Cena, deklaracija, čudna boja: Kako da prepoznamo sumnjivo meso i postupimo u tom slučaju
Komentari16/05/2025
-19:06
U jednoj klanici u Aleksandrovcu otkriveno gotovo 700 kg govedine bez ikakve dokumentacije, a u neregistrovanom objektu u Trnavi kod Čačka 14,5 tona svežeg mesa i proizvoda od mesa koji su bili u prometu suprotno zakonskim propisima, To meso je uništeno, a objekt je zatvoren. Koliko je takvih slučajeva, ko nas štiti i šta treba da znamo kao potrošači bila je tema današnje emisije "Hajde da razgovaramo".
Ljiljana Ivanjac iz Uprave za veterinu kaže da od početka maja veterinarska inspekcija vrši pojačan nadzor ne samo prometa hrane, već i proizvodnje i skladištenja, na teritoriji cele zemlje.
"Cilj ove akcije pre svega bio je da se iskontroliše prometovanje hrane unutar našeg tržišta, a takođe da pokušamo da otkrijemo praktično ilegalnu uvezenu hranu iz razloga što je nama u susedstvu slinavka i šap, vrlo ozbiljno kontagiozna bolest koja, ukoliko se pojavi, donosi velike ekonomske gubitke stočarstvu jedne zemlje i uopšte zemlji. Pošli smo sa ciljem sprečavanja ilegalnog prometa, a onda smo u toku naših obavljanja nadzora i kontrola naišli i na ove slučajeve. Uz pomoć građana apelujemo da moramo zajedno da sarađujemo. Prijave građana su nas uputile na postojanje ovakvih, govorim o ovom objektu u Čačku, ilegalnih objekata. Mi smo putem prijave zapravo ušli u takav jedan ilegalni objekat i zatekli tih 14,5 tona mesa i proizvoda od mesa u objektu koji nije imao dozvolu za rad, odnosno odobrenje Ministarstva poljoprivrede, uprave za veterinu i nije bio pod nadzorom veterinarske inspekcije, te je samim tim manipulacija s tom hranom nama nepoznata. Mi to smatramo nebezbednom hranom, zbog toga je doneto rešenje za uništenje", kazala je Ivanjac.
Što se drugog objekta tiče naša sagovornica kaže da je on registrovan, ali da su na liniju klanja stigle životinje bez dokaza o poreklu i zdravstvenom statusu.
Ivanjac upozorava građane da se meso kupuje u objektima čija je namena trgovina hranom, a ne od drugih prodavaca.
"Ja ne mogu nikome zabraniti, naravno odluka je onoga ko želi da kupi tako nešto, ali mi skrećemo pažnju da kupovina na improvizovanim tezgama, na gepeku ili na haubama automobila, nešto van ovih zvaničnih prodajnih prostora, predstavlja rizik. Ako taj trgovac nije već ušao u legalan objekt, to samo po sebi podiže sumnju da on nešto od uslova zakonskih ne poseduje i da je cilj da proda što pre, verovatno po nižoj ceni. Jedan od momenata gde sugerišemo građanima da obrate pažnju na cenu. Znamo svi otprilike koje su cene mesa, kvalitetnog, prve, druge klase, u radnjama. Naravno ono što je drastično niže po ceni i nudi se po drastično nižoj ceni ukazuje da tu zaista nešto možda nije u redu sa poreklom i bezbednošću tog mesa. Zatim, običan pogled, miris, ukus ako možete probati, ali više, miris, boja, promena boje i mirisa, ukazuje na to da je već počeo eventualno kvar hrane", savetuje Ivanjac potrošače i dodaje da treba proveriti i da li proizvodu fali deklaracija jer u suprotnom ne znamo da li mu je istekao rok trajanja i šta je unutra.
Kada građani posumnjaju da nešto nije u redu treba pozvati inspekciju, koja će zatim izaći na teren, objašnjava naša sagovornica. u pomenuta dva slučaja meso je proglašeno nebezbednim, a inspekcija zatim uzima podatke gde je to meso dalje plasirano, i ako je plasirano. Uzorci nebezbednog mesa se ne uzimaju i ono ide na uništenje.
Povezane vesti
"Mi ćemo i te količine koje nađemo obavestiti kolegu iz susednog regiona, iz susednog rada, našeg kolegu inspektora. Kada se pronalaze te količine, sve se stavlja na poništenje. Tako da kad jednom proglasite hranu nebezbednom, ako i nađete put distribucije te hrane, neka druga mesta, sve što pronađete takođe se uništava jer je nebezbedno", objašnjava Ivanjac.
Ona naglašava da subjekat koji je odlučio svojom voljom da se bavi delatnošću proizvodnje i prometa mesa snosi odgovornost u ovaklvim slučajevima.
"Kada on to odluči i to postane njegovo zanimanje, mora da bude upoznat sa svim zakonskim odredbama po kojima on mora da posluje da bi ponudio zdravu i bezbednu hranu. A osim toga mora da bude upoznat sa posledicama ukoliko ne postupa po zakonskim odredbama, odnosno ako pokuša ili već uradi tako nešto, da plasira nebezbednu hranu na tržište. Zakon o bezbednosti hrane prepoznaje više odgovornih u lancu, ali prvi odgovoran je subjekat, a zatim smo i mi nadzorni organi koji prate praktično ceo ovaj put od potrošnje do potrošača, o lancu hrane", kaže Ivanjac.
Koje kazne prete nesavesnim proizvođačima i prodavcima pogledajte u ostatku razgovora sa Ljiljanom Ivanjac u videu na početku teksta.
Komentari (0)