"Tramp je naišao na malo tvrđi orah": Koliko je dogovor o smanjenju carina rešio probleme Kine i SAD
Komentari13/05/2025
-19:01
SAD i Kina postigle su dogovor o smanjenju carinskih tarifa na 90 dana. Američki sekretar finansija Skot Besent rekao je da će obe strane smanjiti svoje tarife za 115 odsto. To znači da će američke carine na kineski uvoz pasti na 30 odsto, dok će kineske carine na američku robu pasti na 10 odsto. Američki i kineski predstavnici su prethodno proveli dva dana na zatvorenim pregovorima u Ženevi. Postavlja se pitanje šta pokazuje ovakav razvoj događaja.
Dogovor Kine i SAD o smanjenju carina s obzirom na njihov efekat nije iznenađenje za Zoranu Baković, dopisnicu ljubljanskog "Dela" za Daleki istok.
Ona za Euronews Srbija kaže da su carine doslovno stvorile potpuni haos na globalnom tržištu, na svim berzama i u projekcijama ekonomskih politika svih zemalja, čak i u domaćinstvima koja su počela da se pitaju koliko će skuplje šta plaćati.
"Te carine koje su s američke strane išle do 245 odsto i čak zadirale u sfere 3.000 i nekoliko stotina posto za neke solarne panele, potpuno su se približile pravom embargu koji je jedino mogao dalje da rezultira u prekidu trgovinskih odnosa između Kine i Amerike. Bilo je potpuno neodrživo i to je moralo jednostavno nekuda da krene u vode u kojima ovakve dve sile koje su, između ostalog, i dve najveće ekonomije sveta, mogu da opstanu dalje", rekla je ona.
Na pitanje kolika je zapravo ova promena u odnosu na stanje pre carinskog rata i ima li pobednika, ona kaže da i SAD i Kina pokušavaju da predstave kako je sam susret u Ženevi njihova pobeda, ali taktička pobeda u smislu ko je tu prvi hteo da se ipak pregovara.
"Ima raznih priča o tome, jesu li to bili prvi Amerikanci ili Kinezi, ali je to potpuno nevažno. Pobednika tu nema. Nezavisno da li se radi o demokratskoj Americi ili o jednopartijskoj Kini. Posebno kada govorimo o predsednicima kao što su Donald Trump i Si Đinping, koji su vrlo autoritativni i svojeglavi, jedini pravi pregovarač koji uvek ima pristup do njihovog razuma je tržište", rekla je Baković i navela da je kineski predsednik Si Đinping obraćajući se liderima latinoameričkih i karipskih država koji su se okupili u Pekingu rekao da u trgovinskom ratu nema pobednika.
Prema njenim rečima, kada je tržište pokazalo da ne opstaje dizanje carina, onda je došlo do ove promene.
Povezane vesti
"Da li je to suštinska promena u odnosima između Kine i Amerike, ne bih rekla. Međutim, ono što je bitno je da je uspostavljena određena formula komunikacije, pre svega komunikacije uopšte, a onda i formula komunikacije koja će najverovatnije voditi, kao što smo već čuli, najpre telefonskom razgovoru između Trumpa i Sija, koliko do kraja ove nedelje, a onda najverovatnije i njihovom susretu", rekla je ona.
AP Photo/Ng Han Guan
Baković kaže da je vrlo bitno da u toj komunikaciji postoji nada da svet ne bude gurnut u recesiju i da se globalizacija koliko-toliko spasi.
"Ona više nikada neće biti onakva kakva je bila, ali da se spasi u ime onoga što je vrlo bitno i vrlo evidentno, a to je vrlo duboka i jaka međuzavisnost svih ekonomija, malih i velikih, celoga sveta. Međutim, ključni problemi između Kine i Amerike ostaju i oni se samim ovim susretom, pa čak ni eventualnim samitom između Trumpa i Sija, neće tako lako rešiti", napomenula je sagovornica Euronew Srbija.
Pitanje izdržljivosti
Baković kaže da je jako teško reći šta je Donald Tramp mislio, ali da njegova izjava pre izbora za novog predsednika SAD da je najlepša reč na svetu carina i da su one instrument koji vodi u pregovore pokazuje da je i on očekivao da će kroz nametanje carina dovesti sve za pregovarački sto, kako bi pregovarali o onome što zaista jeste problem, a to je veoma veliki američki trgovinski deficit od preko 1.300 milijardi dolara.
Ona je navela da se to odnositi na to da je Kina puno zatvorenija za američke kompanije nego što su SAD za kinesku robu i kineske kompanije i da se to mora promeniti.
