EU najavljuje novi zakon, Kina kontramere: Kako će se trgovinski rat odraziti na Srbiju?

Evropska komisija odbacila je kritike Kine da predloženi zakon "proizvedeno u Evropi" diskriminiše kineske kompanije, uz ocenu da je propis zasnovan na principu reciprociteta. Prethodno su iz Kine najavili kontramere ako dođe do usvajanja. Predloženi zakon Unije ograničava pristup kompanijama van nje u oblasti zelene tehnologije u kojoj dominiraju kineske firme. Novi predloženi zakon Evropske unije, koji pooštrava tržišne kriterijume i preti da promeni odnos snaga na tržištu, dobija globalne razmere. Paralelno s tim, otvorilo se pitanje kako bi ove mere mogle uticati na zemlje koje su snažno povezane i sa Evropskom unijom i sa Kinom, uključujući Srbiju.

Ekonomsku poziciju Srbije i moguće posledice ovih promena za domaću privredu za Euronews Srbija objašnjava Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije. On ističe da je Srbija pre svega oslonjena na tržište Evropske unije:

"Srbija je orijentisana primarno na tržište Evropske unije, imajući u vidu da tamo izvozimo više od 60% našeg ukupnog izvoza. Dakle, sva robna proizvodnja koja se ovde realizuje, tamo se prodaje.“, kaže Stanić.

Stanić navodi da Srbija istovremeno ima razvijeno strateško partnerstvo sa Kinom i sporazum o slobodnoj trgovini, što može biti značajno za investitore i za lakši pristup kineskom tržištu.

Tanjug/ AP/Chinatopix

"Kada govorimo o odnosu sa Kinom, mi imamo strateško partnerstvo i sporazum o slobodnoj trgovini koji je vrlo značajan i za potencijalne investitore koji dolaze u Srbiju.“, dodaje on.

Naš sagovornik ukazuje da je evropska privreda snažno povezana sa Kinom i da se ta zavisnost teško može brzo smanjiti.

Evropska privredna zavisna od odnosa sa Kinom

"Evropska privreda je vrlo zavisna od odnosa sa Kinom, imajući u vidu da je Kina vrlo konkurentna, da je to svetska fabrika i da je prošle godine povećala izvoz u Evropsku uniju za 15%.“, ističe Stanić.

Stanić upozorava da nove evropske mere neće biti usmerene samo na Kinu, već će se odnositi na sve treće zemlje, što može uključiti i Srbiju.

Valerio Rosati / Panthermedia / Profimedia

"Ono što posebno pogađa nas jeste što Evropska unija ne može da targetira samo Kinu, nego uvodi mere prema svim zemljama, pa će to uključivati i Srbiju, bez obzira na sporazum o slobodnoj trgovini i status kandidata.“, kaže naš sagovornik.

U praksi, kako navodi, Srbija već oseća otežan pristup evropskom tržištu kroz različite mehanizme poput kvota, CBAM sistema za emisije ugljenika i ograničenja u transportu.

"Već vidimo da nam evropsko tržište postaje teže dostupno zbog kvota na čelik, CBAM mehanizma i ograničenja za kamionski transport od 90 dana u 180 dana.“, kaže on.

On dodaje da je privreda Srbije u velikoj meri prilagođena evropskim standardima, ali da to nosi dodatne troškove i pritiske. Jedan od ključnih problema, prema njegovim rečima, jeste transport, jer se najveći deo izvoza odvija drumskim putem.

"Kako da se prilagodimo ako uvedu ograničenja za kamionski transport iz Srbije, kada 90% izvoza ide kamionima, jer smo zemlja bez izlaza na more? Većina izvoza ide preko kamiona, jer su železnica, rečni i avio transport ograničeni.“, pita se Stanić.

Ocenjuje da bi dodatna ograničenja mogla dodatno smanjiti konkurentnost srpske privrede na evropskom tržištu, koje je ujedno i glavni spoljnotrgovinski partner Srbije.

Istovremeno, Srbija je snažno integrisana u lance snabdevanja evropskih kompanija, posebno u Nemačkoj, Italiji i Francuskoj, što je doprinelo stabilnosti izvoza, uključujući i trgovinski suficit sa Nemačkom. Ipak, on upozorava da se Srbija nalazi u kompleksnoj poziciji između potrebe za prilagođavanjem evropskim standardima i očuvanja konkurentnosti.

Euronews Srbija

"Mi se nalazimo u jednoj vrlo nezgodnoj situaciji, zato apelujemo na razumevanje sa strane našeg glavnog spoljnotrgovinskog partnera, a to je Brisel, odnosno Evropska unija, da jednostavno nije samo dovoljno prilagođavanje, nego je potrebna i određena politička potpora da se kroz veću integraciju ovog prostora sa tržištem Evropske unije obezbedi ono što je njima i cilj: povećanje ekonomske autonomije, dakle cilj Evropske unije, a to podrazumeva saradnju sa pouzdanim partnerima. Mi to jesmo i, naravno, povećanje samodovoljnosti", kaže Stanić.

Rešenje jača ekonomska integracija sa EU

Stanić smatra da je rešenje u jačoj ekonomskoj integraciji sa EU, posebno kroz pristup jedinstvenom tržištu.

"Ako već nije moguće članstvo u EU, onda treba insistirati na ekonomskoj integraciji kroz jedinstveno tržište, kako firme ne bi imale potrebu da se sele.“, smatra on.

Govoreći o investicijama, on navodi da promene u EU direktno utiču i na priliv stranih direktnih investicija u Srbiju, jer najveći deo investitora dolazi upravo iz Evropske unije.

Na kraju, Stanić ocenjuje da evropska privreda ima strukturne probleme koji utiču na njenu konkurentnost, uključujući zavisnost od uvoza energenata, sirovina i radne snage, kao i tehnološko zaostajanje u odnosu na globalne konkurente.

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta.