Ekonomska analiza 100 dana Vlade: Privreda stabilna, ali strani investitori oprezniji zbog protesta i globalnih izazova
Komentari25/07/2025
-21:06
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije ocenio je u razgovoru za Euronews Srbija da su prvih sto dana nove vlade premijera Đura Macura obeležili izazovi, ali i određeni pomaci u privrednoj sferi. On navodi da su makroekonomski pokazatelji Srbije i dalje stabilni, ali upozorava na pad priliva stranih investicija i prisutan politički rizik koji utiče na renome domaće privrede.
"Vrlo izazovan period, međutim, makroekonomski pokazatelji govore da je stanje u privredi Srbije stabilno i pozitivno, imajući u vidu i očekivanu stopu rasta za ovu godinu, koja bi trebalo da bude između 3 i 3,5 odsto“, kaže Stanić.
On ističe da su pozitivni signali rast izvoza i industrijske proizvodnje, stabilne javne finansije, nizak nivo nezaposlenosti ispod 10 odsto, kao i očuvani kreditni rejting.
"Bankarski sistem je stabilan, devizni kurs takođe, ali ono što zabrinjava jeste značajan pad priliva stranih direktnih investicija“, dodaje naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, saradnja između Privredne komore Srbije i Vlade se nastavlja na visokom nivou. PKS učestvuje u radu Saveta za koordinaciju mera ekonomske politike, na čijem čelu je premijer Macura, a čiji je cilj unapređenje poslovnog ambijenta i rast BDP-a.
"Formirano je i telo za brza rešenja u privredi, u saradnji sa Vladom, Predsedništvom i relevantnim ministarstvima“, naglašava Stanić.
Kao kritiku, stručnjak navodi vreme izgubljeno u samom formiranju Vlade.
Povezane vesti
"Smatramo da je ipak period čekanja da se formira Vlada izgubljen, a činjenica da smo sada, ne samo u pogledu unutrašnjeg stanja u privredi Srbije, u izazovnim vremenima, nego sve što se dešava spolja utiče na nas i potrebno je ne gubiti vreme", navodi Stanić
Kao jedan od najhitnijih izazova navodi i pregovore sa SAD oko planiranih carina od 35 odsto na srpske proizvode.
"Nadamo se da će, kao što su se dogovorili Vašington i Tokio, i kao što se najavljuje između EU i SAD, sličan ishod biti i za Srbiju – da carine budu snižene na 10 do 15 procenata“, kaže on.
Unutrašnje krize i njihov uticaj
Govoreći o unutrašnjim problemima, poput protesta i blokada fakulteta, Stanić ističe da su oni imali uticaj na reputaciju Srbije u očima stranih investitora.
"Određene investicije su usporene ili odložene, ali ključni razlozi za smanjenje priliva su ipak globalni – sukobi između vodećih svetskih ekonomija i opšta fragmentacija svetske privrede“, kaže on.
Navodi da je stopa rasta za Srbiju revidirana naniže sa 4,2 na 3,5 odsto, dok je i u EU pala ispod 1 odsto, a globalni rast sa 3,3 na 2,8 odsto.
"Unutrašnje krize nisu imale dramatičan uticaj na ukupnu privrednu aktivnost, ali su uticale na rast političkog rizika, što je od značaja za očuvanje makroekonomske stabilnosti i kreditnog rejtinga“, ističe Stanić.
Povezane vesti
Drastičan pad stranih ulaganja
Kao jedan od ključnih problema, Stanić izdvaja pad stranih direktnih investicija – za čak 67 odsto u prvih pet meseci ove godine u poređenju sa prethodnom.
"U prvom kvartalu je pad bio još drastičniji. U aprilu i maju smo imali oko 630 miliona evra stranih investicija, što je samo trećina iznosa iz istog perioda prošle godine“, objašnjava on.
Nemačke investicije, koje su dominantne, gotovo su presušile, ali se od aprila primećuje blagi oporavak.
"Nemačka privreda je već dve godine u recesiji, i sada je na ivici da uđe u treću uzastopnu“, napominje Stanić dodajući da nemačke investicije opadaju i u drugim državama.
Dodaje da investicije u Srbiju i dalje pretežno dolaze iz EU, ali i iz Kine, SAD, UAE i drugih zemalja.
Spoljni pritisci i inflacija
Govoreći o inflaciji, Stanić upozorava da, iako je usporena, i dalje predstavlja rizik.
"Federalne rezerve i dalje izbegavaju snižavanje kamatnih stopa jer bauk inflacije i dalje levitira nad privredom. Iako je on on smanjen, uvek postoji bojazan da bi ta inflacija mogla da se pojavi kao posledica poremećaja baziranih na lošoj geopolitici. Vrlo su osetljivi energenti, rast njihovih cena automatski povećava i troškove drugih proizvoda jer cena nafte ulazi u cenu svih proizvoda“, navodi naš sagovornik.
Stanić ukazuje i na dodatni pritisak zbog carina, koje poskupljuju uvoz i izvoz i tako dodatno podižu troškove. Inflatorni rizik je, po njemu, tinjajući i nije značajan, ali predstavlja opasnost.
"Troškovi zaduživanja ostaju relativno visoki, što umanjuje potencijal ne samo za strane direktne, već i domaće investicije“, dodaje Stanić.
Minimalac između socijalne politike i realnosti privrede
Komentarišući povećanje minimalne zarade, Stanić ističe da je to deo socijalne politike vlade, ali da ima direktne posledice po privredu.
"Mi smo svesni i u privredi, a i vlada je toga svesna, da demografija predstavlja najznačajniji problem sa kojim se dugoročno susrećemo, imajući u vidu da zbog depopulacije opada i broj radnika i broj potrošača. U tom pogledu znamo da jedan od stubova našeg privrednog rasta treba da bude i jačanje unutrašnje potrošnje, čemu će svakako ova mera vlade doprineti. Ali u dužem roku, imajući u vidu troškove proizvodnje u Srbiji, postoje i drugi načini da se privredi pomogne kako bi te troškove na neki način ublažila i povratila tu poljuljanu konkurentnost na evropskom tržištu, što znači da sve teže dolazi do kupaca u inostranstvu, što je posledica naravno velike konkurencije", objasnio je Stanić.
Ceo razgovor sa Bojanom Stanićem pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)