"Ako može da kupi pet odsto, što ne bi mogla da kupi više": Kako će biti "prepakovani" vlasnički udeli u NIS-u
Komentari08/01/2026
-20:38
Predstavnici mađarskog MOL-a stigli su početkom nedelje u Srbiju i započeli dubinsku analizu poslovanja Naftne industrije Srbije. Rok da se ceo posao završi u vezi sa preuzimanjem srpske naftne kompanije je 23. januar, do kada je Ministarstvo finansija SAD dalo licencu NIS-u za obavljanje operativnih aktivnosti. Iako su Mađari zainteresovani za kupovinu, zeleno svetlo za to moraju da daju Rusi, zbog čega predsednik Srbije Aleksandar Vučić poziva obe strane da se što pre dogovore. Stručnjaci za energetiku kažu za Euronews Srbija da je opasno predati ceo paket ruskog vlasništva nekom drugom, pa makar i MOL-u, kao i da bi možda moglo da se nađe još neko bolje rešenje.
Tokom višednevnog boravka Mađari će izvršiti monitoring celokupnog poslovanja NIS-a, što je inače uobičajan proces kada se kupuju naftne kompanije.
Ukoliko bi MOL preuzeo Naftnu industriju Srbije, preuzeo bi i ulogu apsolutnog naftnog lidera u regionu.
Postavlja se pitanje da li preuzimanje NIS-a od strane MOL-a rešava energetske probleme Srbije i kako bi se ta kupovina odrazila na poslovanje srpske naftne kompanije.
Stručnjak za energetiku Dušan Vasiljević rekao je da izdavanje operativne licence NIS-u ukazuje da taj proces ide u nekom pravcu koji bi možda mogao da bude interesantan za procenu OFAK-a.
On, međutum, kaže, da ukoliko bi NIS prodao ceo ili deo paketa mađarskom MOL-u, nije dovoljna samo saglasnost OFAK-a, navodeći da Evropska unija takođe preko svoje Komisije za zaštitu konkurencije mora da da saglasnost.
"To nije ni malo jednostavno. Mađari u Evropi, njihova pozicija je nešto drugačija nego možda s Amerikancima. Nisam siguran da će Evropa baš tako milo da gleda da mađarska kompanija postane apsolutni lider u regionu, jer postoje neki drugi zainteresovani i oni ne misle verovatno da bi baš to bilo dobro za Evropu, za poziciju Mađarske, koja je inače politički problem u nekom smislu. Tako da tu ima puno koraka. Ovo je prvi, naravno, procena vrednosti nečega što kupujete", rekao je on.
Povezane vesti
On kaže da je mađarski MOL ozbiljna kompanija ali da je pitanje da li su oni najbolje rešenje za nas.
Vasiljević navodi da MOL ima veliki pređevački kapacitet, četiri puta više nego sam NIS.
"Imaju svoju petrohemiju koja je prošle godine dosta loše poslovala. Ima veliki kapacitet. Petrohemija da bi bila isplativa mora da posluje sa bar 80 odsto kapaciteta, ona je pala na 75 odsto i sada je pitanje šta će njima naša petrohemija i šta će im naša rafinerija. Postoji strah da bi se desilo ono što se desilo u Hrvatskoj, gde su oni kupili Inu, zatvorili su rafineriju u Sisku, ono nešto malo u Rijeci rekli su da će da renoviraju, pa nisu. Znači, nema nikakve garancije. Zato je, ja mislim, opasno predati ceo kompletni paket ruskog vlasništva nekom drugom, pa makar i MOL-u", rekao je on.
Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor kaže da čak i ako bi MOL preuzeo taj paket akcija, ne vidi zašto mu je u interesu upravo da zadrži rafineriju jer, dodaje on, rafinerija u Pančevu koristi mnogo skuplju sirovinu nego MOL-ova rafinerija.
"Ona je na svetskom tržištu jeftinija oko 25-30 odsto sada. Dakle, oni imaju prilično veliki profit, a sa pančevačkom rafinerijom to ne bi imali", rekao je Kapor i dodao da je takođe vrlo problematično da Srbija daje proizvodnju, tj. bušutine u Banatu opet nekoj stranoj državi.
Rafinerija u Pančevu bi trebalo da počne da radi 17. ili 18. januara i da krene proizvodnja od 25. ili 26. januara, a Kapor kaže da se očekuje nastavak davanja licence, dok će u međuvremenu da se popune i skladište.
"I pod režimom sankcija rafinerija može da radi neko vreme. Ali su očekivanja da će licenca biti još data i da će rafinerija da nastavi sa radom jer da se to ne očekuje, onda nema ni smisla pokretati proizvodnju", rekao je on.
Povezane vesti
Koja je dobitna kombinacija?
Vasiljević smatra da ono što smo juče čuli ukazuje da bi možda moglo da se nađe još neko bolje rešenje za NIS koje on zagovara već izvesno vreme.
TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ
"Čuli smo informaciju da bi Srbija bila spremna da otkupi nekih pet odsto. To menja dosta, ali samo tu ima jedna mala primedba. Ako može da kupi pet odsto, što ne bi mogla da kupi više? Ja zagovaram jedno drugo rešenje koje mislim da je bolje za Srbiju. Ako već neće da otkupi ceo paket, jer verovatno neće dobiti dozvolu za tako nešto, i to ne ide, i košta, da otkupi 22 odsto. 22 odsto daje Srbiji većinski paket od 51 odsto, a ostatak od 34 odsto može da kupi, recimo i MOL, zašto da ne? Time će i taj koji kupi preko 33 odsto, znači 34 odsto imati tu ulogu koja se sad zagovara za Srbiju, biće manjinski vlasnik sa više od trećine vlasništva i to osigurava investiciju u naftnu industriju za onog ko tamo dođe. Znači, on nije posle podložan bilo kakvim uticajima ili promenama od strane većinskog vlasnika, a s druge strane Srbiji daje mogućnost da upravlja sopstvenim energetskim resursom", rekao je Vasiljević
On kaže da je to kombinacija za koju iskreno verujem da je dobra, navodeći da bi tih 22 odsto koštalo Srbiju, po nekim procenama, oko milijardu evra.
Povezane vesti
"Za tako nešto moraju pare da se nađu, jer je to mnogo važnije nego prepustiti nekom drugom, pa to posle da nas košta mnogo više nego što nas košta sad", dodaje on.
Kapor kaže da bi voleo da Srbija iskoristi onu opciju koja stoji u ugovoru, a to je pravo prvenstva kupovine.
"A zbog čega se to ne dešava? Postoje dva razloga. Prvo, što Srbija se to ne usuđuje zbog sekundarnog ili potčinjenog odnosa ka Kremlju, a Rusija to ne dozvoljava jer nema poverenja dovoljnog u srpsku stranu da će da zadrži svoj uticaj u samom NIS-u. Preko MOL-a, očigledno, ima veće poverenje, tako da zbog toga sa njima pregovara. S druge strane, imamo OFAK sankcije koje izričito govore da ne dozvoljavaju bilo kakav direktan i indirektan uticaj Ruske Federacije u samom NIS-u. Sama ta potencijalna transakcija ka MOL-u dovodi u pitanje da li će OFAK uopšte to odobriti. Mislim, vrlo je upitno. Ali vidimo da se nepredvidive stvari dešavaju u globalnoj politici pa i globalnoj ekonomiji, tako da mi kao jedan relativno nebitan deo svakako možemo da budemo deo te nepredvidivosti", rekao je Kapor.
On je naglasio da Amerikancima od samog početka nije cilj da destabilizuju region, pre svega Srbiju, navodeći da bi i eventualne sekundarne sankcije proizvele više negativnih efekata.
"Oni gledaju na bilo kakav pozitivan signal da daju šansu Srbiji da se izvuče iz svega ovoga. I to pokazuje davanje licenci NIS-u", kaže Kapor.
Vasiljević navodi da može da se desi da će Amerikanci insistirati ne samo na zameni vlasništva u NIS-u, nego da se elimiše ruski uticaj kroz bilo koju energetsku kompaniju i da mogu, recimo da traže da Srbija promeni upravljački kadar u Srbijagasu čiji je, kako on dodaje, sistem manadžmenta dosta vezan za Ruse i ima komunikaciju koja se Amerikancima ne dopada.
"Mi ne znamo šta sve mogu biti uslovi američkog OFAK-a da odobri transakcije u NIS-u. To vam samo kažem koliko imate kolateralnih efekata koje nisu vidljivi na prvu ruku. Zato treba biti vrlo oprezan u tom optimizmu da će to da se reši do 15. januara ili do 23. januara. Moje lično mišljenje je da ukoliko se to zaista apsolutno ne spakuje do 23. januara, da ćemo i dobiti možda još dve do tri nedelje neke produžene licence, ukoliko ti razgovori ili pregovori išli, budu išli u pravcu da Amerikanci vide da će možda biti zadovoljni sa time što se tamo razgovara", rekao je Vasiljević.
On smatra da bi Mađari mogli da na neki način unaprede poslovanje NIS-a samo pod uslovom ukoliko oni nemaju većinski paket.
"Ukoliko ga budu imali, postoji opasnost da ih to opšte ne interesuje, da oni ne kupuju NIS, nego kupuju tržište", kaže on i dodaje da bi MOL bio konstruktivan partner ako im se da 34 odsto.
On je rekao da je energetika josnova razvoja države i "naopako je davati kontrolu nad energetskim resursom bilo kome drugom, ko god je u pitanju".
Kompletno gostovanje Dušana Vasiljevića i Miodraga Kapora možete pogledati u video prilogu iznad teksta.
Komentari (0)