"Imamo pun ćup i stabilnu ekonomiju": Finansijski konsultant za Euronews o daljem razvoju Srbije u turbulentnom svetu

Svet se ubrzano menja, a ratovi na Bliskom istoku, nesumljivo, imaće veliki uticaj na region Zapadnog Balkana u narednim mesecima. To se moglo čuti i na 33. Kopaonik biznis forumu, pa se postavlja pitanje kako ekonomisti vide stanje srpske ekonomije u trenutnim geopolitičkim okolnostima i koje su teme pokrenute na najznačajnijem ekonomskom skupu u regionu. Finansijski stručnjak Vladimir Vasić kaže za Euronews Srbija da je srpska ekonomija za sada stabilna, kao i bankarski sektor, ali i naveo da zbog dešavanja u svetu nema više ušuškanosti, nego je svakog dana osluškivanje i prilagođavanje. On smatra da su za budućnost važni produktivnost i inovativnost, ulaganje u znanje, kao i smanje zavisnosti od energenata koji dolaze izvan teritorije Srbije. 

On je naveo da su promene zajednički imenitelj svih panela na kojima je bio u okviru Kopaonik biznis forumu i naglasio da ono o čemu treba razmišljati u budućnosti jeste da se malo više otvore vrata startapovima.

"Zapravo startapovi budu negde 20-25 odsto svih panela. Ubeđen sam da se u ovim krizama uvek se javljuju neke nove ideje, neke nove mogućnosti i s obzirom da nema te konstante kao ranije, smislite danas pa imate proizvod sedam godina, nego moramo brzo da se prilagađavamo, zapravo to jeste nekako suština. Naravno, veštačka inteligencija dominira već drugu, treću godinu za redom, možda čak i četvrtu, kao jedan od fokusa šta će se dešavati i da li imamo dovoljno kapaciteta da mi implementiramo to, i naravno kad zaokružimo celu tu priču - znanje. Da li investiramo dovoljno u znanje, da li smo spremni da imamo fond za znanje, da nagradimo one najbolje", rekao je Vasić.

On dodaje da je njegov zaključak sa Kopaonik biznis formuma da bi zato u budućnosti trebalo da se okrenemo produktivnosti i inovativnosti.

Povodom različitih perspektiva o modelima rasta Srbije u narednom periodu iznetih na Kopaonik biznis forumu, Vasić je rekao da smo mi imali ideju da da ljude koji su nezaposleni zaposlimo i da smo onda išli na sektore koji su radno intenzivni.

"To su fabrike, neko to kaže, ljudi motaju kablove, dobro, motaju kablove ali dobijaju platu. Nama treba sad jedan sledeći iskorak, ta kombinacija mladosti, znanja i inovacija, da bismo pomerili granicu i da ne budemo samo puki izvršioci posla i da u toj skali vrednosti dodamo još nešto. A najskuplji resurs danas na svetu jeste znanje", rekao je Vasić.

On je naveo da je pitanje koliko smo spremni danas da razumemo šta znači veštačka inteligencija i da li smo spremni da učimo.

"Da li možemo da kažemo da u osnovim školama od sledeće godine u prvom razredu imamo programiranje veštačke inteligencije? Da ili ne? To su ti koraci koji su bitni. Naravno, da li imamo fond za znanje? 500 miliona evra odvojili smo za stadione, za puteve i sve to treba, ali nam sada treba jedan fond da nagradimo najbolje. Jer samo kroz znanje najboljih možemo da pomeramo granicu. To je ta tehnologija. I oni čuveni startupovi, da li imamo podršku startapovima. Ljudi kažu dobro, od 100 startapova ako uspe 10, ali tih 10 može da pomeri Srbiju unapred. Znači, moramo sa te radno-intenzivne ekonomije da prođemo na ovu tehnološku, inovativnu komponentu koja će nam sigurno dati budućnost", naglasio je sagovornik Euronews Srbija.

Koliko su rezerve štit u kriznim situacijama?

Na Kopaonik biznis forumu guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković navela je da je Srbija zadržala stabilnost u ovom turbulentnom vremenu i naglasila važnost rekordnih deviznih i zlatnih rezervi koje su, kako je ona rekla, među stubovima otpornosti zemlje.

Tanjug AP/Sakchai Lalit

Vasić smatra da su rezerve vrlo bitne i da o tome uvek mora da se razmišlja jer one uvek daju dozu sigurnosti. 

Naglašavajući njihov značak, Vasić je rekao da su, na primer rezerve nafte pomogle da Srbija premosti 3-4 meseca, dok nije dobijena saglasnot američkog ministarstva finansija za uvoz nafte.

"Rezerve tome i služe, da premoste. Ono što svakako jeste bitno da u trenucima kada ekonomija raste, ne možete sve da potrošite. I to je poruka i građanima, i zapravo i državi, da uvek ostavite nesto malo sa strane. Kad primite novac, desetak odsto ostavite sa strane i tako svakog meseca. Mislim da je to naša država radila i zapravo zato imamo te devizne rezerve", rekao je on.

Vasić navodi da smo videli koliko su zlatne i devizne rezerve vrlo bitne u ovakvim nesigurnim vremenima.

"I sama činjenica da ih imamo 50 tona govori, kogod investirao sa strane, da smo mi domaćini i da imamo pun ćup. I suština jeste da nas tako precipiraju, da se domaćinski odnosimo prema državi, a onda to uliva dodatno poverenje investitorima koji posmatraju sa strane", naveo je on.

Šta će odrediti brzinu rasta?

Povodom prognoza rasta BDP od 3,5 odsto ove godine, potencijalno pet odsto naredne godine, postavlja se potanje da li je to previše optimistično u turbulentnim vremenima.

Vasić kaže da ne postoji tačka sveta koja danas ne oseća sukob na Bliskom istoku. 

"Kroz Ormuski moreuz prolazi 22 odsto nafte. Možete zamisliti koliko je to usko grlo za ekonomiju sveta, iako je to daleko od nas u kilometrima, ali ne postoji tačka sveta koja ne oseća ono što se danas dešava, taj sukob koji je na Bliskom Istoku. I zapravo to će odrediti i brzinu rasta i naše ekonomije", rekao je on.

Vasić kaže da su manje ekonomije izložene poremećajima na svetskim tržištima, pre svega energenata i naglašava da je zato potrebno da Srbija nađe alternative za energiju.

"Ako recimo imate 60 odsto energije koju dobijamo iz uglja, mi smo zavisni od cene uglja koga nemamo dovoljno i uvozimo, ako imamo, dvadesetak odsto od nafte ili više, onda smo zavisni toliko procenta od nafte", rekao je on.

Prema njegovim rečima, postavlja se pitanje kako možemo da smanjimo tu zavisnost.

On zato naglašava da moramo da iskoristimo sunčavu energiju, hidropotencijale i vetar.

"Moramo da iskoristimo to i možda negde u nekim varijantama mini nuklearne i nukelarne elektrane koje nisu jeftine, negde su između 2,5 i tri milijarde evra. Na taj način vi postajete manje zavisni od svih šokova koji se dešavaju u svetu, a imate priliku da kroz energiju, koju smo zapravo i videli koliko je bitna za ceo svet, da onda imate postulate i da cena energije bude niža kod nas i da to bude jedan od razloga zašto bi neki investitori došli u Srbiju. To vidim kao neku strategiju i budućnost. Naravno uvek će biti onih za i protiv, ali mi moramo da smanjimo zavisnost od energenata koji dolaze izvan teritorije Srbije", zaključio je Vasić.