Počeli pregovori o minimalcu: Koliko može da poraste u 2027. godini i kakva su očekivanja sindikata i poslodavaca
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Pregovori države, sindikata i poslodavaca o minimalnoj ceni rada za narednu godinu počeli su danas. Na prvom sastanku nije postignut dogovor o minimalcu, a sledeća sednica biće održana u sredu. Trenutni minimalac iznosi 371 dinar po radnom satu, odnosno prosečno 64.554 dinara mesečno, što je oko 551 evro. Sindikati su najavljivali da će tražiti dvocifreno povećanje, dok Unija poslodavaca Srbije još nema konačan predlog, ali upozorava da privreda i dalje oseća posledice prethodna dva povećanja. Minimalna zarada je tokom prošle godine dva puta značajno povećavana – najpre vanredno u oktobru, a potom redovno od januara ove godine.
Pregovori o minimalcu su na početku i poslodavci pokušavaju da nađu način da zarade rastu, ali na održiv način, kađe za Euronews Srbija Ljiljanom Pavlović iz Unije.
Kroz konsultacije sa poslodavcima pokušali smo da sagledamo šta je danas podnošljivo za privredu i kakve su posledice prethodnih povećanja minimalne zarade", rekla je ona.
Prema njenim rečima, oko 40 odsto poslodavaca navelo je da su vanredno i redovno povećanje minimlaca imali značajne posledice po njihovo poslovanje, pre svega kroz rast troškova rada.
Ona kaže da je čak 19 odsto poslodavaca izjavilo da je to ugrozilo njihovo poslovanje, dok je samo 15 odsto poslodavaca navelo da nije bilo posledica po njihovo poslovanje i da su nastavili sa investicijama i širenjem poslovanja.
"Kada rastu minimalne zarade u privatnom sektoru poslodavci su neretko u obavezi da povećaju zarade i ostalih zaposlenih kako bi sačuvali svoje zaposlene. To je naročito izraženo u mikro, malim i srednjim preduzećima, ali se dešava i u velikim kompanijama i sistemima. Gotovo dve trećine poslodavaca je uvećalo zaradu svoju zaposlenih, neki su to uradili ograničeno neki u značajnoj meri", rekla je Pavlović.
U SSSS navode da je prošle godine bilo mnogo netadovoljnih poslodavaca zbog vanrednog i redovnog povećanja minimalca, ali da to, kako kaže Dragan Todorović iz SSSS, nije izazvalo probleme privredi.
Povezane vesti
"Bilo je mnogo strahovanja da će ono izazvati probleme privredi. Međutim, ta predviđanja se, prema našim podacima, nisu ostvarila. Sva preduzeća i dalje rade, stopa nezaposlenosti je smanjena za 0,2 odsto, nisu se zatvarale kompanije, nije bilo značajnog otpuštanja radnika. To nije napravilo nikakav ozbiljan problem", rekao je on za Euronews Srbija.
Soinidkat je ohrabren i podacima o ekonomskom rastu i u tom smislu vide dosta prostora za povećanje minimalne zarade.
Emil Ivanov / Alamy / Profimedia
"Naša očekivanja su velika kada su u pitanju ovi pregovori. Ohrabruje nas da profit poslodavaca nije opao i veći je 10,9 odsto u ovoj godini nego prethodne godine. Prošle godine je bio 7,3 ili 7,4 milijardi, ove godine preko osam milijardi, nikad veći, novca ima. Naravno, kod raspodele novca svako bi da zadrži više za sebe, ali s druge strane moramo da imamo u vidu i cene koje skaču", rekao je on.
Todorović je član pregovaračkog tima u ime SSSS, a posle ptvog dana pregovora rekao je za Tanjug da je Vlada Srbije predložila povećanje od 9,2 odsto, kao i da sindikat nije izašao sa preciznim procentom povećanja ali traži da on bude dvocifren.
Novi minimalac između zahteva sindikata i mogućnosti privrede
Podaci o broju zaposlenih koji primaju minimalac variraju i tečko je reći precizno, kaže Todorović.
"Nemamo ih negde precizno. Imamo dosta onih koji su 1.000, 2.000, 5.000 dinara iznad minimalne što mi praktično računamo isto. Naša procena je negde da je sigurno između 300.000 i 400.000 ljudi oko minimalca, da li na samom ili par hiljada iznad, to je neki broj", rekao je on.
On je navodi da je medijalna plata, koja sada iznosi 93.000 dinara, niža za više od 20.000 dinara od prosečne plate i da je jedan od ciljeva sindikata u narednom periodu da se medijalna približi i izjednači sa prosečnom zaradom.
Povezane vesti
Pavlović navodi da su poslodavci u ranijim pregovorima uspevali u zahtevu da im država uveća neoporezivi deo zarade.
"Neoporezivi deo zarade je, primera radi, bio 2021. godine 18.300, sada je preko 34.000, što znači za 110 posto uvećan u odnosu na pre pet godina, što svakako jeste neki benefit i olakšica za poslodavca", rekla je ona i navela da su umanjeni i porez na penziono invalidsko osiguranje na teret poslodavaca za odsto i 0,75 odsto za slučaj nezaposlenosti", rekla je ona.
Pavlović kaže da to predstavlja za privredu milionske uštede i dodala da država ima razumevanja i spremna je zaista i da neki veći rast minimalne cene rada podrži tako što će jedan deo tog tereta preuzme i na sebe.
"Tako je bilo i prošle godine. Prošle godine je u značajnoj meri, odnosno u procentu u kom je rasla minimalna cena rada, u tom istom procentu je povećan neoporezivi deo zarade", navela je sagovornica Euronews Srbija.
Ona je rekla da su BDP i inflacija parametri koji su važni i ključni za utvrđivanje minimalne.
"Procene su da će bruto domaći proizvod biti na nivou od 3,5 odsto, inflacija je procenjena na maksimalno pet odsto do kraja godine. To je daleko manje u odnosu na procenat koji se očekuje da raste minimalna cena rada. Ukoliko raste sve preko toga, onda i očekivanja idu u pogledu toga da će država ponovo intervenisati i da će deo tog nekog tereta preuzeti na sebe", navodi Pavlović.
Todorović navodi da je država podigla neoporezivani deo zarade i da se to odnosi ne samo za minimalnu zaradu, nego na plate svih zaposlenih.
"Tu se pravi ozbiljna ušteda za poslodavce. Ono na šta mi nećemo pristati u ovim pregovorima je da se smanjuje doprinosi za penziono osiguranje i zdravstveno. Država će za neoporezivani deoproceniti koliko može da ne ugrozi budžet, ali ove dve stvari koje se direktno odnose na radnike, to nećemo dozvoliti. Bićemo protiv toga", rekao je on.
Todorović kaže da je prošlogodišnje povećanje minimalca iz dva puta dovelo do kompresije zarada u javnom sektoru.
"Imate istu platu za jednostavnije poslove sa osnovnom školom i neke stručnije sa srednjom stručnom spremom i ta kompresija zarada je ozbiljan problem i narušava proces rada u mnogim delatnostima. Insistirati da ove godine taj rast mora da bude identičan i da smanjujemo tu kompresiju", rekao je on.
Celokupan razgovor o ovoj temi možete da pogledate u videu na početku teksta.
Komentari (0)