Tužba protiv Srbije zbog smanjenja marži: Vladina uredba ističe krajem februara, sledi li talas poskupljenja?
Komentari09/02/2026
-17:08
Posle nešto više od šest meseci od uvođenja vladine uredbe o ograničenju trgovačkih marži, stigla je i prva tužba protiv države Srbije od strane trgovačkog lanca Deleze. Kompanija je zatražila arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu jer su, kako tvrde u ovoj kompaniji, posle usvajanja uredbe počeli da posluju s velikim gubicima.
Navodi se da su pokušali s Vladom Srbije da pregovorima pronađu rešenje, međutim nisu urodili plodom. Sada od međunarodnog centra za rešavanje investicionih sporova traže naknadu štete.
Inače, uredba o ograničenju trgovačkih marži ističe krajem ovog meseca, a govoreći o arbitraži pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova i koliko se ona razlikuje od jednog običnog sudskog postupka, advokat Nikola Panjković kaže za Euronews Srbija da se razlikuje dosta.
"Ta arbitraža je osnovana od strane Svetske banke i treba da pomogne rešavanju sporova između država potpisnica tih arbitraža i stranih investitora koji ulože u te države. Dakle, da bude neki tu korektivni faktor koji će da proba da reši neki problem koji nastane između njih. Osnovna prednost tih arbitraža i zašto se one ugovaraju je to što bi trebalo da u tim postupcima sude, odnosno odlučuju, nepristrasna lica. Druga stvar je što se ne primenjuje konkretno pravo određene države u kojoj je došlo do problema, već se primenjuju međunarodni ugovori i primenjuju se određeni bilateralni sporazumi koji su zaključeni između država između kojih postoji spor. I treća stvar, jako bitna, je da su te odluke kao i sudske odluke konačne. U tim odlukama, dakle, u najvećem broju slučajeva ne postoji onaj žalbeni postupak", rekao je on.
Osnovni argument kompanije Delez je da je smanjenjem marže, odnosno njenih ograničavanjem na 20 odsto, opao profit.
"Osnovni argument je da je njima profit jako smanjen, odnosno da im je profit jako pao iz razloga što im njihova logistika, zakupi, radna snaga, svi troškovi koji oni propratno imaju, to je sve ostalo u nekim istim vrednostima, istim nominalnim iznosima, a marža im je, da kažem, limitirana, ograničena i oni tu negde su dobili smanjenje profita. Najveći problem, koliko sam ja razumeo iz te tužbe, iz ovih novinskih članaka, je to što su oni morali zbog svega ovoga da nekih 25 objekata već zatvore u Srbiji i da kreću da otpuštaju radnike. To je negde njima bio, ja verujem, okidač da oni pokrenu ovu tužbu protiv Republike Srbije", rekao je Panjković.
Euronews Srbija
Profesorka Ekonomskog fakulteta u Nišu Snežana Radukić kaže za Euronews Srbija da je očigledno da je donekle ostvaren rezultat uvođenja uredbe kada je došlo do reakcije najvećeg tržišnog učesnika na tržištu maloprodaje prehrambenih proizvoda.
Povezane vesti
"Očigledno je da je Republika Srbija imala kao motiv za uvođenje ove uredbe regulisanja cena na tržištu maloprodaje u Srbiji, da su cene pojedinih proizvoda bile čak veće nego u razvijenim evropskim zemljama, sa jedne strane, a s druge strane se to dosta negativno odrazilo na inflaciju u Srbiji pa je prosto intencija ove uredbe bila da se kratkoročno ograničenje marža i na kratkoročno ograniči cena robe široke potrošnje, da se to odrazi pozitivno na životni standard stanovništva i na druge propratne mere koje su se odnosile na povećanje zarada u Republici Srbiji", rekla je ona.
Ipak, kako kaže, reč je o tržištu gde imamo veoma slabu konkurenciju. Reč je o tržišnim učesnicima koji su veoma dominantni na tržištu i koji su tu dominaciju godinama koristili za ostvarivanje svoje ciljne funkcije a to je maksimizacija profita na našem tržištu.
