Bežanje sa berze i naftna kriza: Broker za Euronews Srbija o ekonomskim posledicama produžetka rata na Bliskom istoku

Geopolitički događaji izazvali su potrese na tržištu i krizu posebno u naftnom sektoru. Postavlja se pitanje da li je sada pametno pobeći sa berzi u vreme velikih ratnih sukoba i da li je bolje novac držati u slamarici ili investirati, kao i koje su ekonomske posledice produžetka sukoba na Bliskom istoku. Broker Branislav Jorgić kaže za Euronews Srbija da je u ovom trenutku veliki broj investitora premestio svoja novčana sredstva iz ostalih valuta i locirao u dolarima i kao posledica toga dolar je ojačao nakon prošlogodišnjeg značajnijeg pada.

On je naveo da su američki indeksi otporniji jer SAD imaju naftu i gas za razliku od Evrope koja je dosta zavisna od uvoza, naročito sa Bliskog istoka.

"I to je uticalo na evropske berzanske indekse sa značajnijim padom, govorimo o 4-5 odsto pada. Zatim smo imali na Dalekom istoku takođe poremećaj, jer Daleki istok ispade da više zavisi od nafte i od gasa sa Bliskog istoka nego što zavisi Evropa i tamo smo imali čak još veći pad. Jedino je malo otpornost pokazala Kina", rekao je on.

Prema njegovim rečima, sami berzanski indeksi u SAD su relativno stabilni, odnosno gubili su malu vrednost, ali s obzirom na događanja na sveskom tržištu, to nije bilo ništa zabrinjavajuće.

"Da li ulagati na berzu ili ne? Postoji jedno pravilo da profesionalci ulažu na berzu i kupuju akcije onda kad akcije padaju. Što akcije niže padnu, to je veća pogodnost za kupovinu da kada se njihove cene vrate, ostvarite zaradu u relativno kratkom vremenskom periodu. I obrnuto, kad cene rastu onda nije vreme za kupovinu, onda je vreme za prodaju", rekao je sagovornik Euronews Srbija.

On navodi da nema univerzalnog saveta i da sve zavisi od pojedinačnog investitora.

"Jedna je stvar za institucionalne investitore, druga za građane, treća za države, ali imamo pojavu da centralne banke širom sveta pojačano kupuju zlato, čak delociraju te zlatne rezerve iz Švajcarske, iz Amerike. Srbija će uneti sve svoje zlato u Srbiju, Nemačka transferiše zlato iz Amerike u Nemačku", rekao je on.

Konkretna preporuka za ulaganje u berzu, kaže on, zavisi od toga koliko novca imate, na koji vremenski period su vam potrebna slobodna sredstva za investiranje i koji stepen rizika ste spremni da podnesete. 

"U suštini, najbolje je da izvršite disperziju rizika. Ne treba bežati od ulaganja, određeni rizik uvek postoji, ali i kad držite pare u slamarici vi gubite, gubite najmanje za iznos te inflacije. Neka preporuka koja bi mogla možda da služi kao vodilja, to je da se uradi disperzija u smislu da se deo sredstava uloži u zlato, deo sredstava u bankarske depozite zbog likvidnosti, da ako vam zatrebaju pare iznenada vi možete lako da povučete, jer nije baš tako operativno i brzo povlačenje iz drugih finansijskih plasmana, zatim nešto u obveznice, nešto možda u jedinice investicionih fondova i na kraju u ove svetske renomirane berzanske kompanije", rekao je Jorgić.

Dobitnici i gubitnici

Da ne postoji univerzalni odgovor na pitanje ko su dobitnici, a ko gubitnici u krizno vreme kaže Jorgić.

Tanjug/AP/Richard Drew

"Zavisi od vrste krize. Ako govorimo o ovoj krizi koja danas vlada, najveći dobitnici su tehnološke i energetske kompanije, a najveći gubitnici u ovom trenutku su aviokompanije zbog ograničenja saobraćaja na Dalekom i Bliskom istoku i turističke kompanije. Tu možemo dodati verovatno i vojne kompanije, ali kompanije koje se bave proizvodnjom naoružanje ne reaguju promptno, nego sa određenom zadrškom. U nekom vremenskom periodu njihove cene akcija rastu", rekao je on.

Jorgić kaže da su indeksi pali, ali da su cene energetskih kompanije otišle 4-5 odsto na gore, a da do važi i za tehnološke kompanije.

"Ako ulažemo u akcije, znači hartije od vrednosti, opet treba da vidimo gde su trendovi i u koje akcije treba uložiti", naveo je on.

Broker objašnjava da se na berzi vrši anticipiranje budućih događaja, navodeći da je cena nafte juče na početku dana bila čak 110, 120 dolara, a na kraju dana je pala na 90.

"Taj pad cene zapravo znači da se predviđa u stvari da bi do nekog smirenja na Bliskom istoku moglo da dođe. S druge strane, ministri finansija G7 su izašli sa izjavom da će oni angažovati svoje strateške rezerve nafte za smirivanje tržišta. To su, recimo, informacije koje vi kad ulažete na berzu, uzimate u obzir i onda donosite odluke o ulaganju", rekao je on.

Jorgić kaže da u će sadašnjoj ratnoj krizi koja ima geopolitičke posledice, to zavisiti od toga koliko će dugo trajati rat, koliki će biti intenzitet i da li će doći do proširenja tih sukoba.

"Unazad 2-3 dana rakete su išle i prema Turskoj i prema Azerbejdžanu, što je investitorima dalo signal da bi eventualno moglo doći do proširenja. I onda ste imali uzdržavanje investiranja generalno. Kada je Tramp izašao sa izjavom da je rat već pri kraju, neće se završiti ove nedelje, ali tu smo blizu kraja rata, odmah su berze pozitivno reagovale na to i došlo je do rasta cena", rekao je on.

Jorgić je zaključio da je poenta da se akcije kupuju kad njihova cena pada, a da je pitanje da li je kasno i da li onda treba kupovati kada one počnu da rastu.