Šta pokazuje računica sindikata i poslodavaca: Kako "pogurati" prosečnu platu na 1.400 evra u 2027. godini
Komentari14/06/2025
-18:10
Najavljeno povećanje minimalne zarade u Srbiji na 550 evra od sledeće godine uz prognoze da bi prosečna plata u 2027. mogla da dostigne 1.400 evra, za mnoge je dobra vest u turbulentnim ekonomskim prilikama. Postavlja se pitanje šta o tome kažu sindikati, a šta poslodavci i ima li razloga za optimizam.
Budimo realni i tražimo nemoguće - slogan iz davne 1968. prvo je što pada na pamet sindikalcima, kada se spomene prosečna plata od 1.400 evra za manje od dve godine.
"Nije čak realno ni da plata u Srbiji u decembru 2027. bude 1.400 evra, imajući u vidu da su decembarske zarade sigurno za nekih desetak, 15 posto veće od proseka u toj godini", rekao je za Euronews Srbija Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.
U prilog ovoj tezi navode statističke podatke, a računaju prema prosečnoj plati od početka ove godine 920 evra i očekivanjem da do kraja godine ne pređe sumu od 950 evra.
"Mi smo 2019. godinu okončali sa nekih 460 i nešto evra prosečne zarade u Srbiji, a kraj 2024. je sa podatkom da je prosečna zarada u toj 2024. bila 837 evra. Znači, gledajući tih pet godina, zarada prosečna u Srbiji je porasla za nekih 360 i nešto evra. Sad kad bi sagledavali 2024. i 2027. a obećanje je 1.400 evra, to je preko 560 evra, što je zaista onako jedan, kako bih rekao, veoma optimističan zalogaj", rekao je Vukovic.
Nema optimizma ni među poslodavcima da će, kako kažu, doći do vanredno velikog povećanja u kratkom periodu.
"S obzirom da se predviđa da će inflacija da se drži u svojim dosadašnjim nekim okvirima, odnosno da će čak da bude ispod četiri odsto, znači potpuno nemoguće da to se onda svede kroz povećanje privredne aktivnosti. Ne vidim iz kojih izvora je moguće u toj meri povećati prosečnu zaradu", rekao je za Euronews Srbija počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Povezane vesti
Prema anketi koju je prošle nedelje sprovela Unija poslodavaca Srbije, čak ni povećanje minimalne cene rada nije lako prihvatljiva ideja.
Posebno ističu da poslodavci iz istočne, zapadne Srbije i Šumadije negativno reaguju.
"Većina poslodavaca kaže da im je najveći problem izdvajanje ka tim obavezama prema državi. Posebno ističu i parafiskalne namete koji nekontrolisano rastu. Znači, ako se to ne bi dešavalo, to bi bila jedna od mogućnosti da se olakša poslodavcima da preusmere ta sredstva u zarade", rekao je Atanacković.
profimedia
U kalkulaciju za poslodavce ulazi još i nedostatak radne snage, kažu u Uniji, pa su za pojedina zanimanja plate u startu veće, te bi, upozoravaju, posledično nova povećanja dovela do katanca na vratima.
"Voditi računa o tempu podizanja zarada"
Da je porast prosečne zarade jedan od mehanizama da se poboljša situacija na tržištu rada i destimuliše odlazak u inostranstvo s obzirom da se Srbija suočava sa deficitom radne snage u brojnim delatnostima smatra Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.
On za Euronews Srbija navodi i da je na taj način Srbija atraktivnija za radnike koji bi dolazili iz inostranstva da rade.
Stanić, međutim, navodi da se sa druge strane postavlja pitanje konkurentnosti domaće privrede, imajući u vidu da je sve teže održati cenovnu konkurentnost u smislu pozicioniranosti na tržištu EU, koja je glavni spoljnotrgovinski partner Srbije i naglašava da porast troškova proizvodnje negativno utiče na cenovnu konkurentnost.
Povezane vesti
"U tom pogledu porast troškova radne snage na neki način ograničava poslodavce, ograničava njihovu konkurentnost, mogućnost realizacije njihovih proizvoda i usluga na domaćem i inostranom tržištu i samim tim apsolutno tu imate jedan sukob između potreba radnika i mogućnosti poslodavaca", rekao je on.
S obzirom na to da kratkoročna rešenja koja bi se postigla eventualnim brzim, iznad mogućnosti podizanjem prosečne zarade, smatra Stanić, svakako bi opteretila u dugom roku same poslodavce.
Navodeći da se Srbija suočava sa demografskom krizom, Stanić kaže da je apsolutno neophodno rešavati to pitanje pre svega kroz stimulans pozitivnim imigracijama u zemlju, kako bi bilo više imigranata u Srbiji, a sa druge strane da se destimuliše broj onih koji odlaze iz zemlje.
On naglašava da je potrebno imati i jedan pomirljiv stav između potreba radnika i mogućnosti poslodavaca.
"Svakako da je neophodno da ta plata postepeno raste u periodu pred nama, ali opet s druge strane mora se voditi računa da to ne bude preveliko opterećenje za poslodavce, kako se ne bi narušila njihova likvidnost i došlo do eventualnog problema u održavanju poslovanja, što bi samim tim posle išlo ka otpuštanju radnika", kaže sagovornik Euronews Srbija.
On je podsetio da je u periodu fiskalne konsolidacije zabeleženo značajno povećanje zarada u privatnom sektoru.
"Ranije je bilo poznato da je pre 2012. godine raditi u državnom sektoru siguran posao i relativno dobro plaćen u odnosu na privatni, međutim to se značajno promenilo. Kasnije je došlo do popuštanja fiskalne politike vlade, pa je došlo do porasta zarada i u javnom sektoru, posebno kada govorimo u oblasti zdravstvene zaštite i prosvetnom sektoru, samim tim došlo je do nekog približavanja tih prosečnih zarada", rekao je on.
Stanić ističe da je privatni sektor svakako značajno pogurao prosečnu zaradu.
"Zato mi imamo sada tu zaradu od 920 evra u proseku, ali činjenica je da je neophodno da ona nastavi da raste kako bi se oporavljala kupovna moć stanovništva i kako bi mi na našem unutrašnjem tržištu imali jedan dugoročni i održiv izvor rasta za naš BDP, jer oko 65 odsto celokupnog BDP-a se upravo odnosi na potrošnju stanovništva. U tom pogledu neophodno je i zarad domaćeg tržišta i zarad demografije, a svakako i zarad jednostavno standarda života, nastaviti sa tim porastom plata", rekao je on.
Sagovornik Euronews Srbija, međutim, naglašava da se mora voditi računa o tempu podizanja zarada.
"Ako podižete zarade u javnom sektoru imate kontrolu budžetskog deficita od strane MMF-a, od strane same vlade, a opet sa druge strane ukoliko taj teret potrebe za porastom zarada padne na privatni sektor, to svakako dovodi do određenih problema u održavanju poslovanja", rekao je on.
Komentari (0)