"Tako da je prosto od jednog tako profitabilnog preduzeća koje je ostvarilo, čuli smo u nekim argumentima koji su prethodili u uvođenju ove uredbe, da su pojedini trgovinski lanci imali profit i oko 45 procenata. Došli smo do situacije da sada imamo drugi argument, a to je da oni posluju sa gubitkom. Prosto je neverovatno da se u ovako kratkom vremenskom periodu ostvare gubici. Od visokih profita da smo došli do negativnih profitnih stopa ili do gubitaka, pa bi bio neki apel da mi kao potrošači, i zbog transparentnosti celog ovog postupka da kažemo regulisanja cena na našem tržištu, imamo detaljnije ekonomske analize o kom procentu smanjenja profita je reč, da li se uopšte smanjio profit, da li uopšte ima gubitka ili nema, da bismo mogli da donosimo i ispravne ekonomske odluke", rekla je ona.
Euronews Srbija
Kako je dodala, Delez je trgovinski lanac koji je jedan od onih koji najduže posluje na našem tržištu, koji je izrazito dominantan na našem tržištu i u pitanju je međunarodna kompanija koja je navikla na tržišnu utakmicu.
"Posluje i na razvijenijim tržištima nego što je srpsko tržište, tako da želi da zaštiti u potpunosti svoje interese, koristi sva pravna sredstva, argumente i tako dalje da dođe do svojih rezultata. Očigledno je ovoj tužbi prethodio duži vremenski period, neki pregovori sa Vladom Republike Srbije koji govore o tome da su želeli oni pojedine ustupke i slično, ali pošto to nije urodilo plodom, kako smo čuli, došlo je do ove tužbe", rekla je ona.
Posledice po Srbiju
Panjković objašnjava da se Delez poziva na osnovna načela iz davno zaključenog bilateralnog sporazuma između Srbije i Holandije.
"Mislim da je pre više od 20 godina zaključen, samo ga je Srbija kao republika preuzela. I oni tvrde da su neka tri određena najvažnija načela iz tog ugovora povređena, odnosno da im je povređen pravičan i ravnopravan tretman u zemlji gde posluju, odnosno u Srbiji, da ugovorena je bila zabrana te diskriminacije. I poslednja stvar na koju ja mislim da se oni pozivaju, to je zaštita od indirektne eksproprijacije", dodao je on.
Povezane vesti
Na pitanje koje bi mogle da budu posledice po Srbiju, da li Delez očekuje novčanu odštetu, Panjković kaže da očekuje.
"S tim što ja mislim da Srbija tu može jako dobro da se odbrani iz razloga što ima par stvari koje su jako bitne. Ova uredba nije doneta da se odnosi samo na Delez, doneta je u odnosu na sve trgovce, dakle nije povređen Delez, nego svi su obuhvaćeni tom uredbom. Druga stvar je da je država ovu uredbu donela zbog zaštite potrošača, znači zbog zaštite svih svojih građana i ima, da kažem, obrazloženje u toj zaštiti potrošača i poslednje dve stvari su da je ta uredba kratkotrajna, znači nije nešto što će pogoditi određenu kompaniju na duži vremenski period i to je jednostavno pravo države. Znači država ima jednostavnu mogućnost da menja zakone, podzakonske akte u okviru svoje države i ne može neka strana, ne može neka strana firma da, da kažem, direktno utiče na to. Može da proba da izvrši pritisak, ali država je tu da obrazloži zašto je određenu uredbu donela a zašto nešto nije donela", rekao je on.
Na pitanje šta kada dođe kraj februara, da li građani treba da očekuju povratak na staro, Radukić kaže da postoji bojazan od tog krajnjeg roka, šta će se dalje desiti.
Povezane vesti
"Ja sam baš veoma zainteresovana za dalju proceduru, da vidimo dalje korake šta će se desiti, ali jedan prvi korak koji je učinjen sa ovim zakonom pokazuje da je država rešena da reguliše ovo pitanje dugoročno, ne samo kratkoročnim merama. Nije Srbija jedina zemlja u Evropi koja je preduzela ovakvu meru. Čuli smo da i Mađarska imala neku sličnu meru da bi zaštitila cene svojih proizvoda na tržištu, prosto zbog opšteg rasta cena hrane, prvenstveno na svetskom tržištu, pa i geopolitike koja je uticala na sve te pojave i na energetsku krizu i ostalo koje je uticalo na rast cena većine proizvoda. Tako da, prosto možemo da kažemo da postoji bojazan da će cene biti povećane nakon važenja ove uredbe, ali sistemska rešenja, prvenstveno sa donošenjem seta zakona, ali i drugim ekonomskim merama koji će podsticati konkurenciju i sa boljem radom komisije za zaštitu konkurencije i transparentnim radom, možemo očekivati da će jedino tako ovaj problem biti rešen", rekla je ona.
Komentari (0)