Ko je stvorio pometnju o nestašici evra i kakve to veze ima sa NIS-om?
Komentari10/12/2025
-21:31
Povećana potražnja za evrom na domaćem deviznom tržištu postavlja i važna pitanja o stabilnosti dinara i potencijalnim poremećajima na tržištu. Na navode o nestašici evra u menjačnicama širom Srbije reagovala je i Narodna banka Srbije koja je istakla da je porast tražnje za tom stranom valutom zabeležen u poslednje dve nedelje i da je to delom rezultat uobičajenih sezonskih kretanja, ali i posledica objave informacije u vezi sa kompanijom NIS. NBS se i danas oglasila i poručila da nestašica evra ne postoji, da je devizno tržište u Srbiji potpuno stabilno i da su poslovne banke i menjačnice snabdevene dovoljnom količinom efektivnog stranog novca kako bi zadovoljile sve potrebe domaćeg tržišta. Postavlja se pitanje ima li mesta povećanoj zabrinutosti.
Sagovornici Euronews Srbija navode da je NBS dala dva ključna argumenta da nestašice evra nema, da je reč o sezonskim oscilacijama i da je period praznika, pa je veća tražnja za tom stranom valutom.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Veljko Mijušković kaže da će uskoro doći i gastarbajteri koji će doneti veću količinu evra.
"Vratiće se balans. To je jedna stvar. Drugi faktor je upravo širenje panike na bazi aktuelne situacije sa NIS-om. Kada bih morao da dam ponder, odnosno da odredim jačinu koji faktor je bio opredeljujući da se ovo desi, nažalost u ovoj situaciji je ovo širenje dezinformacija, panike i prilično bombastični medijski naslovi, koji apsolutno nemaju utemeljenja", rekao je on.
On naglašava da apsolutno nema prostora za paniku i da su besmisleni pojedini navodi da se u poslednje dve nedelje dižu ulozi iz banaka i kupuju evri.
Mijušković je ispričao da je za RTS dao izjavu o potencijalnom uvođenju sekundarnih sankcija u vezi sa NIS-om, da je rekao da je to vrlo malo verovatan i gotovo nemoguć scenario i da je tada objasnio i šta bi teorijski značilo uvođenje sekundarnih sankcija, ali da su pojedini mediji preuzeli tu izjavu pa su neki naslovi bili senzacionalistički.
"Kao ekonomista, kao neko ko nije političar, ko se ne bavi ovim stvarima na taj način već iz ugla struke, apelujem prvenstveno na medije da to ne rade. Štetite interesu ekonomije Srbije. I to je izdaja, odmah da razumemo. Znači, vrlo ružan potez. Ne možete spinovati informacije zarad klika, zarad neke senzacionalističke vesti, jer narod jednostavno nema prevelik fokus pažnje i ne sluša uvek detaljno, nego se hvata za neke stvari", rekao je on.
Povezane vesti
On je, povodom navoda o nestašici evra, rekao da nema mesta panici, dodajući da je NBS koja se bavi tim pitanjem jasno rekla da postoji i dovoljno deviznih rezervi, da je dinar stabilan i da jednostavno nema nikakvih problema.
Na pitanje kako su kompanije reagovale na navode o nestašici evra, i Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da nema prostora da se govori o panici i da među kompanijama u tom smislu nije bilo takve vrste zabrinutosti.
"Međutim, često su nas zvali na ličnoj osnovi ljudi koji su u biznisu i koji su se interesovali i za kurs i za pitanje funkcionisanja bankarskog sistema. Naravno, nije apsolutno bilo ni tu mesta za neku veću zabrinutost, ali jednostavno ljudi su se interesovali poneti onim što čuju u medijima, što vide u svom okruženju", rekao je on.
On je rekao da je juče video da je u jednoj menjačnici u centru Beograda kupovni kurs bio 118, a prodajni 118,8, navodeći da je srednji kurs Narodne banke Srbije na jučerašnji dan bio 117,4 dinara.
Dejan Krsmanovic / Alamy / Profimedia
"Apsolutno je to odlika jedne potrebe pojedinaca da zarade u bilo kakvoj situaciji, pa i u ovoj, i samim tim to je razlog zbog čega je taj kurs gore otišao u pojedinim menjačnicama, a definitivno nije razlog u tome da postoji nestabilnost kursa i da se očekuje njegova depresijacija. Priliv deviza je značajan i samim tim to se vidi i na deviznim rezervama. Ali opet s druge strane, imajući u vidu svu neizvesnost, sve te medijske natpise, moram da kažem i česte neodmerene izjave zvaničnika naše države, dovode do tog zabrinutog ponašanja dela stanovništva i privrede", rekao je Stanić.
Mijušković kaže da i struka i zvaničnici objašnjavaju šta se tačno dešava.
