Švedska otvara raspravu o uvođenju evra: Odluka neće stići pre izbora, a raniji referendum baca senku
Komentari
01/02/2026
-16:02
Posle Bugarske, koja je 1. januara ove godine uvela evro kao zvaničnu valutu, evrozona bi mogla da bude proširena još jednom članicom - Švedskom.
Švedska ministarka finansija Elizabet Svanteson je tokom rasprave u parlamentu najavila otvaranje debate o uvođenju evra. Kako je rekla, potrebna je obimna analiza o prednostima i manama, a među njima je i razmatranje bezbednosne situacije.
Ipak, pitanje neće biti otvoreno pre parlamentarnih izbora koji su zakazani za septembar, a osim Moderata, u vladajućoj koaliciji desničarskih partija, pokretanje debate o uvođenju evra podržavaju i Stranka centra i Liberali. Sve četiri stranke levičarske opozicije, koju predvodi Socijaldemokratska partija, protive se uvođenju evra.
Inače, građani Švedske već su jednom glasali na referendumu o mogućnosti uvođenja evra. Te 2003. godine, na čak 80 odsto izlaznosti, većina od 56 odsto bila je protiv.
Šta pokazuju nedavna istraživanja?
U izveštaju nezavisne Švedske fondacije za slobodno preduzetništvo, objavljenom u decembru prošle godine, navodi se da bi Švedska trebalo da se pridruži grupi od 21 zemlje koje koriste evro jer potencijalne ekonomske koristi sada nadmašuju rizike u uslovima povećane globalne neizvesnosti.
"Kako ja to vidim, argumenti za pristupanje evrozoni su s vremenom ojačali. Švedska bi, stoga, trebalo da usvoji evro", rekao je u saopštenju Lars Kalmfors, profesor emeritus međunarodne ekonomije na Univerzitetu u Stokholmu i jedan od autora izveštaja.
Članstvo u evrozoni dovelo bi do povećanja prekogranične trgovine i stranih investicija, a Švedska bi takođe stekla veći uticaj u Briselu na razvoj i integraciju evropskih tržišta kapitala, rekao je Kalmfors, prenosi Reuters.
Povezane vesti
S druge strane, povećan je rizik da bi visoki nivoi državnog duga širom evrozone mogli da dovedu do troškova za Švedsku.
Ruska invazija na Ukrajinu već je navela Švedsku da se pridruži NATO, a takođe je povećala značaj dublje integracije unutar Evropske unije, rekao je Kalmfors.
Kako se širila evrozona?
Evro je prvobitno usvojilo 11 zemalja.
1999: Austrija, Belgija, Finska, Francuska, Nemačka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugal i Španija
2001: Grčka je 1. januara postala prva zemlja koja se pridružila inicijalnim državama koje su prihvatile evro
2007-2009: Slovenija, Kipar, Malta, Slovačka
2011-2015: Estonija, Letonija, Litvanija
Povezane vesti
2023: Hrvatska
2026: Bugarska
Osim Švedske, još pet država članica EU nema evro kao zvaničnu valutu: Danska, Češka, Poljska, Rumunija i Mađarska.
Povezane vesti
Komentari (0)