Biznis vesti

Slobodno tržište rada Otvorenog Balkana od 1. marta: Koliko bi EXPO mogao da bude magnet za radnike iz regiona

Komentari

Autor: Ljiljana Gradinac

29/02/2024

-

21:11

Slobodno tržište rada Otvorenog Balkana od 1. marta: Koliko bi EXPO mogao da bude magnet za radnike iz regiona
FoNet/Instagram predsednika Srbije, Tanjug/MGSI/Đorđe Krstić, Strahinja Aćimović, profimedia - Copyright FoNet/Instagram predsednika Srbije, Tanjug/MGSI/Đorđe Krstić, Strahinja Aćimović, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

U Srbiji su najavljeni veliki projekti u vezi sa EXPO 2027, pa se očekuje dolazak čak i 20.000 radnika iz inostranstva. Tako bi mogli da dođu i radnici iz Severne Makedonije i Albanije. Njihov angažaman biće olakšan s obzirom na to da od 1. marta na snagu stupa slobodno tržište rada u zemljama koje su u inicijativi "Otvoreni Balkan". 

Sagovornici Euronews Srbija smatraju da bi projekti u okviru specijalizovane izložbe EXPO 2027 mogli da budu magnet i za radnu snagu iz Severne Makedonije i Albanije. 

Slobodno tržište rada, koje će obuhvatiti 11 miliona stanovnika tri zemlje - Srbije, Severne Makedonije i Albanije bi, prema očekivanjima, tako moglo da doprinese i prevazilaženju problema u vezi sa nedostatkom radne snage.

Za Srbiju je to prilika da dobije dodatnu ponudu na tržištu po istim uslovima kao da su u pitanju domaći građani i to u delatnostima u kojima je manjak radnika.

"Sve mora da bude gotovo za tri godine"

Kako je najavljeno, izgradnja sajma, izložbenog prostora i stambenog bloka za EXPO 2027 iznosiće oko 2,5 milijardi evra, a 17 milijardi evra ukupnih troškova odnosi se na sve u vezi sa EXPO 2027 kao što su putevi, pruge i drugo.

Nabavljanje novca za izgradnju projekata oko specijalističkog sajma EXPO 2027 nije problem, već je to ljudstvo, rekao je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić i najavio angažovanje između 12.000 i 20.000 radnika iz više stranih zemalja. 

Vučić je rekao da su najviše dolazili iz Indije i Turske i da veruje da će biti i radnika iz Filipina, Bangladeša i mnogih drugih zemalja, dodajući da će biti potrebno da Srbija uveze veliku količinu radne snage, jer je Srbija kao zemlja napredovala.

U Uniji poslodavaca Srbije kažu da je činjenica da u Srbiji nema dovoljno radne snage za pojedine poslove, posebno u građevinarstvu i to svih profila, kako rukovaoci građevinskih mašina u niskogradnji, tako i zanatlije u visokogradnji koje bi ispunile to što se traži.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je za Euronews Srbija da se nedostatak radne snage oseća i bez otvaranja nekih novih masovnih gradilišta, kako se to predviđa za ozbiljne projekte u okviru EXPO 2027. 

Ministarstvo finansija

 

On dodaje da su tako predviđene investicije u putnu i železničku infrastrukturu, ali i za ostale projekte koje bi trebalo u međuvremenu od tog investicionog kolača realizovati. 

"Ako pri dosadašnjem nivou investicija već nedostaju radnici, sigurno je da će sa ovim novim stvarima biti potrebno još mnogo više zaposlenih i sa prostora Balkana, ali i iz svih drugih zemalja iz kojih su do sada radnici dolazili u Srbiji, odnosno Turske, Pakistana, Indije i drugih", rekao je Atanacković. 

Da projekti u vezi sa EXPO 2027 mogu da budu magnet i za radnike iz Severne Makedonije i Albanije smatra i Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije. 

"Potrebno je koncentrisati se na izgradnju celokupne infrastrukture za EXPO 2027, sve mora da bude gotovo do kraja 2026. To je relativno kratak vremenski period, a imate već nedostatak radne snage u mnogim oblastima, posebno kada je u pitanju građevinarstvo", rekao je Stanić za Euronews Srbija.

On kaže da je bitno što će administrativno biti olakšan dolazak radne snage iz Severne Makedonije i Albanije, koja bi mogla da konkuriše za posao koji predstoji, a koji ne mogu da pokriju ljudi izvan Evrope, odnosno nekvalifikovani ili vrlo nisko kvalifikovani radnici koji dolaze iz Turske, Nepala, Bangladeša ili Šrilanke.

Koliko bi mogle da "skoče" plate

Koliko će biti otvorena mogućnost za dolazak radnika iz zemalja Otvorenog Balkana na rad u Srbiji zavisi i od posla koga će sigurno biti, ali pre svega od toga koliko je taj posao plaćen, navodi Atanacković i dodaje da je cena rada iznad onih koje su do sad bile važeće za te balkanske zemlje.

Atancković je rekao da su plate uvek odraz onoga koliko investitor može da plati i od toga za koji iznos je neko spreman da radi. 

Tanjug/Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture/ Đorđe Krstić

 

"Mi smo kao poslodavci u situaciji da s obzirom na to da nema pojedinih izvršilaca, zanatlija, da ih plaćemo mnogo više nego nekada. Slična stvar je bez obzira na to o kojem se poslu radi. Znači, poslodavac pokušava da plati što manje, ali kad ne može da dobije za tu cenu, on mora da u svoju cenu usluga ukalkuliše te veće cene rada. Tako da će sigurno cena rada dalje da raste", naveo je Atanacković.

Navodeći da svuda postoji nedostatak radne snage, Stanić kaže da je poznato kako tržište funkcioniše. 

"Dakle, imate ponudu i tražnju. Ukoliko je tražnja velika, onda može da se diže i cena. Samim tim može da bude atraktivnije za radnike iz Severne Makedonije i Albanije da dođu u Beograd da rade na tim poslovima, zato što će biti značajnije plaćeni nego kada bi, na primer, te poslove radili u svojim zemljama", rekao je Stanić. 

I Stanić smatra da će zato najverovatnije plate morati da budu veće. 

"Ako nemate računicu da odete iz svog rodnog mesta ili svoje zemlje u drugu onda samim tim se na to nećete odlučiti, ali ako postoji mogućnost ozbiljne zarade u te tri godine u Srbiji, na nivou neke članice EU, onda svakako vredi razmisliti o tome", rekao je Stanić. 

 

Komentari (0)

Biznis