"Čak i da je ovo sada aktuelna situacija koja se koristi, koja je špekulativnog karaktera, naravno da će neke menjačnice pokušati da iskoriste aktuelnu situaciju i paniku koja se javlja među građanima, vrlo brzo će se to rešiti. Decembar je mesec, kreću da dolaze gastarbajteri na godišnje odmore, sa sobom donose, naravno, i stranu valutu, više će novca biti u opticaju, To će biti još jedan dodatni razlog zašto će sigurno doći do ovog smirivanja. To je čak sekundarni razlog u odnosu na ona tri ključna koje sam rekao da Narodna banka ima na raspolaganju, a to su izrazito visoke devizne rezerve i dalje stabilno održavanje našeg kursa i konačno drugi instrumenti monetarne politike koji stoje na raspolaganju da ovo iznivelišu. I oni to rade", rekao je Mijušković.
Povezane vesti
On je naveo da se prosečan građanin rukovodi nekom vešću koju je pročitao u novinama ili je nešto čuo od prijatelja i naglasio da mora da postoji u medijskom prostoru ozbiljna odgovornost za ono što je izrečeno.
"U suprotnom, može da se kaže šta god, može da se uradi šta god i to onda napravi različite posledice", dodaje Mijušković.
Koja su rešenja za NIS?
Povodom situacije sa NIS-om, Mijušković je rekao da su zvaničnici rekli sve potencijalno negativne stvari koje mogu da se dese, objašnjavajući kroz taj način i ruskoj strani zvanično, kroz medije, šta je eventualno sve problem sa kojim se suočavamo.
"Ali su u istim tim svojim izjavama rekli građanima - nemate razloga za paniku. Znači, ovo su stvari koje država rešava. To nije nešto što vi rešavate", rekao je on.
TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ
On je naglasio da u prethodnom periodu nije bilo nikakvih ni turbulencija, ni potresa.
"Zdrav razum ovde treba da prevlada, a ne da se rukovodimo senzacionalističkim stvarima. Ovo je stvar koja će se rešiti. Ti rokovi su dati kao takvi upravo zbog odgovornosti države. U više navrata sam istakao da je taj rok do 15. januara prilično darežljiv, ali opet on nije samo ekonomski rok. On uvažava i diplomatski karakter odnosa, želju da srpsko rukovodstvo maksimalno ispoštuje ruskog partnera, da kaže - evo ostavili smo vam prostor za sve živo do tog momenta, ako ne budete rešili problem do tada, naš nacionalni interes nikad ne može biti ispod vašeg interesa. Znači - mi ćemo zaštititi stanovništvo zemlje. U tom smislu prosto ostaje da sačekamo. Zvaničnici su uradili ono što je do njih i malo više pozivam na neko jedinstvo našeg naroda i veru u sistem", poručio je Mijušković.
Stanić kaže da je ta energetska neizvesnost samo deo jednog šireg spektra faktora koji trenutno negativno utiču na privredu Srbije, a koji se uglavnom formiraju spolja i kod nas prelivaju.
"Naravno imamo i unutrašnje probleme koji su i političke prirode, imamo i sistemske probleme koji se tiču i radne snage i generalno razvijenosti naše privrede, ali definitivno to se najbolje vidi u usporavanju privrednog rasta u Srbiji, koji je ove godine praktično prepolovljen, odnosno inicijalna očekivanja. Međutim, kada govorimo konkretno o NIS-u, znamo da je zbog cele ove situacije njegovo tržišno učešće značajno opalo iz razloga što su mnoge kompanije, brinući se na koji način će dugoročno moći da se snabdevaju gorivom na NIS-ovim pumpama, jednostavno prešle na druge dobavljače", rekao je Stanić.
On navodi da se privreda prilagođava i da je karakteristika upravo srpske privrede da je otpornija značajno na šokove koji se dešavaju spolja, a i unutra, imajući u vidu iskustva u poslednjih nekoliko decenija.
"Ljudi koji su u biznisu ne očekuju značajniji skok cene goriva na pumpama kada se potencijalno isključi NIS iz mreže, ukoliko bi došlo do tog negativnijeg scenarija. Opet mi smo uvereni da neće doći, mi ćemo videti taj rok do 15. januara. Ali opet s druge strane, definitivno je činjenica da država može intervenisati kroz promenu strukture same maloprodajne cene, Naravno, iz povećanog uvoza se te rezerve, zalihe dopunjuju, a opet sa treće strane ono što je najbitnije jeste da mi imamo uverenja od strane zvaničnika da će se steći uslovi da NIS, odnosno rafinerija u Pančevu, nastave da funkcionišu, što znači bez sankcija i sa dotokom sirove nafte", rekao je Stanić.
AP/Darko Vojinović
On je naveo da se ne vidi značajnija promena u investicionom ambijentu. osim činjenice da su te investicije pale.
"Ali one nisu pale zbog toga što je kurs sada povećan u menjačnicama ili zbog toga što postoji problem sa NIS-om, nego jednostavno je problem predstavljan na izvoru stranih direktnih investicija u privredama EU, pa i Kine, svakako i Rusije", dodaje on.
