Kako Venecuela utiče na globalne cene nafte i kakav je ekonomski aspekt postmadurovske petrodržave iz Trampovog ugla
Komentari
06/01/2026
-16:11
Važan potez Vašingtona hapšenja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura prošlog vikenda imaće duboke implikacije po širi međunarodni poredak. Uticaće i na globalnu naftnu industriju, što je američki predsednik Donald Trump jasno nagovestio u subotu, prenosi Bloomberg Adria.
Venecuela ima najveće dokazane rezerve nafte na svetu, procenjene na 300 milijardi barela. Sledeća na listi je bogata bliskoistočna monarhija Saudijska Arabija, sa 268 milijardi barela.
Tokom konferencije za novinare nakon američke operacije, američki predsednik je rekao da bi venecuelanska naftna industrija mogla "zaraditi mnogo novca" sa SAD-om. "Naše vrlo velike američke naftne kompanije, najveće bilo gde u svetu, doći će, uložiti milijarde dolara, popraviti teško oštećenu infrastrukturu, naftnu infrastrukturu, i početi zarađivati novac za zemlju", rekao je.
Tramp je dodao da je venecuelanska naftna industrija već dugo u "potpunom kolapsu" i da Karakas "ne crpi gotovo ništa u poređenju sa onim što bi mogao da crpi". Američki predsednik je u pravu. Ta latinoamerička zemlja smatra se školskim primerom kako se ne sme rukovati naftom. Decenije lošeg upravljanja krunskim draguljem venecuelskog bogatstva gurnule su zemlju u tešku ekonomsku i socijalnu krizu.
Decenije slabog upravljanja
Venecuela se često opisuje kao petrodržava, termin koji stručnjaci koriste da označe činjenicu da nafta i dalje čini lavovski deo državnog budžeta i da je najveća industrija u zemlji. Tokom 1970-tih, venecuelanska proizvodnja nafte činila je sedam odsto globalne proizvodnje nafte; danas čini samo 0,8 odsto.
Venecuelanske vlasti tretirale su naftu kao da je neiscrpan resurs, večan i uvek dostupan. Naravno, premalo su ulagale u novu infrastrukturu, a zanemarivale postojeću. Režim Madurovog mentora i bivšeg predsednika Huga Čaveza, koji je vladao zemljom od 1999. do 2013. godine, postavio je vlastito osoblje na vodeće pozicije u državnoj naftnoj kompaniji.
Prekomerna zavisnost od nafte otkrivena je 2014. godine, godinu dana nakon početka Madurovog predsedništva, kada je cena barela sirove nafte pala ispod 100 dolara, a čak i ispod 30 dolara 2016. godine.
Povezane vesti
To je zemlju gurnulo u duboku ekonomsku i političku spiralu. Iako su cene nafte od tada naglo porasle, danas se kreću oko 60 dolara po barelu, šteta je već učinjena; na društvenom nivou (slom društvenog sistema), političkom nivou (konsolidacija moći sve autoritarnijeg Madura) i ekonomskom nivou.
Tome su dodate opsežne američke ekonomske sankcije, koje su situaciju dodatno pogoršale. Pred kraj prethodne decenije zemlja je doživela hiperinflaciju. Godišnja inflacija skočila je na nešto više od 130.000 odsto u 2018. godini, a iako se od tada usporila, ostala je na 190 odsto u 2023, prema podacima centralne banke.
Od 2014. godine oko osam miliona ljudi napustilo je zemlju, bežeći uglavnom u susedne države. To je pokrenulo novi talas populizma i u regionu i u SAD-u, omiljenom odredištu za venecuelanske migrante, gde se pojavila nova antiimigrantska retorika.
Američki planovi za venecuelansku naftu
U svom obraćanju medijima u subotu, Tramp se usredsredio na ekonomski aspekt postmadurovske Venecuele, prvenstveno stavljajući akcenat na naftu. Rekao je da će SAD imati "prisustvo u Venecueli kada je reč o nafti". To bi moglo da znači veću ulogu američkih kompanija poput Exxon Mobil i Chevron, koje i dalje posluju u Venecueli na osnovu izuzeća od sankcija administracije Džozefa Bajdena.
Tanjug/AP/Alex Brandon
Ako se Venecuela u kratkom roku ne uruši, kao što se dogodilo nakon američke intervencije u Iraku, Vašington bi mogao da ponudi Karacasu priliku da pomogne u oživljavanju naftne industrije. Prema rečima američkog predsednika, američke naftne kompanije aktivno će učestvovati u obnovi venecuelanske naftne infrastrukture.
