Inflacija u oktobru usporila na 2,8 odsto: Guverenerka o novim projekcijama NBS
Komentari
19/11/2025
-11:20
Nakon što se prethodnih meseci kretala oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, međugodisnja inflacija je u septembru znatno usporila na 2,9 odsto, a u oktobru na 2,8 odsto, a na to je najviše uticala Uredba o ograničenju trgovačkih marži, rekla je danas guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković na prezentaciji novembraskog izveštaja o inflaciji.
Ona je navela da je od ukupno 167 proizvoda koji čine prehrmabenu komponentu inflacije, kod 147 u septembru zabeleženo pojeftinjenje na mesečnom nivou, tako da je međugodišnji rast cena hrane i bezalkoholnih pića snižen na 1,7 odsto, sa 7,8 odsto u avgustu.
Tabaković je rekla da procenjuju da bi usporavanje inflacije nastupilo i bez uvodjenja Uredbe o ograničenju trgovačkih marži o ćemu, dodaje ona, posebo svedoči bazna inflacija koja je u septembru usporila na 3,9 odsto, a u oktobru na 3,8 odsto.
Prema novoj projekciji NBS, Tabaković kaže da će se međugodišnja inflacija tokom važenja Uredbe kretati ispod ili oko centralne vrednosti cilja i da bi u nastavku 2026. kao i da bi u srednjem roku infcaija trebalo da se kreće u granicama cilja - tri odsto, plus minus 1,5 odsto.
Ona je dodala da bi inflacija krajem 2026. trebalo da se kreće oko četiri odsto.
Prema njenim rečima, dolazak nove poljoprivredne sezone trebalo bi da deluje dezinflatorno, ako bude bolja od ovogodišnje, što će doprineti smanjenju cena voća i povrća
Ona je rekla da ne očekuju veće inflatorne pritiske zbog rasta zarada jer će, kako je objasnila, rast zarada biti u velikoj meri biti praćen i rastom produktivnosti.
Povezane vesti
"Iako je nastavljen rast proizvodnje i izvoza automobilske industrije, sektor usluga se nije oporavio u meri kojiu smo očekivali, a nastavljen je i pad u građevinarstvu", navela je givernerka.
Ona je rekla i da je rast BDP u trećem tromesečju bio niži od očekivanog i dodala da se sada procenjuje rast 2,1 odsto na nivou godine.
Tabakoviće kaže da je projekcija BDP 3,5 odsto za 2026. i oko pet odsto u 2027. pri čemu će ubrzanje njegove dinamike u odnosu na 2026. godinu biti podstaknuto većim izvozom usluga zbog održavanja specijalizovane međunarodne izložbe "Ekspo 2027".
Koliki je priliv stranih direktnih investicija
Fiskalni deficit u devet meseci ove godine iznosio je 0,8 odsto bruto domaćeg proizvoda, uz isti profimedia
toliki suficit primarnog budžeta, rekla je guvernerka.
"Iako je srednjoročnim fiskalnim okvirom planirano da fiskalni deficit iznosi tri odsto bruto domaćeg proizvoda zaključno sa 2027. godinom, smatramo da to neće narušiti opadajuću putanju učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu, koje je na kraju septembra smanjeno na 43,4 odsto. I u novom okviru kapitalni izdaci zadržavaju relativno visoko učešće, u
rasponu 6-7 odsto bruto domaćeg proizvoda, što doprinosi rastu proizvodnog
potencijala", navodi Tabaković.
Ona kaže da je izvoz robe u devet meseci povećan za 9,5 odsto međugodišnje, podstaknut većim izvozom prerađivačke industrije, u okviru koje 19 od 23 oblasti beleži rast, pri čemu najveći doprinos daju grane povezane sa automobilskom industrijom – proizvodnja motornih vozila i proizvodnja gume i plastike.
Povezane vesti
"Istovremeno, robni uvoz je rastao nešto sporije od izvoza, po stopi od osam dosto međugodišnje, a vodili su ga uvoz repromaterijala i potrošne robe. Na smanjenje suficita u trgovini uslugama najviše je uticao povećan neto uvoz turističkih usluga, dok je izvoz informaciono-komunikacionih usluga nastavio da beleži dvocifrenu stopu rasta", napomenula je guvernerka.
Prema njenim rečima, na finansijskom računu, najveći priliv ostvaren je po osnovu stranih direktnih investicija, koji je u devet meseci iznosio 2,5 milijardi evra.
"Zbog povećanih ulaganja rezidenata u inostranstvo, neto priliv po ovom osnovu iznosio je 1,5 milijardi evra. Niži priliv stranih direktnih investicija u ovoj godini u poređenju s prethodnom beleži se i u drugim zemljama regiona, u uslovima povećane globalne neizvesnosti usled zaoštravanja trgovinskih politika i izraženih geopolitičkih tenzija. Pored toga, na niže prilive po ovom osnovu u Srbiji delovali su i jednokratni prilivi iz prošle godine, kao i društveno-političke tenzije koje su uticale na odlaganje pojedinih investicija", rekla je Tabaković.
Ona navodi da je učešće zlata u strukturi deviznih rezervi dostiglo oko 20 odsto, a količina zlata preko 52 tone, što su najviši nivoi do sada.
Guvrnerka je rekla da NBS u periodu od prethodnog izveštaja nije menjala nivo referentne kamatne stope, koja od septembra prošle godine iznosi 5,75 odsto.
"Na odluku da zadržimo referentnu kamatnu stopu na nepromenjenom nivou uticalo je ostvareno i
očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, a pre svega i dalje prisutne geopolitičke i trgovinske tenzije vodećih svetskih ekonomija, koje se mogu odraziti na cene primarnih proizvoda, lance snabdevanja i tokove kapitala", kaže Tabaković.
Pored t
Komentari (0)