Povodom tri scenarija u vezi sa NIS-om,i navodima da državna energetska kompanija Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) ADNOC nastavlja da se nameće kao vodeći kandidat za kupovinu ruskog kontrolnog udela u NIS-u, Mijušković je rekao da tekst o ADNOC-u vodi priču u jednom pravcu i pitanje je čija je interesna grupa pisala tekst.
On kaže da je u normalnim okolnostima procenjena tržišna vrednost celokupne kompanije NIS 4,2 milijarde evra, a da je 56 odsto 2,4 milijarde evra.
"Ovo nisu normalni uslovi, kompanija se nalazi pod sankcijama, znači, vrednost ide dole. Ne možemo govoriti o toj ceni kada se bude otkupljivao NIS, to je jedna stvar. Druga stvar, vise nad glavom sekundarne sankcije. Sekundarne sankcije, ako stupe na snagu, Narodna banka će automatski isključiti NIS iz platnog prometa da bi zaštitila sve ostalo", kaže Mijušković i dodaje da ako dođe do tog crnog scenarija, onda će vrednost kompanije da ide i dalje dole.
On je rekao da će u tim okolnostima sa pretnjom sekundarnih sankcija i sa aktuelnim sankcijama koje su usmerene ka NIS-u, teško pronaći nekog eksternog partnera koji će imati interes da to kupi.
"Najbolja moguća varijanta, ne znam zašto se to nije desilo, jeste da je to ponuđeno Republici Srbiji. Mi smo neko ko je bio njihov partner sve ove godine, ko ima najveći interes da sačuva NIS. To je značajan privredni subjekt, zapošljava preko 13.000 stanovnika, u tom prvom ciklusu onda i šire. U tom smislu gledano, ja se nadam da će pronaći partnera", rekao je on i dodao da taj partner mora biti prihvatljiv OFAC-u.
Ako se takav partner ne nađe, navodi Mijušković, logično je da će doći do uvođenja srpskog menadžmenta i da će biti ponuđena najbolja moguća cena u datim okolnostima.
"Ta cena nikako ne korespondira toj ceni koju smo mi mogli da čujemo u novinama, ona je daleko niža. Kada je rukovodstvo zemlje, kada je predsednik zemlje rekao da ćemo mi dati najbolju moguću ponudu, to znači da mi ništa nećemo preplatiti nego procenjujući konkretne okolnosti na tržištu, zato što je to za nas strateški najvažniji interes, dati najbolju cenu", navodi on.
Promo/NIS
Na pitanje da ako se to desi, treba li NIS da ostane srpska kompanija ili je treba prodati, Mijušković je rekao da ako hoćete da prodate posle toga, možete, ali nikako iznad kontrolnog udela.
"Znači, kontrolni udeo mora ostati u vašim rukama. Nikakav problem nije da zbog potreba modernizacije, novih tehnologija uključite manjinskog partnera. Da li će to biti ADNOC, da li će to biti MOL, oba su verovatno prihvatljiva. Ali kontrolni udeo mora ostati u našim rukama, to je moje viđenje, ne znači da će tako biti, prosto iznosim svoj stav", rekao je on.
Stanić naglašava da je privreda najviše zainteresovana da NIS nastavi da funkcioniše, odnosno da jedan deo maloprodaje snabdevamo sa domaćom ponudom naftnih derivata.
"Da bi se to desilo, mora da postoji proizvodnja u rafineriji u Pančevu. Ko će biti vlasnik, to je sada drugo pitanje, manje je bitno u ovom momentu. Međutim, opet sad u dugom roku svakako da je značajno da ta rafinerija nastavi da radi i da upravo taj budući vlasnik se ne odluči u jednom momentu, ukoliko bude treća strana, da jednostavno njen kapacitet smanji ili, na primer, da je u jednom momentu zatvori da bi povećao rad drugih rafinerija koje su takođe u njegovom vlasništvu. Iz tog razloga je bitno da se kontrola države ipak sačuva u NIS-u. U kom procentu, to je sada takođe nešto o čemu će verovatno na kraju i vlada odlučivati, ali ono što je bitno, trenutno, bar u javnosti se više daje prednost toj kupovina od strane treće strane", rekao je Stanić.
Mijušković je izneo ličnu percepciju da, koliko god postojao pritisak, misli da Rusi suštinski to ne žele da prodaju i da je to moglo da se vidi kroz razne poteze.
"Ovo balansiranje oko promene, da li je Gazprom, Gazprom Neft, Intelligence, sve je to rusko vlasništvo. Sve su to ćerke firme ili kako god zovete, gde ostaje vlasništvo u ruskim rukama", dodaje on.
On je rekao da u vezi sa pitanjem NIS-a ne sme da bude upliva emocija.
Kompletno gostovanje Veljka Mijuškovića i Bojana Stanića možete pogledati u video prilogu iznad teksta.
Komentari (0)