Međutim, nije jasno u kojoj meri će američki naftni giganti biti uključeni u postmadurovsku Venecuelu. Chevron i ConocoPhillips izjavili su za Bloomberg da je "prerano nagađati o bilo kakvim budućim poslovnim aktivnostima ili ulaganjima", kao i da Venecuela trenutno nema odgovarajući pravni ili fiskalni okvir za takvu saradnju.
Oporavak proizvodnje tečnog zlata u Venecueli mogao bi na kraju da znači značajan pad globalnih cena nafte. Trenutna proizvodnja nafte u toj latinoameričkoj zemlji nalazi se blizu najnižeg nivoa iz ranije navedenih razloga, a zbog sankcija takođe nije u mogućnosti da dopre do većine svetskih tržišta. Prema analizi Bloomberg Economicsa, oporavak venecuelanske proizvodnje značio bi pad globalnih cena nafte od četiri odsto. Međutim, analitičari upozoravaju da bi taj proces mogao da traje godinama.
Povezane vesti
Za obnovu proizvodnje nafte u Venecueli biće potrebna značajna strana ulaganja i inostrana stručnost. Venecuelanskoj državnoj naftnoj kompaniji PDVSA nedostaju kapital i znanje neophodni za povećanje proizvodnje. Naftna polja su iscrpljena i pate od "godina nedovoljnog bušenja, dotrajale infrastrukture, čestih nestanaka struje i krađe opreme", navodi se u studiji istraživačke kompanije Energy Aspects.
Radi poređenja, venecuelanska naftna industrija je u toliko lošem stanju da je supertankerima koji prevoze venecuelansku sirovu naftu u Kinu potrebno i do pet dana da se u potpunosti napune, u poređenju sa jednim danom pre sedam godina.
Energy Aspects, u međuvremenu, procenjuje da bi dodavanje pola miliona venecuelanskih barela dnevno koštalo oko 10 milijardi dolara i trajalo približno dve godine. Veća povećanja mogla bi da zahtevaju "desetine milijardi dolara tokom nekoliko godina", navela je ta kompanija za New York Times.
"Ako bi se politička situacija stabilizovala i sankcije postepeno ublažile, veća ulaganja stranih energetskih kompanija mogla bi da se nastave u Venecueli. To bi omogućilo postepeno povećanje proizvodnje i povratak većih količina nafte na svetsko tržište", rekao je Tomaž Arih iz Sava Infonda.
Arih objašnjava da bi povećana ponuda na kraju "delovala kao kočnica rastu cena nafte, doprinoseći umerenijem kretanju cena, naročito u periodima kada globalna potražnja ne raste brzo". "Ali takav scenario je još uvek daleko i zahteva ogromna ulaganja, vreme i političku stabilnost pre nego što se venecuelanska proizvodnja može udvostručiti ili utrostručiti", dodaje on.
Kompanije koje će imati najviše koristi
Među kompanijama koje će imati najviše koristi od američke intervencije biće velike američke. Prema Bloombergu, Chevron je u najboljoj poziciji da iskoristi trenutak i pomogne povećanje proizvodnju nafte u Venezueli, budući da već dobija oko petine svoje proizvodnje odatle, pod posebnim izuzećem od sankcija.
MAURO PIMENTEL / AFP / Profimedia
Chevron trenutno pumpa oko 140.000 barela dnevno u Venecueli, isporučujući ga rafinerijama duž Meksičkog zaliva pod posebnom američkom licencom. Ali, do sada se Chevron više fokusirao na otplatu vlastitih dugova nego na ulaganje novog kapitala za povećanje proizvodnje.
Naftna kompanija sa sedištem u Hjustonu u Teksasu posluje u zajedničkim poduhvatima s venecuelanskom državnom PDVSA-om i oslanja se na pomorski izvoz kako bi unovčila tešku sirovu naftu. Taj sistem može brzo stati kada tankeri prestanu da plove do čega je dovela Trampova administracija poslednjih nedelja blokadom prometa.
Exxon i ConocoPhillips takođe su radili u Venecueli, ali su se povukli nakon nacionalizacije imovine pod predsednikom Čavezom. Exxon je naznačio da će preispitati svoja ulaganja. Na primer, Exxon i ConocoPhillips još uvek traže milijarde dolara odštete za oduzetu imovinu nakon talasa nacionalizacija u Venecueli.
Stvarnost venecuelanske naftne industrije je takva da tamošnja ekstra teška nafta često zahteva razređivač – lakšu naftu koja se s njom meša kako bi mogla teći kroz naftovode i u brodove – što trgovinu čini toliko zavisnom od logistike i odgovarajuće infrastrukture.
