Inflacija ubrzala u julu na 4,9 odsto, Tabaković: Međugodišnji rast cena voća iznosio oko 36 odsto
Komentari
13/08/2025
-11:22
Inflacija u junu je ubrazala na 4,6 odsto, a potom u julu na 4,9 odsto, dok će se međugodišnja inflacija u ostatku godine, prema novoj projekciji Narodne banke Srbije, kretati u gornjoj granici dozvoljenog odstupanja od cilja koji iznosi tri odsto plus-minus 1,5 odsto, rekla je danas guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.
Ona je na predstavljanju avgustovskog izveštaja o inflaciji rekla da je međugodišnji rast cena voća u julu iznosio oko 36 odsto i da je samo po tom osnovu međugodišnja inflacija u julu bila viša za 0,5 procentnih poena u odnosu na april.
Kretanja cene voća u prethodnim mesecima jesu vrlo značajna, a Tabaković kaže da su pod uticajem nepovoljnih vremenskih prilika, mraza tokom proleća i suše tokom juna, prinosi mnogih voćnih kultura mnogo niži od uobičajenih, a njihove cene su zabeležile znatan rast.
Ona je naglasila da je poljoprivredna proizvodnja ove godine lošija od prosečne što je uticalo i na BDP.
Prema njenim rečima, NBS je preduzela nekoliko aktivnosti da ovaj problem u vezi sa klimatskim promenama počne sistemski da se rešava.
Ona je rekla da je NBS inicirala sagledavanje mogućnosti sa Udruženjem osiguravača kako bi ovaj problem počeo da se rešava i putem većeg informisanja poljoprivrednika i korišćenja osiguranja kao vida zaštite i da se ono učini da za poljoprivednike bude što pristupačnije.
Tabaković je rekla da NBS u razgovoru sa drugim instucijama, uključujući ministarstva poljoprivrede i trgovine, predlaže zajedničke konkretne mere koje mogu da ublaže negativne efekte klimatskih faktora na ponudu i cenu hrane.
Povezane vesti
Ona je navela da je sličnu međugodišnju dinamiku imala i bazna inflacija za koju je rekla da je usporila u aprilu i maju, a zatim blago ubrzala u junu na 4,7 i zadržala se na tom nivou i u julu čime se, kako je dodala, prvi put od aprila prošle godine našla ispod ukupne inflacije.
Tabaković je navela da je kao posledica povišene neizvesnosti oko trgovinskih prilika u svetu i izraženih geopolitičkih tenzija i protesta i blokada u Srbije smanjeno i investiociono i potrošačko raspoloženje, što se odrazilo na privredni rast.
Kakve su nove projekcije
Ističući kretanje cena voća u prethodnim mesecima imajući u vidu efekte koje su ove cene imale na ukupnu inflaciju, Tabaković je navela da nepovoljne vremenske prilike na početku ovogodišnje poljoprivredne sezone, kao i viši nivo svetske cene nafte najviše utiču na to da će se, prema novoj centralnoj projekciji, međugodišnja inflacija i u ostatku ove godine kretati oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja (3 ± 1,5%), što je iznad projekcije NBS iz maja.
Tabaković je rekao da će nakon toga inflacija postepeno usporavati u narednoj godini i u proseku će iznositi 4,0 odsto, a krajem 2026. godine približiće se centralnoj vrednosti cilja.
profimedia
"Ono što je zajedničko za sve centralne banke danas u svetu jeste da su geopolitičke i trgovinske tenzije u centru globalnih makroekonomskih izazova, a time i njihovih odluka. Zajedničko nama, nosiocima monetarne politike, jeste i to da, u okruženju čestih i snažnih potresa, ne možemo biti tako eksplicitni o svojim budućim namerama u pogledu monetarne politike, ali da moramo biti
Navodeći da je vrlo kompleksan odgovor na pitanje kakvu će monetarnu politiku voditi centralne banke u narednom periodu i da li će one nastaviti da spuštaju svoje referentne kamatne stope ili je ciklus monetarnog ublažavanja, u kome se nalaze skoro sve centralne banke, gotovo završen.
"Jedna važna pouka iz prethodnih godina snažnih šokova jeste da inflacija može porasti iznenada usled ograničenja na strani ponude, a ne samo zbog snažne agregatne tražnje. Takođe, važno je da uvek budemo svesni ovih ograničenja, kao i da ne možemo da ih ignorišemo bez obzira na to što na njih ne možemo direktno da delujemo merama monetarne politike. Najplastičniji primer jesu klimatski faktori", rekla je ona.
Povezane vesti
Rast u drugom tromesečju niži od očekivanja NBS
Prema oceni Republičkog zavoda za statistiku, privredni rast Srbije u drugom tromesečju zadržao je istu dinamiku rasta iz prvog tromesečja i iznosi dva odsto međugodišnje.
"Slično prethodnim tromesečjima, taj rast je, prema našoj proceni, bio vođen uslužnim sektorima, a zatim prerađivačkom industrijom, gde se vide efekti rasta serijske proizvodnje električnih vozila u 'Stelantisu' u Kragujevcu, kao i ubrzanje rasta proizvodnje automobilskih guma, dok je negativan efekat poticao od građevinarstva i energetike", rekla je ona i navela da je rast u drugom tromesečju bio niži od očekivanja NBS.
Tabaković je navela da je nova projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu niža i iznosi 2,75 odsto.
Povezane vesti
Ipak, kako je dodala guvernerka, u drugoj polovini godine NBS i dalje očekuje ubrzanje ekonomske aktivnosti, čemu treba da doprinesu nastavak rasta proizvodnje i izvoza automobilske industrije, kao i realizacija infrastrukturnih projekata planiranih programom "Skok u budućnost - Srbija Ekspo 2027".
"Za naredne dve godine i dalje projektujemo da će rast bruto domaćeg proizvoda biti u rasponu 4-5 odsto, s tim što u 2027. godini zbog održavanja specijalizovane međunarodne izložbe 'Ekspo 2027' očekujemo da će stopa rasta biti bliža gornjoj granici projektovanog raspona, jer se očekuje znatniji rast doprinosa sektora usluga, posmatrano s proizvodne strane, odnosno neto izvoza
posmatrano sa stanovišta upotrebe", rekla je ona.
Komentari (0)