Zlato kao strateški resurs: Koja zemlja ima najviše zlata, a koliko ima Srbija?

Srbija je u poslednjih nekoliko godina značajno povećala svoje zlatne rezerve, jačajući tako finansijsku sigurnost u uslovima globalne nestabilnosti. Dok najveće svetske sile i dalje drže najveće zalihe zlata, značaj ovog plemenitog metala za Srbiju i njegova trenutna količina postaju sve važniji faktori u nacionalnoj ekonomiji.

Zlatna rezerva je količina zlata koju centralna banka ili država drži kao deo svojih deviznih rezervi, sa ciljem da obezbedi finansijsku stabilnost, očuva vrednost novca i posluži kao zaštita od ekonomskih i valutnih kriza. One predstavljaju stabilnu vrednost koja podržava nacionalnu valutu i povećava poverenje investitora i međunarodnih finansijskih institucija.

Rekordne zlatne rezerve u trezorima Narodne banke Srbije

Prema aktuelnim podacima Svetskog saveta za zlato (World Gold Council), devizne rezerve Narodne banke Srbije sadrže 49,11 tona zlata, čime se Srbija svrstava na prvo mesto u regionu po količini zlata deponovanog u trezorima. To je u odnosu na kraj jula 2012. godine više nego trostruko količinsko povećanje plemenitog metala (sa ispod 15 tona zlata na 49,11 tona zlata).

"Narodna banka Srbije je od 2019. godine do danas kupila ukupno 26,8 tona zlata. Na međunarodnom tržištu, preko Banke za međunarodna poravnanja, Narodna banka Srbije ukupno je kupila 17 tona zlata", navodi se u odgovoru koji je Narodna banka Srbije prošle godine dostavila redakciji Euronews Srbija.

Tokom 2019. godine nabavljeno je devet tona zlata, što je predstavljalo prvu kupovinu plemenitog metala u inostranstvu. U 2020. godini kupljene su dodatne tri tone, dok je sredinom 2024. godine kupljeno još pet tona zlata sa međunarodnim standardom LGDS. Ovaj metal se nabavlja na međunarodnom tržištu, preko Banke za međunarodna poravnanja. 

Podaci pokazuju da Severna Makedonija ima 6,89 tona zlata, Slovenija 3,48 tona, a Hrvatska nešto manje od dve tone zlata (koje čuva u Nemačkoj), što čini Srbiju vodećim čuvarom zlatnih rezervi u regionu.

Tanjug/AP/Mark Baker

Narodna banka Srbije (NBS) skladišti većinu svojih zlatnih rezervi u trezorima u Beogradu. Naime, preko 94 odsto ukupnih rezervi zlata nalazi se u zemlji, dok je manji deo deponovan u inostranstvu, pretežno kod Banke za međunarodna poravnanja (BIS) u Bazelu, Švajcarska.

U Republiku Srbiju je u prethodnim godinama "vraćeno" ukupno 13 tona zlata, od čega je 12 tona transportovano iz Berna, dok je jedna tona zlata prebačena iz Londona. Ipak, određena količina zlata i dalje se čuva u inostranstvu radi lakše likvidnosti i kao deo međunarodnih rezervi koje mogu brzo da se koriste u hitnim finansijskim situacijama. 

Pravo preče kupovine - potvrda dobre prakse

Predložene izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije potvrđuju nastavak dosadašnje politike države usmerene na jačanje finansijskih rezervi. Ovim izmenama NBS bi dobila pravo preče kupovine zlata iz domaće eksploatacije, čime bi se dodatno učvrstila njena kontrola nad tržištem plemenitih metala u Srbiji.

Govoreći ranije ove godine u kontekstu predloženih izmena Zakona o NBS, Jorgovanka Tabaković rekla je da one predviđaju da centralna banka ima pravo preče kupovine zlata koje je dobijeno eksploatacijom rudnih bogatstava u Srbiji.

profimedia

"Ono što je bila uobičajena praksa do sada u Zakonu o Narodnoj banci jeste da NBS otkupljuje po berzanskim cenama celokupno zlato koje se proizvede u Srbiji, a mi smo sad uveli, tu smo takođe podneli jedan amandman, da ne samo zlato, nego i srebro i sve druge plemenite metale onaj ko u Srbiji to proizvodi, od njenih prirodnih blaga ima obavezu da po pravu preče kupovine ponudi NBS, koja za to isplaćuje cenu koja je berzanska", izjavila je Tabakovićeva u martu ove godine govoreći o tada predloženim izmenama i dopunama Zakona o NBS.

Zlato ostaje jedna od najsigurnijih investicija u vremenima globalnih kriza, smatraju ekonomski stručnjaci i bankarski analitičari. Sa 49,11 tona zlatnih rezervi, Srbija jača finansijsku stabilnost i podržava svoje ekonomske ambicije.