Da li srebro sija kao zlato: Cena probila istorijski maksimum, ali koliko je isplativo takvo ulaganje

Cena srebra je u poslednjih godinu dana porasla za čak više od 250 odsto, što ga svrstava među imovinu sa najsnažnijim rastom. Iako ovakav skok na prvi pogled deluje kao posledica kratkoročnog tržišnog kretanja, analitičari ukazuju da je reč o mnogo dubljem i dugoročnijem procesu - višegodišnjoj neravnoteži između ponude i potražnje. Dodatni izazov na strani ponude predstavlja činjenica da se više od 70 odsto svetske proizvodnje srebra dobija kao sporedni proizvod pri eksploataciji drugih metala, poput bakra, cinka ili zlata.

Ukupna vrednost globalnog srebra iznosi oko 200 milijardi dolara, što ga i te kako čini značajnim segmentom za investitore sve više u svetu, pa tako i u Srbiji. 

Direktor kompanije Tavex Georgi Hristov kaže za Euronews Srbija da je osnovni razlog za skok cene srebra njegova korist u industriji i to što je srebro u suštini već duže industrijski metal, a ne monetarni i da je to razlog zašto cena srebra tako raste. 

Za Hristova skok cene srebra nije bilo iznenađenje upravo zbog njegove primene u industriji. 

"Te industrijske potrebe konstantno rastu", rekao je on.

On kaže da se srebro dobija kao dodatni metal u rudanicima bakra i nekih drugih metala, a potrebe su mnogo veće nego to što se dobija na taj način.

"To je, po meni, potencijalno razlog zašto će tek cena srebra da raste", dodaje on.

Sagovornik Euronews Srbija naglašava da geopolitička nesigurnost ima ozbiljan uticaj na cenu srebra, na potražnju i na interesovanje prema tom strateškom metalu.

"Kina dobija najviše srebra u svetu, ali oni ne mogu da zadovolje samo svoje potrebe, tako da oni srebro što dobijaju, ne prodaju dalje. I taj krug je baš zatvoren. Svaka država koja proizvodi nešto u ozbiljnim količinama ima ozbiljne potrebe da dobija više srebra, a u suštini srebra nema toliko", rekao je on. 

Srebro probilo svoj istorijski maksimum

Hristov objašnjava da u slučaju da vrednost nekog metala naglo poraste, normalno je da usledi i neki pad.

"Srebro je sada probilo svoj istorijski maksimum od 1980. godine.Tada je vrednost srebra probila 50 dolara po unci, ali taj iznos sračunat prema inflaciji, 50 dolara 1980-tih godina je oko 250 dolara danas", rekao je on.

On navodi da srebro svi kupuju, ali da su industrijske potrebe za tim metalom najveće.

Euronews

"Sve što se proizvodi od telefona do nekih ratnih alata kao oružja i raketa, računari, televizori, sve to ima srebro u sebi", dodaje on. 

Napoznatiji srebrnih investicioni proizvodi su srebrna kovanica Bečka filharmonija od jedne unce i srebrna poluga od jednog kilograma švajcarske livnice Valkambi.

"To su najpoznatiji srebrni proizvodi u svetu koji se trguju. Jedna unca kovanice iznosi 31 gram, a druga opcija je kilogramska poluga. Tako da tu nemaju puno izbora investitore. Mogu da kupaju jedan kilogram ili 31 gram srebra u obliku kovanice", rekao je Hristov.

Jedna unca košta oko 100 evra i to minimalni iznos koji kupac može da uloži u srebro. 

"Ako je unca 100 evra, kilogram srebra košta oko 30 puta više", navodi sagovornik Euronews Srbija.

Njegova preporuka je da svaki investitor mora da ima srebro u svom portfoliju jer je to, kako on navodi, metal s ozbiljnim potencijalom čija cena će tek da raste, a mogu da ga kupuju i fizička lica.

"Da li sada da uložite sve u srebro, naravno ne, ali neki mali deo, naravno, možete slobodno da uložite. Da li ćete kupiti kovanice ili poluge, to već zavisi koliko novca ste spremni da uložite", rekao je on i napomenuo da se za srebro, za razliku od zlata, plaća PDV. 

Kada je pravi trenutak za kupovinu

Hristov kaže da interesovanje prema plemenitim metalima raste drastično iz godinu u godinu i da na isti način raste i broj trgovaca u Srbiji.

On kaže da ljudi moraju biti oprezni gde ih kupuju i da je njegova preporuka da kupuju od dilera investicionih metala.

Hristov objašnjava da je ozbiljna razlika između dilera i trgovca, navodeći da diler tih metala ima direktan pristup svetskim livnicama, nabavlja robu direktno od njih i može da ponudi mnogo bolje uslove za kupovinu.

On dodaje da trgovci kupuju preko druge, treće ruke ili nekog dilera u Evropi i da to, sa jedne strane, povećava cena, a sa druge strane, povećava rizik šta će se zapravo kupiti.

Pravi trenutak za kupovinu plemenitih metala je, po njemu, bio pre 15 godina, a sledeći pravi trenutak je sada.

On naglašava da su srebro i zlato dugoročne investicije.

"Cena zlata je isto porasla, bukvalno dan za danom cena je rasla sa tri, četiri do sedam procenata, što je izuzetno neobično. To je isto rezultat geopolitičke situacije u svetu i monetarne politike. Trenutno cena zlata je malo pala, ali je normalno da kada postoji neki ozbiljan skok u ceni u roku dve nedelje, posle ima neki mali pad", rekao je Hristov.

On kaže da se često dešava da ljudi misle da je srebrni nakit, kao i zlatni, investicija što, dodaje, u suštini nije, pa nije preporučljivo da se kupuje sa investicionim ciljem.

Kompletan razgovor na ovu temu možete pogledati u video prilogu iznad teksta.