Neizvestan put kineske ekonomije: Neočekivano visok rast BDP-a pre carina, šta će se dalje dešavati?

Izgleda da je pretnja carinama Donalda Trampa pozitivno uticala na kinesku ekonomiju u prvom kvartalu, ali ostaje pitanje šta će se dešavati u narednom periodu. Druga najveća ekonomija na svetu zabeležila je brži od očekivanog rast tokom prvog kvartala ove godine, pošto je kineski bruto domaći proizvod porastao za 5,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što je iznad godišnjeg cilja od 5 odsto – pod pretpostavkom, naravno, da su podaci koje je juče objavio Peking, tačni.

Kineska Nacionalna statistička agencija je saopštila da je BDP zemlje porastao za 1,2 odsto na kvartalnom nivou, u vreme kada su fabrike u Kini žurile da izvezu proizvode pre nego što su američke carine stupile na snagu 2. aprila. Međutim, koliko Kina može održavati ovaj rast ostaje nepoznato.

Izvoz i proizvodnja

Rast u prvim mesecima godine podstaknut je brzom ekspanzijom izvoza, investicijama i proizvodnjom u prerađivačkom sektoru. Prodaja električnih automobila, kućnih aparata, elektronike i nameštaja takođe je bila jaka zahvaljujući sve većim državnim subvencijama za kupce.

Međutim, pre dve nedelje, američki predsednik Donald Tramp esalirao je carine, koje su sada porasle na 145 odsto za više od polovine kineskog izvoza u Sjedinjene Američke Države.

Prva dva kruga carina koje je Tramp uveo na kineske proizvode, od 10 odsto u februaru i ponovo u martu, imala su mali direktan uticaj na izvoz. Ukupan kineski izvoz u martu porastao je za 12,4 odsto u dolarima u odnosu na prethodnu godinu, jer su neki izvoznici izgleda žurili da pošalju svoje pošiljke pre nego što carine postanu još više.

Ipak, povećanje carina ovog meseca verovatno će imati značajan uticaj na kineski izvoz u budućnosti. Tramp je takođe uveo, a nedelju dana kasnije suspendovao, visoke carine na uvoz robe iz Vijetnama, Kambodže i drugih zemalja koje sastavljaju kineske komponente za izvoz u Sjedinjene Američke Države. Ove zemlje i dalje se suočavaju sa osnovnom carinom od 10 odsto koja se primenjuje na gotovo sve trgovinske partnere SAD-a.

Obustava rada fabrika

Neke fabrike na jugu Kine su obustavile svoje aktivnosti od početka aprila, jer su američke carine dostigle nedostižne visine. To je podiglo zabrinutost u vezi s mogućim povećanjem nezaposlenosti u Kini. Kineski zvaničnici i ekonomisti se slažu da bi najbolji način za jačanje ekonomije bilo povećanje unutrašnjih potrošačkih izdataka. To bi smanjilo zavisnost ekonomije od stranih tržišta.

Mnoge zemlje, ne samo Sjedinjene Američke Države, zabrinjava talas kineskog izvoza iz novoizgrađenih fabrika i kao odgovor povećavaju carine.

AP Photo/Andy Wong

Kineska vlast se obavezala da će preduzeti ozbiljne mere kako bi ojačala potrošače. Već je usvojila neka rešenja, pre svega subvencije za domaćinstva koja kupuju stvari proizvedene u Kini, od kućnih aparata za kuvanje pirinča do električnih automobila.

Investicije

Investicije u proizvodni sektor bile su 9,1 odsto više u prvom kvartalu u poređenju sa istim periodom prošle godine, jer su preduzeća nastavila da ulažu u izgradnju fabrika i opreme. Investicije u infrastrukturu porasle su za 5,8 odsto, dok su investicije u nekretnine nastavile svoj dugotrajni pad, smanjujući se za 9,9 odsto.

Mnogi ekonomisti očekuju usvajanje dodatnih politika za ublažavanje efekata trgovinskog rata. 

"Carine će stvoriti prepreke ekonomskom razvoju, ali će donosioci odluka pronaći način da kompenzuju ovaj zaostatak u izvozu", izjavio je Žu Ning, zamenik dekana na Šangajskoj visokoj školi finansija.

Narodna banka Kine dozvolila je da se valuta zemlje, juan, postepeno oslabi u odnosu na dolar. Oslabila je za otprilike jedan odsto od sredine marta, ali se još uvek vrlo malo razlikuje od vrednosti koju je imala nedelju dana pre nego što je Tramp preuzeo dužnost u januaru.

Slabija valuta mogla bi učiniti kineski izvoz konkurentnijim na stranim tržištima smanjenjem njihovih relativnih troškova. Međutim, svaka postepena slabost verovatno će biti premala da bi napravila razliku u odnosu na carine koje su povećale troškove trgovine za više od 100 odsto. A nagla devalvacija mogla bi da izazove ekonomsku nestabilnost, podstičući kineska domaćinstva da povuku svoj novac iz banaka i pokušaju da ga prebace u inostranstvo.

Štednja i oprez

Kineski potrošači su oprezni kada je reč o povećanju troškova. Veliki deo srednje klase i bogatih izgubio je novac tokom kolapsa tržišta nekretnina u zemlji. 

Cene stanova su opale i do 40 odsto od 2021. godine — što predstavlja gubitak bogatstva koji nadmašuje krizu na tržištu nekretnina u SAD-u pre skoro dve decenije. Kineske porodice obično ulažu do 80 odsto svojih ušteda u nekretnine, s obzirom na to da nemaju druge načine za sticanje bogatstva. Berza u zemlji je mala i spekulativna, dok se tržište obveznica uglavnom fokusira na institucionalne investitore.

AP Photo/Ng Han Guan

Štednja sada obeležava gotovo svaku potrošačku odluku kineskih domaćinstava, pa čak i kupovine u supermarketima.

Građevinski sektor i druge aktivnosti u oblasti nekretnina činili su četvrtinu nacionalnog proizvoda Kine pre nego što je došlo do kolapsa tržišta nekretnina, a sada je potražnja za novim stanovima drastično opala, što je dovelo do zastoja u građevinskoj industriji.