Pregovori o minimalnoj zaradi: Hoće li iznos da "dobaci" do prosečne potrošaške korpe?
Komentari19/08/2025
-17:30
Održan je prvi sastanak pregovaračkog tima za utvrđivanje minimalne cene rada za narednu godinu. Iz Vlade Srbije ostali su pri ranijem predlogu da se minimalac poveća za 10,1 odsto, dok poslodavci i sindikalci još nisu izašli sa konkretnim stavovima. Krajnji rok za donošenje odluke i usaglašavanje svih strana je 15. septembar, ali pregovarači kažu da će ishod verovatno biti poznat već na sledećem zasedanju krajem avgusta.
Povećanje minimalne zarade za 10,1 odsto, odnosno na 550 evra, uz povećanje neoporezivog dela zarade za 20,4 odsto, jeste predlog koji je Vlada Srbije iznela na pregovarački sto.
Kako saopštava ministar finansija Siniša Mali, to je uz julsko vanredno povećanje minimalca koje će početi da se prienjuje od oktobra, samo deo šireg ekonomskog plana.
"Prethodno 1. oktobra imamo povećanje minimalca za 9,4 odsto, odnosno sa 53.592 dinara na 58.630 dinara, što je izraženo u evrima povećanje sa 450 na 500 evra. Sada idemo dalje kako bismo mogli da dostignemo cifru od 650 evra do kraja 2027. godine", rekao je Mali .
Ostali pregovarači nisu došli sa konkretnim stavovima.
Iz Unije poslodavaca Srbije kažu da to nije iznenađujuće, jer ih tek čeka praćenje posledica vanrednog povećanja i konsultacije šireg članstva o njima.
"Mi smatramo da je ovo povećanje od 9,4 izuzetno visoko i da je sve mimo toga takođe izuzetno veliki i dodatni trošak za privredu. Ovde govorimo o onim poslodavcima koji se suočavaju sa velikim poteškoćama i o njima zapravo u najvećoj meri vodimo računa, jer nam nije ideja da se poveća minimalna cena rada a da neko sutra zbog toga ostane bez posla", rekla je Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije.
Povezane vesti
Stavovi Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" biće izvećani krajem avgusta.
Kako su i najavili nakon julskih pregovora, zahtevaju veću cifru od one koju nudi država, a traže i da se osim o povećanju minimalne zarade razgovara i o povećanju zarada u javnom sektoru.
profimedia
"Tokom 25. godine imali smo vanredno povećanje minimalne zarade. O platama nismo razgovarali. Mi smo tražili da razgovaramo o vanrednom povećanju plata. Šta je ono što smo mi dali kao predlog? Čime bismo bili zadovoljni? Mi smo vezano za državne organe i jedinice lokalne samouprave dali predlog da se osnovica od 1. januara 2026. godine uveća za 21 procenat", rekao je Slađan Bobić iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.
"Minimalac za preživljavanje"
Prema podacima Evrostata, Srbija je po visini minimalne cene rada i dalje pri dnu liste i beleži bolje rezultate samo od Ukrajine, Moldavije, Albanije i Bugarske.
Redovni profesor na Visokoj poslovnoj školi akademskih studija u Beogradu Milan Beslać kaže za Euronews Srbija da je minimalna zarada vezana za one sa najnižim primanjima i da je za njih dobra vest svako povećanje.
"Kako god bilo, da li je 550, da li je 600, da li je 558, njima to svakako nešto znači, iako to nije preterano mnogo više. U ovom trenutku još ne znamo kakav će biti kompletan dogovor, da li će povećanje minimalca biti na teret troškova poslovanja privrednih subjekata ili će deo toga da preuzme država na sebe time što će da poveća neoporezivi deo zarada. Ukoliko je iznos povećanja minimalca jednak povećanju neoporezivog dela zarade, to za poslodavce neće biti opterećenje. Ukoliko to ne bude baš tako, onda je to jedan deo troška, veći ili manji deo, ovoga trenutka ne znamo, onda je pitanje da li će poslodavac moći da izdrži taj povećani teret", rekao je on.
Profesor objašnjava da sindikati uvek traže veće povećanje jer njihova osnovna uloga jeste da se bore za prava zaposlenih, a jedno od tih prava jeste pravo na zaradu i to na zaradu za dostojanstven život.
Povezane vesti
"Koliko god bilo povećanje na 600 evra, 650, pa čak i 700, imajući u vidu minimalnu potrošačku korpu ili prosečnu potrošačku korpu, ona sa tim minimalcem neće biti pokrivena. Dakle, mi ćemo i dalje imati situaciju da oni koji primaju minimalnu zaradu, a njih je po nekim podacima 109.000, po nekim 115.000, oni neće moći da pokriju svoje osnovne životne potrebe prema prosečnoj potrošačkoj korpi sasvim sigurno. Možda će moći da pokriju po minimalnoj potrošačkoj korpi, ali treba znati to da je minimalna potrošačka korpa onaj iznos za preživljavanje. Zaista je ono u najosnovnijem smislu značenja reči preživljavanje, da imate da ne budete gladni, da obučete neku majicu kad dođe leto, da imate neki kaput kad dođe zima, da promenite čizme ili cipele kad dođe zima i jesen, leto. Znači, ono najminimalnije", rekao je Beslać.
profimedia
Na pitanje o ekonomskim merama koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić a koje se ondose i na snižavanje cena, Beslać kaže da ako se dođe do smanjenja trgovačkih marži, to se neće odnositi na najugroženije, nego na sve koji kupuju, pa i oni sa visokim zaradama od 500.000 i 600.000 dinara, 600.000, koliko imate i sa mnogo visokim zaradama, kao i na one sa najnižima, ali da će to najviše koristi onima sa najnižim primanjima.
"Ukoliko tu preduzme administrativne mere, da se nekom uredbom ili nekim drugim zakonskim propisom uredi smanjenje marži, to može da traje neko vreme. Ali, u tržišnoj privredi administrativne mere ne mogu da deluju u jednom dugoročnom periodu", rekao je on.
Povodom najave ograničenja kamatnih stopa, odnosno da krediti budu jeftiniji, a sve u sklopu pomoći građanima, Beslać je naveo da su strane banke došle u Srbiju da bi zaradile.
"Ne znam kako to Vlada misli da smanji kamatne stope, osim da ona vrši subvenciju kamatnih stopa. Ne znam šta bi bio drugi model. Ako vrši subvenciju kamatnih stopa, ona nema mogućnost da zarađuje. Ona uzima kroz javne prihode. Znači, od nekoga mora da se uzme da bi se dalo bankarskom sektoru. A bankarski sektor to jedva čeka. Zašto? Zato što ima sigurnog poverioca. Njemu je bolje da država daje deo kamate, nego da mu dajem ja kao građanin koji mogu da ne vratim", rekao je profesor.
Ako se bude išlo na subvencionisane kamatne stope, smatra on, najveće koristi će imati banke.
Upitan o uticaju protesta koji se više meseci održavaju u Srbiji na celokupnu ekonomsku situaciju, Beslać je rekao da su nagađanja i paušalne ocene o gubicima u milionima i milijardama, navodeći da su za takve procene potrebni egzaktni podaci.
Komentari (0)