Igre 
Domaći investitori i privredni rast: Kakva je podrška sektoru malih i srednjih preduzeća u Srbiji
Komentari26/05/2024
-20:30
Međunarodni monetarni fond prognozira da će rast Srbije u ovoj godini biti 3,5 odsto, dok Svetska banka navodi da bi rast BDP-a mogao i morao da bude veći. Očekuju da će strane direktne investicije nastaviti da igraju ključnu ulogu u finansiranju. Ekonomisti ukazuju da za stabilan rast BDP-a od pet odsto godišnje, privatne investicije treba da čine najmanje 25 odsto ekonomske aktivnosti.
Postavlja se pitanje šta nedostaje srpskim privrednicima za rast i razvoj.
Nebojša Matić, vlasnik Mikroelektronike, firme sa 22 godine iskustva, koja je fokusirana na izvoz i zapošljava stotinu radnika, ističe da su ranije imali poreski kredit koji im je olakšao investicije, što danas nije slučaj.
"Deo koji meni fali je baš poreski kredit. Mi smo u ovoj zgradi jako lepo prošli što se tiče poreskog kredita jer smo ga imali pre 12-13 godina kad smo gradili ovu zgradu. Sada je poreski kredit jako visok, iskreno, to je negde oko milijardu dinara. Zamislite nas pre 10 godina, znači ova cela zgrada je bila možda dva-tri miliona, ne mogu ni da se setim. Sad vidite recimo mi ne bismo imali taj poreski kredit", rekao je Matić.
Euronews
Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima poreski kredit za velika, a nema za mala i srednja preduzeća, ističu u Centru za visoke ekonomske studije (CEVES).
Godišnje manje od pet miliona evra, ide domaćim malim i srednjim preduzećima, dok 130 miliona ide za privlačenje stranih firmi.
"Treba vratiti poreski kredit za mala i srednja preduzeća, ali i pojačati programe podrške za domaći MSP sektor. Dakle, tu imamo od podrške izvozu do uključivanja lokalnih dobavljača u lance snabdevanja multinacionalnih kompanija. I ne bi bilo loše, na primer, osnovati i jednu poslovnu razvojnu banku", rekao je Lazar Ivanović iz CEVES-a.
Povezane vesti
CEVES predlaže donošenje strateških dokumenata, takođe i unapređenje institucionalnih odnosa i primer Irske, koja ima dve agencije - jedna za privlačanje investicija, a druga za internacionalizaciju domaćih kompanija.
Koja su poreska oslobođenja
Ukupne domaće investicije čine oko 7,5 odsto BDP-a, što je niže od zemalja Centralne i Istočne Evrope u periodu dinamičnog rasta, ukazuju ekonomisti CEVES-a.
Kada se od toga isključe investicije državnih kompanija, dobija se, kažu, procenat između 5,5 odsto i 6,5 odsto, što je nedovoljno za dinamičan rasti razvoj.
Razvojna Agencija Srbije nudi programe podrške malim i srednjim preduzećima, uključujući subvencije do 200.000 evra po preduzeću.
Od 2018. oko 90 preduzeća postalo je dobavljač multinacionalnih kompanija uz podršku države od oko 10 miliona evra.
profimedia
"Imamo nekoliko vrsta poreskih oslobođenja, takozvano veliko poresko oslobođenje. Za sve firme, nebitno da li su domaće ili strane, koje investiraju više od osam miliona evra u opremu i zgrade, i zapošljavaju više od 100 novozaposlenih, oni imaju oslobođenje poreza na dobit u narednih 10 godina. Takozvani poreski kredit je prvenstveno vezan za IT kompanije, odnosno IT stručnjake, koji su došli na naše tržište i ovde da rade iz Republike Srbije", rekao je direktor Razvojne agencije Srbije Radoš Gazdić.
Subvencija na investicionu opremu
Glavna urednica magazina Biznis Radojka Nikolić kaže za Euronews Srbija da je poreski kredit postojao vrlo kratko vreme u Srbiji, da je uveden početkom 2013. i da je ukinut krajem iste godine zbog fiksalne konsolidacije.
Povezane vesti
Navodeći da poreski kredit predstavlja oslobođenje dela iznosa koji plaćaju kompanije u okviru poreza na dobit, Nikolić je rekla da je po odluci iz 2013. godine bilo stepenovano koliko će se odbiti poreskog kredita, od 20 odsto do 100 odsto.
Ona kaže da u proteklih 10 godina neprekidno postoje inicijative kompanija, NALED-a, Privredne komore Srbije i Unije poslodavaca Srbije da se vrati poreski kredit, ali i da to ne treba očekivati jer poreski kredit nije predviđen fiskalnom strategijom za 2023, 2024. i 2025.
