Đedović: Kompleksni pregovori o NIS-u, naše je da dogovorimo najbolju opciju za državu

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas da su pregovori o preuzimanju ruskog udela u NIS-u kompleksni i da u tim pregovorima MOL i Gasromnjeft brane svoje interese, što je prirodno, ali da iako su oni partneri naše zemlje, postoje crvene linije preko kojih nećemo preći.

Naše je da dogovorimo najbolju opciju za državu, poručila je Đedović Handanović i dodala da ne treba zaboraviti da evropska regulatorna tela moraju da daju odobrenja kada se pregovori o NIS-u završe.

"Geopolitika diktira energetsku neizvesnost, situacija je promenljiva, a mi moramo da jačamo našu energetsku sigurnost", navela je ministarka za Politiku.

Ponovo je pozvala građane da ne brinu - ne prave zalihe i ne pune kantice i kanistere jer država, kako kaže, ima spremne i dodatne mere za očuvanje stabilnosti snabdevanja.

Tanjug/Ministarstvo rudarstva i energetike/ Nenad Kostić

Odgovarajući na pitanje koliko dugo NIS može da izdrži sankcije SAD i da obezbeđuje redovno snabdevanje gorivom, a koliko država da ne smanjuje dodatno akcize za 40 odsto, ministarka je rekla da je država  pokazala da ima mehanizme i politiku da održi stabilno i puno snabdevanje naftnim derivatima po prihvatljivim cenama.

"Niko u poslednjih godinu dana nije imao problem da natoči gorivo ni u najvećim gradovima, ni u najmanjim selima. To je rezultat dugoročne politike, pažljivog planiranja, pravovremene pripreme, strateškog pristupa. Zahvaljujući tome, naše obavezne rezerve nafte i naftnih derivata povećane su sa 31 dan prosečne dnevne potrošnje na 55 dana prosečnog dnevnog uvoza", rekla je ministarka. 

Ministarka je podsetila da su od 2022. godine, obavezne rezerve povećane za više od 79 odsto, rezerve dizela za 98 odsto, rezerve benzina 198 odsto. 

"Nas je kriza zatekla pre početka rata na Bliskom istoku, kada su stupile na snagu sankcije prema NIS-u, a sa početkom rata i zatvaranjem jednog od glavnih pravaca za transport nafte u Persijskom zalivu, taj pritisak na nas je samo povećan", rekla je ona. 

Dodala je da imamo najveće rezerve nafte i naftnih derivata u regionu, dobro rešavamo krizu skoro godinu i po dana, a građani ni privreda nisu ništa osetili i da država radi danonoćno da tako i ostane. 

Ukoliko cena nafta nastavi da raste i dese se najcrnje prognoze od 150 i 200 dolara za barel, ministarka kaže da su sledeće mere i osnovni cilj ministarstva, puna snabdevenost i da cene goriva budu pod kontrolom.

"Reagovali smo tako što smo privremeno zabranili izvoz goriva, smanjili akcize za 25 odsto i pustili 40.000 tona evrodizela iz rezervi. To znači da smo naftnim kompanijama ustupili naše rezerve po mnogo nižoj ceni od berzanske da bi mogli da nastave da održavaju cene goriva, koje određujemo svakog petka, a koje su među nižima u regionu, kao i da nemamo nestašice", rekla je ona. 

Navela je da postoje i da su spremne druge mere, poput novog smanjenja akciza kojim bi država preuzela teret udara na svetskim berzama na sebe. 

"Nijedna država ne može unapred da predvidi šta će raditi ako bi cena nafte išla preko 200 dolara za barel. Sve mere koje preduzimamo, naravno, imaju svoju cenu, ali nju će u ovom trenutku snositi država, odričući se svojih prihoda. Moramo i da zapunjavamo rezerve koje puštamo na tržište, a za to su potrebna dodatna sredstva", dodala je ona.