"Međutim, Tramp je očigledno očekivao pregovore i naišao je na malo tvrđi orah, Kinu, koja ga je dočekala daleko spremnija nego što su mnoge zemlje i mnoge druge velike ekonomije i koja je ovaj put pokazala da ona razume da iza reči carina stoji i reč geopolitika, da u ovom trenutku Kina sebi ne može dopustiti da tako lako pristane na bilo koji kompromis i da se taj kompromis zapravo tako i tumači kao nešto na šta Kina mora pristati. Ona je htela da pokaže da je ona u stanju da izdrži sve, pa čak i ovakve carine, tražeći alternativna tržišta i alternativne partnere", rekla je Baković.
Ona kaže da je Kina htela da pokaže da svet može da postoji i bez Amerike, a da su između ostalog, ti alternativni partneri i tržišta i u "samom takozvanom američkom stražnjem dvorištu".
Povezane vesti
Baković dodaje da su latinoameričke zemlje vrlo spremne da budu partneri Kine i ceo globalni jug, koji se kroz ovih nekoliko meseci koliko je Tramp u Beloj kući prilično okrenuo upravo Kini kao svom novom vođi.
Na pitanje ko bi ovakvo stanje sa carinama mogao duže da izdrži - Kina ili SAD, Baković kaže da je vrlo teško reći ko bi mogao da izdrži.
"Mene to podseća na sukob kineskih trijada. To je kineska mafija. Kada bi se sastali šefovi dva klana, ne bi se ubijali, nego bi stavljali ruke u vrelo ulje, pa ko može duže da izdrži. Kome prvo otpadne koža, taj mora da vuče ruku napolje. I da se razumemo, Kina neće ni malo ostati neoštećena ovim sukobom koji se na sreću nije razvio u rat", rekla je ona.
Baković navodi će Kina imati velike posledice, da se nije ni pretvarala da je carine ne bole već je bila spremna na dodatno usporenje svoje stope ekonomskog rasta i davala je do znanja da ne uspeva ono što je najvažnije.
"Jedini način da izdrži bilo koju američku politiku jeste pretvaranje vlastitog tržišta u najveću alternativu. Dakle, podizanje domaće potrošnje, to ne ide dobro i to ne ide iz više razloga. Kina još uvek trpi posledice kovida, pandemije koja je silno poremetila poverenje srednje klase prema politici kakva se vodi, snizila potrošnju i onda naravno kriza u mnogim granima industrije koje nisu dozvolile da se domaća potrošnja digne do nivoa koji bi bio obećavajući da se Kina može odvojiti od te zavisnosti od izvoza", rekla je on .
Trampova taktika
Postavlja se pitanje šta nakon isteka roka od 90 dana.
Tanjug/AP/Martin Meissner
Baković je rekla da je Trampova taktika - ostaviti tu dozu neizvesnosti.
"Nakon 90 dana možda se vraćamo na carine, možda se vraćamo na još gore carine, a možda se i dogovorimo da tih carina nema. On insistira na tome da Kina uvozi više i to ne samo više, nego da otvori svoje tržište za slobodniji ulaz američkih roba i kompanija na kinesko tržište", kaže ona.
Prema njenim rečima, za ovih 90 dana mora se dogoditi pre svega jedan niz konsultacija, što je rekla i kineska strana.
Ona dodaje da je uspostavljen mehanizam konsultacija i da će verovatno biti niz konsultacija između Besenta i zamenika kineskog premijera, pa i sam samit.
Sagovornica Euronews Srbija kaže da je njena procena da će Kina pustiti daleko više američkih proizvoda na svoje tržište nego što je to do sada.
"Ima još jedna vrlo važna stvar, a to je taj mesečni fentanil. To je droga koja iz Kine dolazi do Meksika u komponentama, u supstancama, tamo se sklapa u fentanil i odlazi na američko tržište. Tako su i počeli ovi pregovori u Ženevi, kada je Kina dala do znanja američkoj strani da je spremna razgovarati o fentanilu i zaustavljanju tih puteva droge prema američkom tržištu. Dakle, dogodiće se pomaci u tom smislu da će o nekim pitanjima konačno Peking i Vašington razgovarati vrlo direktno, otvoreno, konkretno, sa konkretnim rezultatima i potezima koji će doneti određene promene", rekla je ona.
Baković kaže da se može očekivati veći uvoz Kine iz Amerike, ali da je ključno da se nakon tih 90 dana dobije možda još 90 dana za smanjenje carina ili možda konačno rešenje da "carine nisu najlepša reč na svetu zbog toga što se tu ne radi samo o Kini i Americi, nego se doslovno radi o celom svetu".
Komentari (0)