Pun rezervoar za godinu dana "poskupeo" prosečno 1.500 dinara – ima li kraja rastu cena goriva

Komentari

Autor: Z. Radović / J. Đurić

09/02/2022

14:17

Pun rezervoar za godinu dana "poskupeo" prosečno 1.500 dinara – ima li kraja rastu cena goriva - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Prosečna maloprodajna cena benzina i dizela je na pumpama u Srbiji ovih dana veća za više od 30 dinara nego pre godinu dana, odnosno skuplji su za oko 22 odsto, dok je referentna nafta Brent u istom periodu poskupela za čak 54 odsto. Litar benzina BMB 95 ovih dana košta oko 171 dinar, a evrodizela nešto više od 180 dinara. Obe vrste goriva su samo od početka ove godine skuplje za više od pet odsto, a stručnjaci smatraju da će se trend povećanja cena nastaviti. I autogas je za 32 dinara skuplji u odnosu na isti period pro[le godine i košta 93,64 dinara, ali je samo on zabeležio blagi pad cene od oko dva odsto u odnosu na januar.

Da bi napunili prosečan rezervoar od 50 litara benzina, građani Srbije ovih dana moraju da izdvoje oko 1.500 dinara više nego u istom periodu prošle godine. Oni koji voze automobile na benzin moraju da plate 73 evra, odnosno oko 8.500 dinara, a oni koji voze "dizelaše" oko 76,5 evra, odnosno oko 9.000 dinara. Za istu količinu goriva lane su vozači izdvajali oko 13 evra manje ukoliko imaju automobil u koji toče beznin, dok su oni koji toče dizel plaćali oko 14 evra manje.

Prelivanje rasta cena nafte na maloprodajne cene derivata je neminovno i isto se odražava u svim zemljama, ali koliko će gorivo koštati zavisi i od dažbina na derivate. Analitičari smatraju da, ukoliko država ne smanji akcize, nisu nerealne procene da bi litar goriva uskoro mogao da dostigne vrednost od 200 dinara.

Analitičari JPMorgan predviđaju da skok cena nafte može dostići i 120 dolara zbog pogoršanja geopolitičke situacije i ukrajinske krize.

"Nafta je berzanska roba, i Srbija, kao ni bilo koja druga zemlja, ne može biti izolovana od promena na svetskom tržištu. Dok poskupljuje sirovina za proizvodnju goriva to će se odražavati i na cene na benzinskim stanicama. Ovaj uticaj jedino može da ublaži ili potpuno eliminiše država promenom dažbina koje se naplaćuju u prometu derivata", smatra Mićović.

I Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS), ocenjuje da je veoma neizvesno berzansko kretanje sirove nafte i smatra da nije nerealna procena analitičara kompanije JPMorgan. On navodi da njena cena raste shodno očekivanjima, a procenjuje se da će se potrošnja na globalnom nivou povećavati, jer se privreda ubrzano oporavlja.

"Ne bi bilo veliko iznenađenje da dostigne tu cenu u narednom periodu. Cene se zasnivaju na prognozama. Potražnja je i dalje daleko veća od proizvodnje sirove nafte", kaže Atanacković.

On podseća da je na sednici Socijalno-ekonomskog saveta usvojen predlog da se za prevoznike smanje akcize, ali smatra da bi to trebalo da važi i za ostale potrošače.

"Rastom cena na pumpama se povećava prihod budžeta, ali rizik je ovde što potrošači pokušavaju da izbegnu koliko je moguće sve što ih više košta. To ne znači samo da se uzdržavaju od potrošnje, već i da odlaze u Bugarsku i Makedoniju i da tamo nabavljaju gorivo. Udruženje je u avgustu dalo analizu koja je pokazala da bi se prihodi mogli uvećati smanjenjem akcize na gorivo, jer bi se povećala potrošnja", objašnjava Atanacković.

Oboren desetogodišni rekord

Veoma slične procente povećanja cene goriva beleže i zemlje u regionu, ali i ostale evropske zemlje. U Nemačkoj je cena goriva dostigla novi rekordni nivo od 1,7 evra, što je vrednost koja nije zabeležena od 13. septembra 2012. godine.

Prema podacima Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) cene goriva u našoj zemlji su takođe 2012. godine bile najviše u poslednjih 15 godina, a i u Srbiji su sada pod uticajem globalnih berzanskih kretanja cene sirove nafte te cene premašene.

"Prosečna cena litre evrodizela je u oktobru 2012. bila 1,49 evra, a protekle nedelje je koštala 1,537 evra, a benzina BMB95 je pre deset godina bila 1,54 evra, protekle nedelje 1,457 evra. Te 2012, Vlada Srbije je u skladu sa Zakonom o akcizama od maja do avgusta smanjila akcize na benzin i dizel. Akcize na benzin, umesto 49,60 u tom periodu je bila 48,10, a na dizel umesto 37,07 bila je 35,57. Danas je akciza na benzin niža nego na dizel i iznosi 57,84 dinara, a na dizel je 59,48 dinara", navodi generalni sekretar UNKS Tomislav Mićović.

On napominje da je u oktobru 2018, takođe zabeležen jedan pik cena goriva, kada je dizel koštao 1,43 evra, a benzin 1,33 evra.