Švedska otvara vrata evru, Šoškić za Euronews Srbija: Koje su prednosti i mane pristupanja evrozoni

Švedska je otvorila vrata evru - vlada je najavila korake koji bi mogli dovesti do zamene krune zajedničkom evropskom valutom. Švedska ministarka finansija Elizabet Svanteson je tokom rasprave u parlamentu najavila otvaranje debate o uvođenju evra.

"Potrebna je obimna analiza prednosti i mana, među kojima je i razmatranje bezbednosne situacije", istakla je Svanteson u švedskom parlamentu.

Iako je Švedska članica Evropske unije od 1995. godine, ona još ne koristi evro. I dalje ima svoju nacionalnu valutu švedsku krunu. U skladu sa EU ugovorima, sve članice (osim Danske) moraju jednog dana uvesti evro, ali Švedska nema utvrđen datum za to. Građani su na referendumu održanom 2003. godine odbacili uvođenje evra i većinom glasova doneli odluku da zadrže krunu. Međutim, poslednjih dana provejava ideja o promeni valute i pristupanju evrozoni.

Ekonomista Dejan Šoškić za Euronews Srbija ističe da Švedska ne bi bila prva među skandinavskim zemljama da je članica evrozone. Finska je to već učinila, a to je prema rečima našeg sagovornika, prirodno ishodište svih integracija u Evropskoj uniji. 

"Evropska unija je i dizajnirana kao jedna slojevito integrativna struktura, gde je moguće da se postižu viši nivoi integracije, uključujući poznato uključenje u Šengensku zonu, pa i u evrozonu, odnosno u prihvatanje evra kao nacionalne valute", kaže Šoškić za naš portal.

On dodaje da pristup evrozoni znači odricanje od sopstvene nezavisne monetarne politike i prihvatanje evra kao zajedničkog sredstva plaćanja, uključujući i monetarnu politiku koja se definiše u okviru ECB. 

Euronews

"Švedska, koja bi ušla u evrozonu na klasičan način, a to znači po principima koji su definisani, mora biti u takozvanom ERM2 mehanizmu. Taj mehanizam u kome postoji fiksiranje deviznih kurseva u potpunosti sa evrom i u kome postoje zahtevi za određenim parametrima koji moraju biti ispunjeni po pitanju stopa inflacije, kamatnih stopa, i sličnih makroekonomskih zahteva. Dakle, kada se prođe kroz taj period koji traje otprilike dve godine, nakon toga je moguće da zemlja koja želi, uđe u evrozonu", objašnjava ekonomista.

Šoškić ističe da je kontroverzno pitanje da li je prihvatanje evra dobra odluka za Švedsku. On podseća da su mnogi analitičari smatrali da je za Grčku bilo mnogo bolje da ne bude deo evrozone, kada se suočila sa krizom suverenog duga. 

Mnogi takođe danas kritikuju i Bugarsku oko njene odluke o ulasku u evrozonu, a isto je uradila i Hrvatska, zemlje koje, prema rečima Šoškića, suštinski nemaju adekvatne makroekonomske parametre, niti su dostigle viši nivo razvijenosti. 

"Švedska svakako jeste zemlja koja bi prirodno mogla lako da zadovolji uslove ulaska, u evrozonu, ali svako odricanje od suvereniteta, da kažem, tradicionalnim evropskim državama nije nešto što se lako prihvata, tako da je i Švedska prilično dugo bila van toga. Znamo da je prethodno Britanija odlučila da, dok je bila deo Evropske unije, ne bude deo evrozone" kaže on.

Dodaje da su neke od naprednijih centralnoevropskih zemalja, kao Češka, Poljska, pa zatim Mađarska i Rumunija, odlučile da ostanu van, iako bi verovatno ispunile kriterijume pre nego Hrvatska, Slovačka i Bugarska, koje su odlučile, da uđu u evrozonu.

Marian Vejcik / Alamy / Profimedia

Benefiti i gubici ulaska u evrozonu

Ulazak u evrozonu pojednostavljuje mnoge stvari - omogućava lakšu trgovinu sa EU, manje valutnog rizika, veći politički uticaj u EU, stabilniju valutu u krizama. Država sa druge strane, gubi  kontrolu nad kamatama, slobodu reagovanja u ekonomskim šokovima, kao i deo nacionalnog ekonomskog suvereniteta.

"Svaki put kada država izabere da ima fiksni kurs, prema evru ona se na neki način već odriče nezavisne monetarne politike, odnosno monetarna politika se stavlja u funkciju odbrane tog kursa, a ne u funkciju rešavanja makroekonomskih pitanja same konkretne zemlje", kaže Šoškić i dodaje da je začuđen da su stavili tu temu na dnevni red.

Sa aspekta makroekonomskih performansi i kriterijuma za Švedsku realno nema problema da se nađe kao zemlja članica evrozone.

"Oni će moći, ukoliko su već u ERM2 mehanizmu, da apliciraju tek od naredne godine, ali treba videti sada te tehničke detalje dokle su oni došli u tom procesu", dodaje.

EPA/RONALD WITTEK

Crna Gora zanimljiv primer

Zemlje koje su pristupile evrozoni nemaju nezavisnu monetarnu politiku, tj. ne mogu samostalno da utiču na količinu novca, niti se mogu zadužavati u sopstvenoj valuti koju mogu da kreiraju. 

"Ni Nemačka ne može da kreira evro, ni Francuska, ni Slovenija, ni Hrvatska. Postoji razlika u odnosu na Crnu Goru, koja nije deo evrozone, dakle, ona je unilateralno preuzela svojevremeno nemačku marku, pa je onda to prešlo i na evro, ali oni imaju to otvoreno pitanje korišćenja evra, kako će se to rešiti u narednom periodu, biće zanimljivo videti. Oni formalno nisu deo evrozone, oni su zemlja kandidati, ali njen status nije takav da oni imaju svog predstavnika u savetu ECB. Videćemo dalje kako će prihvatanje evra prijati Bugarima", kaže on.

Po pravilu ono što se desi je rast cena u početku, što smanjuje realnu kupovnu moć stanovnika. Sa druge strane, jednostavnije je trgovanje i nema nikakvog deviznog rizika, olakšana su plaćanja, a takođe je jednostavnije ljudima koji prelaze granice da koriste istu valutu.

Nedotatak je prihvatanje valute na koju država ne može da utiče samostalno, ali i prihvatanje valute zajednice koja nije prerasla u državu. 

profimedia

"EU nije država federalnog tipa, da bi formirala državnu zajednicu, mora imati ne samo monetarno jedinstvo, nego i fiskalno. Dakle, to je ono što nedostaje Evropskoj uniji i po svoj prilici neće to ni biti ishod evropskih integracija, tako da je to jedan nezavršeni projekat u kome pristup monetarnoj uniji daje neke praktične prednosti", kaže naš sagovornik i dodaje:

"Postoje i određeni izazovi, jer vas onda automatski tera na to da prihvatate monetarnu politiku koja možda ne odgovara vašoj zemlji, stanju konjuktura na vašem tržištu, stepenu zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti na vašem tržištu, dakle ne možete uticati na monetarnu politiku i istovremeno morate se onda zaduživati u valuti koju ne možete da sami kreirate, dakle povećavate kreditni rizik kod zaduživanja", zaključuje Šoškić za naš portal.