Bogatstvo koje ne sme da nosi svoje ime: Kako su evropski brendovi "oteli" najbolje maslinovo ulje na svetu?

Očekuje se da Tunis, zemlja sa gotovo tri milenijuma dugom tradicijom u proizvodnji maslinovog ulja, ove godine bude drugi najveći proizvođač na svetu. Ipak, van njenih granica, praktično je nemoguće pronaći etiketu "maslinovo ulje iz Tunisa" na rafovima supermarketa.

Razlog za to leži u činjenici da je tokom prošle sezone čak 86 odsto izvoza tuniskog maslinovog ulja prodato u rinfuzi. To se radi kako bi ga flaširali strani brendovi, pre svega iz Španije, Italije i SAD. Ove multinacionalne kompanije ga zatim mešaju sa domaćim uljima i, naravno, sa ambalaže brišu oznaku "Made in Tunisia".

Nova generacija nezavisnih tuniskih proizvođača sada upozorava da je ovakav poslovni model trebalo napustiti pre mnogo godina.

"U Tunisu u šali kažemo da ima više maslina nego Tunišana", objašnjava za CNN Sara Ben Romdane, osnivačica brenda organskog ekstra devičanskog maslinovog ulja KAÏA.

"Svaka porodica ima neku svoju priču o maslinovom ulju. Moja porodica je, na primer, bila prva u zemlji koja ga je izvozila u SAD. Međutim, to je i onaj čudotvorni bakin prirodni lek koji leči bolesti, hidrira kožu i, naravno, daje fantastičan ukus jelima. Nažalost, naša zemlja je vremenom izgubila tu duboku ličnu vezu koju smo imali sa našom zemljom i njenim plodovima", dodaje ona.

Manipulacija etiketama u EU i SAD

Credit: Mohamed Hammi / Sipa Press / Profimedia

Propisi u Evropskoj uniji zahtevaju isključivo nejasne deklaracije o poreklu proizvoda. Najčešće se koristi formulacija "mešavina maslinovih ulja poreklom iz Evropske unije i van Evropske unije".

Slična situacija je i u Sjedinjenim Američkim Državama, gde krajnji potrošač teško može da zaključi sa etikete na flaši iz koje je zemlje ulje uvezeno, gde je proizvedeno, a gde je obavljena berba, jer svi ti podaci mogu biti različiti.

Kao rezultat toga, Tunis je sveden na nivo pukog i jeftinog dobavljača sirovina, dok se kvalitet njegovog maslinovog ulja i važna uloga na globalnom tržištu sistematski potcenjuju, napominje Ben Romdane.

"Naše maslinovo ulje spada među najbolja na svetu, a ovakvi stereotipi su rezultat nepravde koju nam nameću stranci", izričita je Sara.

Postkolonijalno nasleđe i kontrola tržišta

Tuniski ekonomista Fadel Kabub tvrdi da manjak međunarodnog priznanja za maslinovo ulje iz njegove zemlje ima direktne veze sa takozvanom "mekom moći" i kvotama koje su "nametnute postkolonijalnim nasleđem".

Tunis je bio pod francuskom vlašću od 1881. do 1956. godine. Iako je zemlja nezavisna već sedam decenija, ta prošlost i dalje opterećuje način na koji vlasti u Tunisu i Evropska unija upravljaju ovom industrijom, objašnjava ekonomista.

"Prava konkurencija ne leži u samom uzgoju maslina, već u kontroli lanca vrednosti", ističe Kabub. "To vuče korene iz kolonijalizma, koji je nametnuo narativ prisutan i danas: bivše kolonije poput Tunisa treba da obezbeđuju jeftine sirovine, a ne proizvode visokog kvaliteta".

Borba malih proizvođača

Credit: Mohamed Hammi / Sipa Press / Profimedia

Proizvodnja maslinovog ulja je izuzetno skup proces, a lokalni poljoprivrednici se često suočavaju sa problemima pri obezbeđivanju finansiranja, najčešće zato što se zemlja nasleđuje plemenski, pa nemaju savremene vlasničke listove. Bez pristupa novcu, većina tuniskih poljoprivrednika unapred prodaje svoju berbu, i to po godinu dana ranije, kupcima iz Italije i Španije. Na taj način, bez obzira na to kakva će berba na kraju biti, cena je fiksirana i obično preniska za kvalitet i količinu koja se dobije.

Sara Ben Romdane pripada grupi nezavisnih proizvođača koji su rešili da tuniskom maslinovom ulju vrate zasluženi ugled. Njen brend KAÏA danas se prodaje u više od 100 delikatesnih prodavnica i oko 50 restorana širom Francuske, kao i u odabranim radnjama u Velikoj Britaniji, SAD i Tunisu. Između ostalog, uspela je da plasira proizvod i na rafove prestižnih lanaca kao što su Selfridges i Harrods.

Ovo ulje nije jeftino - pakovanje od pola litra košta 34,99 dolara. Ipak, Ben Romdane naglašava da joj ta cena omogućava da posluje po potpuno drugačijem, poštenijem modelu. Ona zapošljava oko 50 žena koje su plaćene isto kao i muškarci, što je prava retkost u Tunisu, i svetu nudi priču o vrhunskom kvalitetu, umesto jeftinog ulja u rinfuzi. Kako navodi, potražnja za ovakvim proizvodom je u stalnom porastu.

"Krajnji cilj je da stvorimo jedan ekosistem kvaliteta i otpora, gde ćemo na našem nivou osmisliti načine da sa ponosom prenosimo sopstveno nasleđe", zaključuje ona.