Proizvod koji nije 100 odsto od mleka neće moći da se prodaje pod nazivom koji asocira na mleko
Komentari30/05/2025
-20:00
Vlada Srbije donela je Uredbu o dodatnim zahtevima za stavljanje na tržišta proizvoda koji sadrže palmino ulje ili druga biljna ulja i masti. Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić kaže da to znači da od 1. avgusta proizvod koji nije 100 odsto od mleka neće moći da se prodaje pod nazivom koji asocira na mleko. Glamočić je rekao da se to najčešće dešava kod sireva i pavlaka, kao i da niko nema prava da građanima prodaje palmina ulja pod nazivom mlečni proizvod. Uredba stupa na snagu 1. avgusta. Postavlja se pitanje da li smo do sada na policama imali mleko koje ima neke dodatke?
Nova uredba propisuje da proizvodi koji nisu 100 odsto od mleka treba da budu drugačije deklarisani i vidno odvojeni od proizvoda koji su od mleka.
Nenad Budimović iz Prirodne komore Srbije kaže za Euronews Srbija da su proizvodi koji sadrže biljne masti često nazivani pogrešno biljni sirevi, jer sir asocira da je od mleka i ne može da bude biljni sir.
"Ovo je inicijativa koja je dugo aktuelna i u Privrednoj komori i među proizvođačima mleka i proizvoda od mleka. Mislim da je ovo dobar potez zato što će jednostavno potrošač biti informisan šta kupuje za svoj novac. Da ne ulazimo sad šta je kvalitetnije, šta je manje kvalitetno. Kao i kod drugih vrsta proizvoda i u prehrambenom sektoru inače, treba da bude označeno šta je šta i da kupac izabere", rekao je on.
On je precizirao da je inicijativa bila da se ti proizvodi prvenstveno odvoje u vitrinama gde se nalaze sirevi, odnosno mlečni proizvodi i da moraju da budu označeni.
Prema njegovim rečima, i do sada je trebalo da bude izdvojeno do drugih proizvoda.
"Koliko je to poštovano, to je pitanje za tržišnu inspekciju prvenstveno. Kada uredba stupi 1. avgusta na snagu, mislim da će morati da se svi pridržavaju, i proizvođači i trgovci, da bi mi kupci imali dobru i pravu informaciju", rekao je Budimović.
Povezane vesti
Zašto su stočari nezadovoljni
Stočari koji prodaju mleko nezadovoljni su, kažu, zbog nekontrolisanog uvoza mleka.
Neke mlekare su već i oborile te otkupne cene mleka za dva do pet dinara, pa i više, a neke su čak i najavile prestanak otkupljivanja.
Postavlja se pitanje kakva je sada situacija na tržištu mleka i da li je uvoz sada ograničen ili ne.
"Što se tiče proizvodnje mleka, mi se nalazimo pred kraj perioda kada je biološki najveći broj teljenja krava i najveća je produkcija mleka. To je jedna stvar. Druga stvar je što stiže sveža zelena hrana koja je vrlo bitna za ishranu mlečnih krava i one imaju povećanu proizvodnju. Jednostavno, to je biološki ciklus. Sektorske analize koje radimo u Prirodnoj komori Srbije, u ovom slučaju proizvodnja mleka, govore da nam je proizvodnja u prvom kvartalu ove godine vrlo sličnu kao što je bila poslednje 2-3 godine. Kada govorimo o izvozu, vrlo je slično. Kada govorimo o uvozu, uvoz je čak i manji u odnosu na isti period prošle godine", rekao je Budimović.
On kaže da ne veruje da bi trgovci uvozili više nego što mogu da prodaju.
"Mi, uglavnom, imamo koncentrisan uvoz na proizvode koje ne proizvodimo toliko u Srbiji. To su neki premium proizvodi. Mleko u prahu je takođe bilo predmet za konditorsku industriju. I to su, uglavnom, te vrste proizvoda. Maslac i topljeni sirevi, odnosno kačkavalji tipa Gauda, Edamer i Emmntalera, to su proizvodi koji se uvoze i oni su jeftini zato što je proizvodnja u EU jeftinija. Znamo već zašto, zbog načina podsticaja, zbog jeftinije proizvodnje", rekao je sagovornik Euronews Srbija.
profimedia
Na pitanje kako mogu da se zaštite domaći proizvođači. Budimović navodi da se to može postići na taj način što ćemo sopstvenu proizvodnju da jačamo i da usmerimo sve što je neophodno da ona bude više isplativa.
Povezane vesti
"Tu su podsticaji koje država daje, i koji nisu mali, pogotovo u mlekarskom sektoru, a nema toliko pozitivnih efekata, do genetike i rada sa udruženjima da imaju eventualno i svoje sopstvene prerađivačke pogone. Ima tu dosta prostora za udruživanje", rekao je on.
Šta je sa problemom aflatoksina?
Kada je reč o kvalitetu mleka, godinama se provlači priča o aflatoksinu.
Granica za aflatoksin u Srbiji je čak pet puta veća nego što je to u Evropskoj uniji, pa je bilo najava da će se Srbija uskladiti sa tom granicom.
Međutim, često rezultati analiza pokažu povišene nivoe aflatoksina u domaćem mleku.
Budimović naglašava da aflatoksin nije problem samo Srbije i da se javlja u regionu, Evropskoj uniji i u svetu.
On objašnjava da je poenta kako spovesti mehanizme da ne nastane pojava mikotoksina, čiji je jedan od produkata aflatoksin.
"Nasuprot mišljenju da se mikotoksini javljaju u vlažnim godinama, javljaju se u sušnim godinama, kada dolazi do nekih mikropukotina na zrnu kukuruza i oscilacija dnevne, odnosno jutarnje i noćne temperature, stvara kapljice vlage. Aflatoksin u Srbiji može da se reši, ali tu moraju da budu uključeni primarni proizvođači u ratarstvu, skladištari, proizvođači hrane za životinje, farmeri sa svojim mešaonama u kućnoj upotrebi. To je nekih četiri, pet karika u tom lancu koji moraju da se primene", rekao je Budimović.
On je najavio da će do kraja godijne biti dat predlog kako to može da se reši.
Na pitanje koji je vremenski period potreban da se sve to primeni, uskladi i da Srbija ima granicu aflatoksina poput one u EU, Budimović je naveo da je to posao koji se stalno radi.
"Ne možemo da kažemo - sad ćemo da smanjimo aflatoksin i to je to. To je konstantan posao koji mora da se primenjuje i zato kažem da svi faktori u proizvodnji moraju da budu informisani i uključeni kako bi zaista smanjili. Ne samo administrativno da prepišemo propise, nego da zaista to bude primenljivo i daje rezultate", zaključio je Budimović.
Komentari (0)