Tanjug/Ministarstvo rudarstva i energetike/ Nenad Kostić

Govoreći o tome da li je NIS uspeo da obezbedi dovoljne količine pre ovih drastičnih skokova i da li dobijamo neki procenat domaće nafte za preradu, navela je da NIS trenutno radi u uslovima periodičnog obnavljanja licence za operativni rad od strane američke Kancelarije za kontrolu strane imovine i u skladu sa mogućnostima nabavlja sirovu naftu na spot tržištu.

"Ovo je daleko nepovoljnije za poslovanje od postojanja dugoročnog ugovora o snabdevanju. Međutim, i u ovim uslovima NIS uspeva da u potpunosti obezbedi dovoljne količine za mesečnu preradu i snabde sve svoje kupce, kao i kupce koji mu se obrate zbog eventualnih nemogućnosti da se snabdeju iz drugih izvora", rekla je ona.  

Na pitanje zašto OFAK nije još 19. januara dao zeleno svetlo za kupovinu NIS-a od MOL-a, da li je realno očekivati da MOL od SAD ubuduće kupuje naftu, ministarka je rekla da promena vlasništva jedne od najvećih naftnih kompanija u našem regionu ne može da se desi za nekoliko nedelja ili meseci ni u redovnim okolnostima, dok je to posebno otežano u uslovima sankcija i geopolitičkih tenzija koje su dovele do zahteva za promenom vlasništva nad NIS- om.

"U pitanju su pregovori između dve kompanije mađarskog MOL-a i ruskog Gaspromnjefta tokom kojih oni sarađuju sa OFAK-om. Ja sam tokom posete Vašingtonu razgovarala sa Nacionalnim telom za energetsku dominaciju pri Beloj kući i istakla da je Srbija uvek na raspolaganju da olakša i doprinese ovom procesu, kako bi NIS što pre bio skinut sa liste sankcija", dodala je ona. 

Govoreći o tome šta će srpska strana da kaže na predlog  sporazuma za preuzimanje NIS-a, i šta je to sa čime se slaže ili ne slaže, Đedović Handanović je rekla da je interes Srbije da NIS nastavi da posluje redovno, da se očuvaju radna mesta, da rafinerija nastavi da radi u dovoljnom kapacitetu prerade i proizvodnje, kao i do sada.

Takođe, kako je navela i da NIS nastavi da bude profitabilan, da može da sprovodi investicije i bude jedna od najstabilnijih kompanija u našem regionu. 

"Pregovori su kompleksni, a naš posao je da ispregovaramo najbolju moguću opciju za državu i poboljšamo je u odnosu na onu koju smo dobili 2008. godine kada je NIS praktično poklonjen. Svaka strana brani svoj interes, što je prirodno. Olakšavajuća okolnost je što mi sa Mađarskom imamo najbolje odnose u poslednjih nekoliko decenija, strateško partnerstvo, zasnovano na dobrim odnosima predsednika Aleksandra Vučića i premijera Viktora Orbana, koje posebno produbljujemo u sektoru energetike kroz infrastrukturne projekte i zajednički rad u mnogim oblastima, poput berze električne energije koju imamo sa njima i Slovencima", objašnjava ministarka. 

Govoreći o tome da li u prodaju ulazi i "Petrohemija", naftna i gasna polja i da li će Srbija sa 34 odsto biti u stvari najveći akcionar, ako MOL podeli svoj udeo s ADNOK-om, ministarka kaže da su "Petrohemija" i gasna i naftna polja deo pregovora, kao i da će MOL operativno upravljati NIS-om ako dođe do promene vlasništva. 

"Radimo na međudržavnom sporazumu, a Srbija ima crvene linije koje neće preći, jer su one stvar energetske bezbednosti zemlje. Takođe, TE-TO 'Pančevo' je jedna od bitnih tačaka pregovora. Podsećam i da evropska regulatorna tela moraju da daju svoja odobrenja kada se pregovori završe. Suština je da je NIS ključan za našu zemlju. Ova kriza je to jasno pokazala. Rafinerija takođe mora da ostane da radi u punom kapacitetu", rekla je ona. 

