Tramp traži hitno pojeftinjenje goriva: Mogu li i vozači u Srbiji da očekuju niže cene benzina i dizela
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp pozvao je naftne kompanije da odmah snize cene benzina i upozorio da će biti "velikih problema" ako to ne učine. Ono što Tramp traži u Americi, trebalo bi da se primeni i u Srbiji, smatra počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković. On za Euronews Srbija navodi da bi cene naftnih derivata trebalo da se vrate na nivo sa početka marta.
On objašnjava da se sada akciza na derivate u Srbiji gotovo vratila na raniji nivo i da je cena sirove nafte manje-više na nivou pre krize.
"Nema razloga da, recimo, dizel u Srbiji bude skuplji za 15 dinara po litri u odnosu na cene koje su bile u martu", naveo je on.
On objašnjava da je poresko opterećenje sada gotovo isto kao do 13. marta kad je smanjena akciza na naftne derivate.
Prema njegovim rečima, očekuje se da se i cene na pumpama vrate na nivo iz marta, a ne da budu veće.
Cena goriva
U Srbiji je krajem februara i početkom marta litar dizela koštao 200 dinara, a benzina 181 dinar.
Od 26. juna dizel košta 217 dinara, a benzin 193 dinara.
"One su sada dosta veće. U februaru smo imali cenu koja je bila približno 200 dinara, a sada je 217 dinara. Pošto se sada berzanska cena nafte vratila manje-više na oko 70 dolara kakva je bila pre krize, porez je isti kao što je bio onda, bilo bi sada za očekivati da će i cene benzina i dizela na pumpama da se vrate na taj nivo", rekao je Atanacković.
Koliko gorivo treba da pojeftini?
Navodeći da neće tolerisati, kako je naveo, "nezakonito održavanje visokih cena", Tramp je rekao da naftne kompanije moraju odmah da snize cene.
Tanjug/AP/LM Otero
On kaže da bi cena trebalo da bude oko 2,50 dolara po galonu.
Tim zahtevom je, smatra Atanacković, američki predsednik malo preterao.
"To bi bilo kao kad bi kod nas bio neki autoritet koji bi rekao - ne može dizel da bude 217, nego treba da bude 117. Uglavnom, potrošači u Americi protestuju kad je cena galona veća od 3,5 dolara, u Kalifornije je šest dolara, ali ovaj zahtev da galon košta 2,5 dolara je suviše rigorozan", smatra sagovornik Euronews Srbija.
To što neka zemlja ima sopstvenu proizvodnju, kaže on, ne znači da će da se to odrazi i na samu maloprodajnu cenu goriva na pumpama.
"S jedne strane je to OPEK ali praktično američke kompanije dominiraju svetom i utiču u najvećoj meri na cene. Oni uglavnom vode računa o ceni benzina, manje ih interesuje dizel. Cena benzina je u Americi otišla jako gore, negde je na šest dolara po galonu. Naftne kompanije ne žele da prodaju jeftinije ako mogu da prodaju skuplje, gledaju maksimalno da profitiraju", rekao on.
On smatra da bi ono što traži Tramp u Americi, trebalo da se dešava i u Srbiji, odnosno da se cene vrate na nivo pre krize.
Ako je spreman da im zapreti, Tramp verovatno ima mehanizme da izvrši pritisak na naftne kompanije, ocenjuje Atanacković.
"Ne znam koji su mehanizmi u Americi, ali bi takav neki princip trebalo primeniti i kod nas da bi došli u situaciju da nam se cene goriva vrate na raniji nivo", poručuje on.
Komentari (0)