"Posle te fiskalne konsolidacije od 2015. i 2016. pa pogotovo pre dve-tri godine imate stalno izveštaje da je budžet pun, da se puni, da su veća sredstva iz prihoda od dobiti kompanija, dakle očigledno je da to i državi znači, a da bi naravno značilo oslobađanje i privrednicima ako bi do toga došlo", rekla je ona.
Nikolić dodaje da je tu reč o poreskom kreditu na investicionu opremu, što znači da bi kompanije onda obezbeđivale sebi savremeniju tehnologiju, nove mašine i povećavale produktivnost.
Prema njenim rečima, u okviru Razvojne agencije Srbije takođe postoji i sada jedna vrsta oslobađanja, subvencija na investicionu opremu ako se kupuju nove mašine i nova oprema.
"Još ako ona doprinosi savremenijem poslovanju, ako su to modernije tehnologije, takođe postoji procenat oslobađanja i za mala i srednja preduzeća. Država je pokušala na izvestan način to da kompenzuje nekim drugim merama kad je već ukinula poreski kredit", navela je Nikolić.
"Mikroelektronika je izuzetak i to veliki izuzetak"
Nikolić je rekla da su se pretvorili u kliše navodi da se manje odvaja i daje domaćim investitorima ili već postojećim kompanijama u odnosu na strana ulaganja i to da se strani investitori vide kao problem.
Tanjug/Rade Prelić
"Ako pogledate način stimulisanja direktnih investicija, tamo ne stoji da je to stimulisanje samo stranih investitora, već investitora uopšte. Problem je u tome što domaći investitori nemaju toliko sredstava za ulaganje, jer je ta stimulacija uslovljena količinom novca koji ulaže kompanija. Po uredbi, ako zaposli 50 ljudi, mora da uloži 500.000 evra. Ako zaposli 30 ljudi, mora 300.000 evra. To je čak i po regionima stepenovano", rekla je ona.
Nikolić dodaje da je ta uredba inače menjena jer je pre nekoliko godina bilo da mora najmanje da bude 100 zaposlenih i milion evra da se uloži, pa se videlo da to ne odgovara toliko ni domaćim, ni stranima, pa je to značajno smanjeno.
Prema njenim rečima, postoje kompanije koje koriste ta sredstva i za subvencionisanje zarada, ako ispune uslove koji se odnose na to da mora da se zadrži delatnost, da se ulaže, da se isplaćuje plata koje je 20 odsto veća od minimalne zarade u periodi od tri do pet godina.
"Kada pogledate sve te uslove, pitanje je koja domaća kompanija može sve to da ispuni. Ona koja može, ona i koriste. Ima i domaćih samo što su one malobrojne, pa mi uglavnom vidimo to kao pomoć stranim investitorima", rekla je Nikolić.
Ona dodaje da ima onih stranih kompanija koje zapošljavaju više od 1.000 radnika i koje ulažu milione i poštuju sve obaveze, a ima i onih koji su loš primer jer su iskoristili subvencije i otišli.
Neminovnost na tržištu je, kaže, da subvencije idu naruku velikim kompanijama, jer veliki sistem ima veći potencijal, ali i dodaje da male kompanije mogu da računaju na neke druge subvencije kroz Fond za razvoj, odobravanje kredita pod povoljnim uslovima, neke olakšice kod kupovine sredstava i opreme.
"Uvek je potencijal malih naravno manji i oni ne mogu da izdrže kompetitivnost sa ovim velikm kompanijama", dodala je ona.
Nikolić je navela da je uvek sektoru malih potrebna pomoć, da se pokušava da se pomogne, ali da je sve to nedovoljno da bi taj sektor malo brže krenuo, mada ima dobrih primera.
"Mikroelektronika je izuzetak i to veliki izuzetak jer je kompanija koja proizvodi delove koji su neophodni za hardver i softver i koja ima 100 odsto izvoza od momenta kad je nastala. Ona je jedna, nema čak ni dve mikroelektronike a kamoli da ih bude više. To su najsvetliji primeri, ne bave se svi tom delatnošću i nemaju svi tako dobru poziciju na tržištu", rekla je Nikolić.
Ona dodaje da ima i inicijativa sa strane države kada je u pitanju pomoć malima, kao i da treba usvojiti 90 odsto zahteva na kojima insistiraju udruženja privrednika.
"Sigurno bi bilo bolje jer onaj ko je u poslu, njega treba poslušati, on tačno zna šta je potrebno, ne oslanjati se toliko na državnu birokratiju i administraciju nego na ljude u proizvodnji koji tačno znaju šta je potrebno njima da bi bili još uspešniji", zaključila je Nikolić.
Komentari (0)