Keš smo zamenili karticom: Koji su saveti za plaćanje i podizanje gotovine u inostranstvu i o čemu treba voditi računa
Komentari05/07/2025
-10:00
U prodavnicama i na pumpama kartice u Srbiji danas prolaze više nego ikada. Više od 175 miliona transakcija u samo tri meseca govori da smo navike promenili, a troškove smanjili. Postavlja se pitanje šta stoji iza porasta korišćenja platnih kartica, kako funkcionišu međubankarske provizije, zašto je DINA kartica važna za finansijsku nezavisnost države i kako smo od statusnog simbola stigli do svakodnevnog alata.
Masovno korišćenje kartica u Narodnoj banci Srbije objašnjavaju smanjenjem troškova.
"Snizili smo troškove, odgovor je u troškovima. Srbija je zaista prešla jedan dalek put od toga da je kartica luksuz, do toga da sada imamo najmanje jednu karticu u novčaniku i da je jedna od njih verovatno i besplatna", rekla je za Euronews Srbija direktorka Centra za razvoj platnih sistema Narodne banke Srbije Mirela Drašković.
Ona je podsetila da je početkom 2000-tih mali broj banaka izdavao platne kartice, jer je to za njih bilo skupo.
"Imali su velike troškove prema kartičnim sistemima, imali su kompleksne procedure za dobijanje dozvole da bi se uopšte bavili izdavanjem kartica. Banke su te troškove prenosile na svoje klijente, kako na korisnike kartica, tako i na trgovce, tako da su kartice bile skupe za sve učesnike i u tim uslovima niste imali razvoj platnih kartica", rekla je ona.
Drašković navodi da su se s vremenom stvari menjale i da su troškovi niži.
Tako je danas, kako kaže ona, 12 miliona kartica izdatih u Srbiji, što je više od jedne kartice po korisniku.
Povezane vesti
"Sve banke izdaju platne kartice. Vi sada ne možete da zamislite da uđete u banku koja posluje sa stanovništvom, a da ne izdaje bar jedan kartični brend. Na svakom mestu, na svakom uglu imate prodavnicu na kojoj možete da platite karticom. Za sve te učesnike, troškovi su značajno sniženi", rekla je ona.
Uz svaki tekući račun dobija se DINA kartica potpuno besplatno
Postavlja se pitanje šta je uticalo na to da se troškovi značajno smanje i koja je godina prekretnica kada je krenulo masovno korišćenje kartica.
Drašković objašnjava da je 2018. donet Zakon o međubankarskim naknadama na predlog Narodne banke Srbije po ugledu na propise Evropske unije, a kojim su ograničene međubankarske naknade povezane sa platnim karticama.
"To je kategorija provizija koja je najviše uticala na visoke troškove koje su trgovci imali u vezi sa platnim karticama. Vi danas imate situaciju da trgovci plaćaju bankama upola nižu proviziju za prihvatanje kartica nego pre 2018. godine. To je sve doprinelo većem korišćenju", rekla je sagovornica Euronews Srbija.
S druge strane, dodaje ona, isti taj zakon je propisao obavezu banaka da uz svaki tekući račun uz koji izdaje platnu karticu, izdaje jednu karticu za koju se obrada vrši u zemlji i da ta kartica bude besplatna.
"Tako da vi sada imate uz svaki tekući račun i jednu besplatnu karticu. Još uvek taj uslov ispunjava samo DINA nacionalna platna kartica, i uz svaki tekući račun klijent će dobiti i DINA karticu potpuno besplatno", rekla je ona.
Euronews/Emil Čonkić
Drašković kaže da udeo aktivnih kartica u broju izdatih kartica ne opada, kao što broj transakcija po izdatoj kartici ne opada.
Povezane vesti
"Te kartice koje su uručene se koriste, ali je potencijal mnogo veći. Vi ste dobili besplatnu karticu, dobili ste karticu kojom možete da obavljate sve što možete da radite i drugim karticama u zemlji. Možda nedostaju informacije", rekla je ona.
Najbolje bi bilo, navodi ona, da se prilikom uručivanja kartica klijent informiše koja ima više pogodnosti.
"Kada bi rekli, ovo je kartica koju možete da koristite u celom svetu, ovu karticu kada koristite imate pristup VIP zonama na svim aerodromima. Imate uz nju osiguranje i ona košta toliko i sigurna sam da je jednom broju građana takva kartica idealna i da bi je stavili na prvo mesto u novčaniku. S druge strane, kada uručuju Dinu, da kažu ovo je domaća kartica DINA, ona je za vas besplatna. Besplatno se izrađuje za vas. Besplatna je u smislu svih članarina, u smislu mesečnih, godišnjih, kvartalnih koje možda postoje za neke druge kartice. Možete je koristiti u zemlji na svim prodajnim mestima. To korišćenje je besplatno. Besplatno je i za ostale brendove za debitne kartice. Ukoliko je koristite na bankomatima naše banke, ukoliko je koristite na šalterima naše banke, nemate dodatne provizije. Ona je i beskontaktna. Znači, dobili ste jedan instrument koji može da ne generiše ni jedan dodatni dinar, a da vi svakodnevno koristite karticu", rekla je Drašković.