Kako kaže, u najkraćem, geopolitika diktira energetsku neizvesnost, situacija je promenljiva, a Srbija mora da jača energetsku sigurnost.

Govoreći o tome šta je za Srbiju, kao vlasnika u NIS-u važno da dobije novim sporazumom sa MOL-ADNOK, rekla je da je osnovni cilj da se ukinu sankcije.

"Takođe, važno je da očuvamo radna mesta, da se investicije nastave i ono što je osnovno, da proizvodnja i prerada naftnih derivata u rafineriji u Pančevu nastave da budu u dovoljnom kapacitetu za redovno, nesmetano, pouzdano snabdevanje našeg i regionalnog tržišta, da NIS nastavi da bude jedna od najuspešnijih kompanija u regionu i da doprinosi budžetu Srbije", rekla je ona. 

Dodala je da je drugi cilj da uvećamo naš udeo u vlasništvu za pet odsto, čime bismo dobili veću kontrolu upravljanja i mogućnost uticaja na ključne odluke u kompaniji i dodala da su ova dva cilja međusobno isprepletana i paralelno se radi na postizanju oba kroz pregovore koji se vode.

Na pitanje da li je kompanija iz UAE uopšte još u igri, zbog svih dešavanja na Bliskom istoku i rafinerijom koju su morali da zatvore, Đedović kaže da su se u pregovore uključili na poziv predsednika Vučića.

"Oni imaju iskustvo, resurse, kapital i kao deo vlasničke strukture bi veoma doprineli boljem poslovanju kompanije", dodala je ona.

Govoreći o cenama električne energije i gasa kod nas i u Evropi, Đedović kaže da je cena električne energije u Srbiji treća najjeftinija u Evropi, da su jeftiniji od nas Crna Gora i Mađarska, dok Mađarska ima jedino jeftiniji gas od nas. 

Ocenila je da je odlična vest  što je gasni aranžman sa Rusijom produžen za još tri meseca, nakon razgovora predsednika Vučića sa predsednikom Vladimirom Putinom, i da nam  to daje sigurnost i pouzdane isporuke gasa po izuzetno povoljnim cenama, daleko jeftinijim od trenutnih berzanskih, odnosno tržišnih.

"Što se tiče cena goriva, one se zbog skoka cena sirove nafte izazvane ratom u Iranu menjaju na dnevnom nivou širom Evrope. U ovom trenutku je najvažnije da imamo gorivo i dizel i kerozin i benzin i mazut, jer je ipak najskuplji onaj energent kojeg nema", rekla je ona.

Navela je da bi prema tržišnim cenama dizel na pumpama trebalo da košta više od 270 dinara i dodala da mu je cena 214 dinara, dok je za poljoprivrednike ograničena cena agrodizela na 184 dinara.

Govoreći o projektu izgradnje podzemnog transportnog gasovoda od Kovina do Smedereva i šta se njime dobija, ministarka je rekla da bi se ponovo osigurala energetska bezbednost u snabdevanju, koja je zbog havarije na gasovodu bila ugrožena, odlučeno je da se postojeći gasovodni most ukloni, a sam gasovod izvede ispod reke Dunav, čime železara u Smederevu ponovo dobija energetsku bezbednost u snabdevanju, s obzirom na to da su se od trenutka zatvaranja snabdevali iz pravca Pančeva.

O tome da li ćemo do sledeće grejne sezone imati završeno prošireno skladište "Banatski Dvor", rekla je da proširenje napreduje i očekuje da će radovi na novim bušotinama biti završeni do kraja godine.

"Kada se završe radovi, kapacitet će sa sadašnjih 450 miliona kubika biti povećan na 750 miliona kubika, uz povećanje dnevnog kapaciteta proizvodnje, sa 12 novih bušotina i četiri nove kompresorske stanice. Veće podzemno skladište gasa u Banatskom Dvoru znači i veću energetsku sigurnost i bezbednost, jer ćemo imati više prostora u našoj zemlji da skladištimo gas i reagujemo u slučaju poremećaja ili nestašica", objašnjava ministarka.