Realni rast BDP-a u Evropi: Koje zemlje su najviše porasle u 2025. godini i kakva je projekcija za Srbiju?
Komentari
17/03/2026
-19:15
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Evropske unije porastao je u 2025. godini za 1,5%, što predstavlja povećanje u odnosu na 1,1% zabeleženih 2024. godine, pokazuju najnoviji podaci Evrostata.
Među zemljama članicama EU, Irska prednjači sa rastom od 12,3%, što stručnjaci pripisuju prisustvu velikih multinacionalnih kompanija u zemlji.
"Rast BDP-a Irske potpuno je odvojen od stvarnog ekonomskog života u zemlji i pokreću ga fakturisanja američkih multinacionalnih kompanija i njihovih podružnica“, kaže Džejkob Fank Kirkegard, viši saradnik u Bruegel-u.
Pored Irske, Malta i Kipar zabeležile su realni rast od 4% i 3,8%.
Phongphan Phongphan / Alamy / Profimedia
Prema Migelu Leon-Ledesmi sa Univerziteta u Ekseteru, veći rast siromašnijih ekonomija je očekivan jer one mogu brže apsorbovati tehnologiju i kapital.
Velike ekonomije EU i efekti globalnih šokova
Među četiri najveće ekonomije EU, Španija je zabeležila realni rast BDP-a od 2,8%, dok je Nemačka bila na začelju sa 0,2%, deleći poslednje mesto sa Finskom. Italija je imala rast od 0,5%, a Francuska 0,8%.
Kirkegard objašnjava da kontinualni efekti "drugog kineskog šoka“ utiču na izvozne sile poput Nemačke i Italije, dok je Španija relativno izolovana od ovih efekata.
Povezane vesti
Španski rast dodatno podržava ekspanzivna imigraciona politika i povećanje radno sposobnog stanovništva.
Međutim, rast BDP-a ne mora nužno odražavati povećanje prihoda po stanovniku. „Veći BDP može biti rezultat rasta broja stanovnika, ali pojedinačni prihodi ostaju isti“, napominje Kirkegard.
Trendovi u severnoj i mediteranskoj Evropi
Nordijske zemlje pokazuju niže stope rasta: Danska 2,9%, Švedska 1,5%, Island 1,3% i Norveška 1,1%. Turizam je snažno doprineo rastu mediteranskih ekonomija, dok Italija i Španija profitiraju od post pandemijskog EU paketa.
profimedia
OECD predviđa da će španska ekonomija u 2026. godini porasti za 2,2% u realnom iznosu, što bi bilo najviše među pet najvećih evropskih ekonomija, znatno iznad Velike Britanije (1,2%). U istom periodu produktivnost po radniku u Španiji stagnira, dok migracije doprinose rastu ukupnog BDP-a.
Rast BDP-a u Srbiji ove godine 3 odsto, od 2026. do 2028. kumulativno 11,9
Rast BDP-a u Srbiji bi ove godine, prema projekcijama iznetim u Programu ekonomskih reformi od 2026. do 2028. godine, trebalo da iznosi 3,0 odsto, a ključni pokretači rasta ostaju domaća tražnja, rast realnog dohotka, nastavak javnih i privatnih investicija i realizacija projekata povezanih sa EXPO 2027 i programom Skok u budućnost.
U Programu ekonomskih reformi koji je usvojila Vlada Srbije a objavilo Ministarstvo finansija ističe se da nastavak procesa evropskih integracija i produbljivanje saradnje ostaju strateški ciljevi ekonomske politike Srbije.
Srednjoročno gledano, projektuje se kumulativni rast od 11,9 odsto u periodu 2026–2028, sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 3,8 odsto.
Povezane vesti
Dinamika rasta će, kako se navodi u dokumentu, biti zasnovana na domaćoj tražnji, uz snažan nastavak investicionog ciklusa, rast privatne potrošnje i postepeni oporavak spoljne tražnje.
Ubrzanje na 5,0 odsto u 2027. godini biće rezultat realizacije EXPO 2027 aktivnosti, dok se u 2028. očekuje umereno usporavanje usled baznog efekta a takav profil rasta, ocenjuje se, ukazuje na stabilnost makroekonomskih fundamenata i uravnoteženu strukturu privredne aktivnosti.
Što se inflacije tiče navodi se da se ona većim delom 2025. godine kretala u gornjoj zoni cilja, ali je od septembra osetno usporila i to na 2,9 odsto međugodišnje a za ovu godinu se, uz normalizaciju troškovnih faktora i stabilniju poljoprivrednu sezonu, projektuje prosečna inflacija od 3,7 odsto.
Povezane vesti
Ulaganja u nove tehnologije i AI direktno će uticati na rast srpskog BDP
Potpredsednica Vlade i ministarka privrede Adrijana Mesarović izjavila je nedavno da strategija "Srbija 2030" podrazumeva nova ulaganja u privredu i infrastrukturu, ali i u nove tehnologije, poput robotike i veštačke inteligencije, što će direktno uticati na rast srpskog BDP.
Instaram/buducnostsrbijeav
Mesarović je rekla da je potrebno da Srbija u narednom periodu privuče što veći broj stranih investitora i ocenila da je zemlja već dobro prepoznata na investacionoj mapi sveta.
"Srbija mora da napreduje i da radi i da postane lider u privlačenju fabrika, odnosno proizvodnih pogona, svih onih investitora koji se bave veštačkom inteligencijom i razvojem novih tehnologija. Mi smo već poslednjih godina okrenuti ka novim vrednostima i ka novim tehnologijama", rekla je Mesarović za RTS.
Ministarka je ocenila da Srbija mora da se prilagodi svetskim trendovima, poput veštačke inteligencije, ali i da putem obrazovanja više profiliše mlade ka perspektivnim industrijama.
Komentari (0)