Američka naftna industrija je, međutim, u izvrsnoj poziciji da iskoristi ogromno bogatstvo ispod Venecuele. Više od 70 odsto američkih rafinerijskih kapaciteta usmereno je na preradu teže sirove nafte, a taj je kapacitet koncentrisan na obali Meksičkog zaliva - s druge strane Karipskog mora.
Američke firme u središtu sistema izgrađenog za preradu teške, visokosulfidne sirove nafte su Exxon Mobil, Valero, Marathon Petroleum, Phillips 66, PBF Energy, HF Sinclair i CITGO Petroleum.
Takođe se čini da će američke naftne firme "morati" da uđu na venecuelansko tržište, budući da su američki zvaničnici rekli rukovodiocima naftnih kompanija da će morati uložiti značajan kapital u Venecuelu ako žele naknadu za imovinu oduzetu pre dve decenije izveštava Reuters.
Još jedan izazov za kompanije koje ulažu u venecuelansku naftnu industriju neposredno nakon intervencije, uz političku nestabilnost, jeste činjenica da je svet trenutno preplavljen naftom, a cene tekućeg zlata lebde blizu petogodišnjih najnižih nivoa.
Kakav će uticaj intervencija imati na cene nafte?
"Američka intervencija u Venecueli i eskalacija pritiska na Madurov režim za sada nemaju veliki neposredni uticaj na globalne cene nafte, ali imaju značajan potencijal da utiču na buduće tržišne uslove", rekao je Arih iz Sava Infonda.
Arih ističe da, uprkos tome što Venecuela raspolaže sa 17 odsto globalnih rezervi nafte, stvarna proizvodnja u poslednjim godinama naglo opada i trenutno čini manje od jedan odsto globalne ponude, pa "mogući kratkoročni poremećaji u izvozu sami po sebi ne mogu značajno da pomere globalne cene, već se pre svega odražavaju na tržištu kroz povećani oprez investitora i blage fluktuacije cena.
Kako su izvestili brojni mediji, američka intervencija izaziva nervozu na tržištima, ali je veliki skok cena nafte za sada malo verovatan. Pre svega zato što je izvoz venecuelanske nafte već ranije poremećen američkim embargom ili blokadom. PDVSA je još pre intervencije počela da smanjuje proizvodnju nafte, jer joj je ponestajalo skladišnih kapaciteta usled važećeg američkog naftnog embarga, koji je izvoz sveo na nulu. Tramp je rekao da naftni embargo ostaje na snazi.
Sirova nafta tipa Brent trgovala se u ponedeljak oko podneva po ceni od 61 dolara po barelu, što predstavlja blag pad u odnosu na prethodnu sedmicu. Venecuela čini mali udeo u globalnoj ponudi u trenutku kada je svetsko tržište nafte prezasićeno. Istraživačka kompanija Third Bridge navela je u subotu u belešci da "nije uočila nikakav neposredan uticaj na cene sirove nafte niti na cenu benzina na benzinskim pumpama".
Kathleen Brooks, direktorka istraživanja u XTB-u, izjavila je da bi pad cena nafte mogao biti "kratkotrajan", dok investitori procenjuju koliko će vremena biti potrebno da dodatne količine venecuelanske nafte utiču na globalna tržišta. "Potrebna ulaganja uključuju modernizaciju zastarele i propadajuće infrastrukture, bušenje novih naftnih bušotina i izgradnju većeg broja rafinerija za preradu teške venecuelanske sirove nafte. Optimizacija Venecuele, zemlje bogate resursima, kako bi generisala prihode neophodne za preokret stanja u zemlji, mogla bi da potraje do 2030. godine i kasnije", rekla je ona.
U međuvremenu, naftni kartel OPEC+ ostao je pri planovima da privremeno pauzira povećanje ponude u prvom tromesečju, na sastanku održanom u nedelju, u skladu sa odlukama donetim tokom prethodnih nekoliko meseci. Ključne članice, predvođene Saudijskom Arabijom i Rusijom, zadržaće zajedničke nivoe proizvodnje do kraja marta. Venecuela takođe nije bila na dnevnom redu sastanka.
U nedavnoj prognozi cena nafte za 2026. godinu, analitičari Bloomberg Adrije izrazili su očekivanje da će cena sirove nafte tipa Brent u 2026. godini oscilirati između 60 i 65 dolara po barelu. Tržište će i dalje biti opterećeno rastućim globalnim viškom ponude. S obzirom na to da OPEC+ odustaje od daljeg povećanja proizvodnje u prvom tromesečju 2026. godine, analitičari ne vide prostor za rast cena nafte, što, prema njihovim rečima, takođe ukazuje na to da američka administracija preferira niže cene goriva na benzinskim pumpama.
Komentari (0)