Srbija na šinama budućnosti: Od sporih pruga do Beograd-Budimpešta za manje od tri sata
Komentari
28/03/2026
-16:00
Srbija ulazi u novu eru železničkog saobraćaja: pruga Beograd–Budimpešta već radi punim kapacitetom za teretne vozove, a za nekoliko nedelja i brzi putnički vozovi „Soko“ dve prestonice će spajati za samo tri sata. Sve to je deo Nacionalnog programa razvoja železnice vrednog 14 milijardi evra, kojim su planirani modernizacija Koridora 10, izgradnja brze pruge do Niša i potpuno uključivanje domaće mreže u evropski TEN-T sistem
"Nacionalni program javne železničke infrastrukture za period 2025–2029". predviđa unapređenje magistralnih pruga, podizanje nivoa bezbednosti i interoperabilnosti, dok je ukupna vrednost planiranih železničkih investicija u Srbiji u narednih pet godina procenjena na oko 14 milijardi evra.
Kako se navodi u dokumentu koji je objavilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, poseban akcenat biće na modernizaciji pruga na Koridoru 10, koje će se dugoročno razvijati kao dvokolosečne, sa projektovanim brzinama do 160, odnosno do 200 kilometara na čas, tamo gde je to investiciono opravdano.
Ovim programom utvrđene su razvojne smernice za izgradnju i rekonstrukciju železničkih pruga, u skladu sa važećim propisima i tehničkim specifikacijama interoperabilnosti Evropske unije. U tom okviru predviđeno je unapređenje magistralnih, regionalnih i lokalnih pruga primenom savremenih tehničkih standarda, uključujući veće projektovane brzine, veća osovinska opterećenja i duže vozne kompozicije.
U programu se ističe značaj saradnje s međunarodnim železničkim organizacijama, a preko njih i sa evropskim institucijama. Između ostalog, naglašava se potreba za ovakvim planom, posebno u kontekstu formiranje Jedinstvenog evropskog železničkog područja, kao i planove za proširenje evropskih železničkih i transportnih koridora (TEN-, RFC i ETC) na Zapadni Balkan.
Aktuelni projekti širom zemlje, od Kelebije do Dimitrovrgrada
Program navodi projekte koji su već u realizaciji ili u pripremi, odnosno projekti za koje postoje potencijalni izvori finansiranja, među kojima je i projekat modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije, na deonici Novi Sad–Subotica–državna granica (Kelebija).
Takođe, u realizaciji je i projekat projektovanja i izvođenja radova na izgradnji železničke infrastrukture Republike Srbije, kao i izgradnje Jedinstvenog dispečerskog centra za upravljanje saobraćajem vozova, koji se sprovodi od 2020. godine i planiran je za završetak do kraja 2026. godine.
Povezane vesti
U okviru rekonstrukcije i modernizacije pruge Niš–Dimitrovgrad realizuje se više komponenti: radovi na građevinskoj infrastrukturi na deonici Prosek–Dimitrovgrad započeti su 2023. godine, dok je izgradnja obilazne pruge oko Niša počela 2024. godine, pri čemu oba projekta imaju definisane rokove za završetak.
U toku su i pripreme i realizacija komponenti koje se odnose na signalizaciju i telekomunikacije, kao i na nadzor i tehničku podršku.
Projekat rekonstrukcije i modernizacije deonice Niš–Brestovac na pruzi Niš–Preševo–granični prelaz sa Severnom Makedonijom započet je 2022. godine, sa planiranim završetkom u četvrtom kvartalu 2025. godine.
Tanjug/Jadranka Ilić
Na pruzi Beograd–Niš, na deonici Stalać–Đunis, realizuju se radovi u više lotova, uključujući rekonstrukciju tunela i modernizaciju drugih segmenata, dok je za pojedine deonice u toku priprema projektne dokumentacije.
Pored toga, planirana je rekonstrukcija i modernizacija uz izgradnju drugog koloseka na deonicama Beograd–Velika Plana, Velika Plana–Paraćin i Paraćin–Međurovo, kao i unapređenje signalizacije i telekomunikacija na pruzi Beograd–Niš. Predviđena je i rekonstrukcija i izgradnja železničkih čvorova u Beogradu i Nišu.
Među projektima su i izgradnja novog mosta na pruzi Pančevo Glavna–Zrenjanin–Kikinda–državna granica, kao i projektovanje i izgradnja nove pruge (Jovanovac)–Rasputnica Cvetojevac–Sobovica, uz finansiranje iz budžeta Republike Srbije. Takođe se sprovodi i projekat hitne obnove železničke infrastrukture Srbije.
Nove pruge i modernizacija infrastrukture: Planirani projekti
Pored postojećih, dokument sadrži planirane projekte, odnosno projekte u fazi planiranja ili pripreme tehničke dokumentacije, među kojima su rekonstrukcija i modernizacija deonice Brestovac–Preševo na pruzi Niš–Preševo–granični prelaz sa Severnom Makedonijom, zatim modernizacija i rekonstrukcija pruge Stara Pazova–Šid–državna granica i Inđija–Golubinci, kao i rekonstrukcija i modernizacija pruge Stalać–Kraljevo–Rudnica.
Tanjug/Jadranka Ilić
Povezane vesti
Predviđena je i rekonstrukcija postojećeg, uz izgradnju drugog koloseka obilazne pruge (Beograd ranžirna)–Ostružnica–Surčin–Batajnica, kao i izgradnja obilazne pruge Beli Potok–Vinča–Pančevo sa drumsko-železničkim mostom preko Dunava. U planu su i izgradnja nove pruge Zemun polje–Aerodrom–Nacionalni stadion, kao i izmeštanje pruge Majdanpek–Bor.
Ovim ulaganjima Srbija ne samo da unapređuje domaću železničku mrežu, već i dodatno jača svoju poziciju kao ključnog saobraćajnog čvorišta na Balkanu.
Ovi projekti predstavljaju pravi zaokret u odnosu na stanje od pre samo nekoliko godina Još 2020. godine, na oko 4.000 km pruga u Srbiji prosečna brzina vozova bila je približna onoj iz 1884. - ispod 60 km na sat. Putovanje od Beograda do Niša često je trajalo 6,5 do 7,5 sat, što je sporije nego u nekim periodima 19. veka.
Danas, na rekonstruisanim deonicama, vozovi dostižu 160 do 200 km na sat, a Beograd i Budimpešta će ubrzo biti povezani brzim putničkim saobraćajem za samo tri sata.
Iako veći deo mreže još uvek čeka modernizaciju, Nacionalni program jasno pokazuje da je era "sporih pruga“ konačno završena i da Srbija ubrzano sustiže evropske standarde železničkog saobraćaja.
Dok je na rekonstruisanim deonicama u Srbiji danas moguće voziti se brzinama od 160 do 200 km na sat, a Beograd i Budimpešta će ubrzo biti povezani za samo tri sata, železnički saobraćaj u većem delu regiona i dalje ima prostora za dodatna poboljšanja.
Najbolji primer za to je susedna Hrvatska, gde put od Splita do Zagreba trenutno traje 8 sati i 10 minuta, a prosečna brzina putničkog voza iznosi svega 44,7 km na sat.
Komentari (0)