Ona objašnjava da je banka obavezna da izda jednu karticu za koju se obrada radi u zemlji, a da je to trenutno samo DINA.
"Ukoliko klijent želi, dobiće i bilo koju drugu karticu ukoliko je ta banka izdaje", rekla je ona.
O čemu treba voditi računa kada se podiže gotovina sa bankomata?
Prema poslednjim podacima, u Srbiji ima nešto više od 3.200 bankomata.
"Raste broj prodajnih mesta, raste broj POS terminala uređaja na kojima se plaća, jer kartica je prvenstveno i namenjena za plaćanje. Bankomati su tu da budu za korisnike ukoliko se dogodi da je potrebna gotovina. Banke raspoređuju svoje bankomate promišljeno. Tako da imate situaciju u urbanim delovima, tamo gde je veći promet, da imate nekoliko bankomata, iste banke jedan do drugog, zato što je tako banka procenila da je potrebno. Imate situaciju da na rubnim delovima grada ili u manje urbanim zonama u zemlji nemate bankomat svoje banke", rekla je Drašković.
Tanjug/AP/Bojan Slavković
Ona naglašava da je dobro što u sklopu kartičnog poslovanja postoji usluga podizanje gotovine na prodajnim mestima uz kupovinu, usluga koja je prisutna već 5-6 godina.
"U DINA kartici, ta usluga se zove - podigni dinare i daje vam mogućnost da svojom DINA karticom na određenim prodajnim mestima možete podići 5.000 dinara bez ikakve dodatne provizije, uz kupovinu koja nije ograničena u smislu da mora biti neki iznos, već uz vašu kupovinu koju ste planirali", rekla je Drašković.
Dešava se da bankomat matične banke nije u blizini, pa ako se novac podiže sa bankomata drugih banaka, plaća se provizija.
"Kada već niste na svom bankomatu, onda je svejedno na čijem ste bankomatu. U tom smislu, za vas je svaka druga banka ista. Provizije u zemlji su različite, ali najčešća vrednost je dva odsto iznosa koji ste podigli. Ali, treba da imamo u vidu da vrlo često postoje minimalne provizije. Najčešće su oko 200 dinara. Pa vi ako biste na bankomatu tuđe banke podigli 1.000 dinara, provizija bi bila 200 dinara. Treba voditi računa o tome da ako nam je potrebna veća količina novca, da ne uzimamo kroz veći broj transakcija manje iznose, već kroz jednu transakciju", rekla je ona.
O tim troškovima treba voditi računa i kad smo u inostranstvu, a Drašković kaže da su tu provizije nešto više nego u zemlji, oko tri odsto.
"Vrlo često minimum od tri evra, pa i ovde treba da vodimo računa o tim minimalnim provizijama i o iznosu koji ćemo da podignemo. Znači bolje je jedna transakcija sa višim iznosom nego više manjih transakcija", napomenula je Drašković.
Ako neko prepozna logo i ime svoje banke u inostranstvu, ne mora da znači da je tu podizanje novca na bankomatima besplatno.
"Treba da se informišemo kod svoje banke. U tarifama tražimo tarife za fizička lica,
nađemo deo koji se odnosi na platne kartice i tu stoji napomena ako se ne naplaćuje provizija na bankomatima banaka koje pripadaju članici iste grupe, tada smo sigurni da tu proviziju nećemo plaćati. Ako nema takve napomene, računajte da plaćate proviziju i da su ti bankomati koji pripadaju banci, koja je članica iste grupe, izjednačeni u stvari
sa bilo kojim drugim bankomatom u inostranstvu", objašnjava Drašković.
Koju karticu koristiti u inostranstvu?
Postavlja se pitanje koju karticu koristiti u inostranstvu.
"Ako govorimo o kreditnoj, a ne debitnoj, ona je na poslednjem mestu jer generiše troškove i kamate i podizanje gotovine čak i u zemlji na bankomatima vaše banke. Ako ste u mogućnosti, imate sredstava, koristite debitnu karticu", rekla je Drašković.
Idelano bi bilo, navodi ona, da se dobro isplaniraju troškovi pre odlaska u inostranstvo i da se ponese jedan deo u gotovini za koji smatrate da će biti potreban.
"Za plaćanje koristite karticu jer najčešće nemate troškova povezanih sa plaćanjima. Ima jedan broj banaka, radi se o veoma malom broju, koji ima i dodatnu proviziju za plaćanje u inostranstvu. Informišite se o tarifama, ta provizija je oko jedan odsto, ali je veći broj banaka koji će vam dozvoliti da koristite karticu u inostranstvu bez dodatne provizije", kaže Drašković.
Savet je, dodaje ona, da ako putujete, ponesete nešto gotovine i da ponesete karticu koju koristite za plaćanje, pogotovo ako vaša banka ne naplaćuje proviziju u vezi sa kupovinom.
"Ako vam zatreba još gotovine, imate karticu kojom ćete podići dodatnu gotovinu. Zavisi koliko je hitna situacija, procenićete da li vam vredi ta usluga, te provizije koje ćete doplatiti", zaključila je Drašković.
Komentari (0)