 

Vasić kaže da investiciono zlato ne mora da bude klasična zlatna poluga i da postoje pločice od 50 ili 100 grama čija je kupovina jedan od načina da se sačuva vrednost novca koga inflacija obezvređuje, dok istovremeno cena zlata raste.

"To je jedan način, drugi je zlatni nakit kao modni detalj od zlata koje je čuvar vrednosti. To je kroz istoriju tako bilo i biće i u budućnosti", rekao je Vasić.

Investiciono zlato ili nekretnine?

Zlato je berzanska roba čija je cena promenljiva svakoga dana, ali kada se povuče srednja linija, kaže Jakić, vidi se da je za deset godina porasla 103 odsto što je, dodaje, prosečno 10 odsto godišnje i znači da je kupac već prve godine u plusu. 

On naglašava da investiciono zlato definitivno čuva vrednost i da ono ne pravi aktivan profit, a da neko ko hoće aktivan profit, može da se upusti u neki biznis, ali uz ogormne rizike i angažovanje. 

"S druge strane, zlato je roba koja lako može da se ponese sa sobom. Kilogram zlata je veličine mobilnog telefona. Za razliku od nekretnine, kad je kupite ne možete baš da je ponesete sa sobom. Drugo, nekretnine se teže prodaju. Zlato je vrlo mobilno, znači prodate, kupite vrlo brzo i vrlo lako", rekao je Jakić. 

Vasić navodi da investicija u nekretnine dobra ako se uloženo vrati za 12 ili 13 godina. 

"To je neka prelomna tačka. Sve preko toga bi značilo da je možda bolje da uložite u nešto drugo, ali ako je povrat investicije za 12 ili 13 godina, onda ste dobro uložili", rekao je Vasić.

U poslednje vreme se investira i u poljoprivredno zemljište, a Jakić kaže da je to slično kao i ulaganje u nekretnine. 

profimedia

 

"Lepo je imati poljoprivredno zemljište, ali zemlju ako ne stavite u neku funkciju nego samo čekate rast cene, to je u stvari greh. Znači, zemlju treba uposliti. S druge strane, zemlja donosi neke prinose. Sve zavisi gde je, koji je kvalitet, da li je u Bačkoj, da li je u Pomoravlju, i koje ćete da gajite biljke, ako ćete uopšte da gajite", rekao je Jakić. 

Na pitanje kakva je investicija kupovina poljoprivrednog zemljišta, Vasić je naveo da to zavisi od toga da li se kupac bavi poljoprivrednom proizvodnjom. 

"Ako se ne bavite poljoprivrednom proizvodnjom, verovatno to zemljište može da se iznajmi između 100 i 300 evra po hektaru. Pitanje je da li je sad to dovoljno kao prinos ako ste pasivan iznajmljivač zemljišta nekome ko se bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Drugo je ako krenete da se bavite poljoprivrednom proizvodnjom, prinos je sigurno veći ali i rizik je veći", kaže Vasić.

Tri načina za investiranje 

Vasić kaže da novac može da se uloži na tri načina.

"Jedno je štednja, drugo je nepokretnost, a treće investiciono zlato, tako da postoji disperzija rizika. Najmanji rizik je kod štednje u banci i investicionog zlata, jer se sa nekretninama nikad ne zna", rekao je Vasić.

Jakić je naveo da investiranje prvo zavisi od budžeta jer se odnos prema investiciji menja u zavisnosti od toga da li neko investira 5.000 evra ili 500.000 evra, ali i od životne dobi. 

"Ako je neko pri kraju karijere, pametno je da investira u zlato i da to ne dira, ono bez rizika raste. Međutim, mlađi ljude koji sad imaju novac hoće dinamiku, da ulažu u kriptovalute ili u akcije drugih firmi sa zapada, hartije od vrednosti. Međutim, tu čovek treba da sedi ceo dan da se bavi trgovinom, 24 sata samo to da prati", rekao je Jakić. 

On je dodao da je najpamentnija diversifikacija - jedna trećina da se uloži u zlato, jedna trećina u nekretnine i eventualno jedna trećina u biznis. 

Komentari (0)

Biznis