Tri dana bez ruskog gasa kroz Severni tok 1: Redovne popravke ili dodatni pritisak na ionako visoke cene energenata

Komentari

Autor: Euronews Srbija

31/08/2022

17:09

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Ruski "Gasprom" naredna tri dana, zbog održavanja pumpi, prekida isporuku gasa u Evropu kroz gasovod Severni tok 1. Dok iz kompanije saopštavaju da je reč o godišnjem remontu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov kaže da su antiruske sankcije dovele do obustave rada gasovoda i da su Evropljani sami sebe doveli u tu situaciju.

Podsetimo, gasovod je ranije, u julu bio zatvoren deset dana zbog redovnog održavanja, a nedavno je radio sa samo 20 odsto kapaciteta, zbog, kako se iz Rusije naveli, neispravne opreme. Evropski lideri strahuju da bi Rusija mogla da produži prekid u pokušaju da podigne cene gasa, koje su već od početka rata u Ukrajini porasle za čak 400 odsto. "Gasprom" je saopštio i da potpuno obustavlja isporuke gasa francuskoj gasnoj i elektroenergetskoj grupi "Engie", zbog propuštenih plaćanja.

Gasovod Severni tok 1 proteže se 1.200 kilometara ispod Baltičkog mora od ruske obale u blizini Sankt Peterburga do severoistočne Nemačke. Otvoren je 2011. godine i može da šalje maksimalno 170 miliona kubnih metara gasa dnevno iz Rusije u Nemačku.

Obustava isporuka diže cenu energenata

Stručnjak za energetiku Željko Marković, kaže za Euronews Srbija da je potez "Gasproma" verovatno deo ekonomskog rata Rusije i napominje da ovo nije prvi put da su smanjene isporuke gasa iz te zemlje. On očekuje se da će slične poteze Rusija vući i u narednom periodu, jer obustava gasa, kako objašnjava, stvara energetsku krizu u Evropi, koja za posledicu ima veoma viosoku cenu energenata.

"Tokom celog proleća i leta smo imali razne razloge zbog čega su bile smanjene isporuke gasa ili je dolazilo do slabljenja protoka, problema sa turbinama i tako dalje. Očekuje se da će takve poteze Rusija vući i u narednom periodu, a to će naravno uticati i na kapacitet dopremanja gasa do Evrope, jer je Severni tok 1 glavna žila kucavica za snabdevanje ruskim gasom. To sve već godinu stavra jednu krizu i u snabdevanju gasom, koja rezultira jako visokim cenama koje su prelazile 3.000 evra za hiljadu kubnih metara. Imajući u vidu da je cena električne energije usko vezana za cenu gasa, jer se deo mora proizvesti iz prirodnog gasa, to dovodi i do ovih udara koje imamo po pitanju energije i cena koje se na dnevnom tržištu kreću u rasponu od 600 do 800 evra za megavat-sat", objašnjava Marković.

On napominje da se zato sada Evropa upire kako da odvoji cenu eleketrične energije od cene gasa, mada smatra da će to biti jako teško.

"U prethodnom peirodu, kada se počelo sa dekarbonizacijom, gas je viđen kao prelazni energent jer ima manju emisiju CO2 u odnosu na klasična fosilna goriva. Sada vidimo da postoje trendovi da se elektrane na ugalj i nuklearne elketrane vraćaju na mrežu i da se razmišlja i u tom smeru", navodi stručnjak za energetiku.

Marković 'smatra i da su razlozi za obustavu isporuka francuskoj kompaniji "Engie" politički, da neplaćanje računa nije pravi razlog, već da "Rusija nalazi formalne razloge, jer vodi ekonomski rat protiv Evrope, kao i Evropa protiv Rusije".

"Gasprom" je najavio da će i posle remonta, od 2. septembra u pogonu biti samo 20 odsto nominalnog kapaciteta, odnosno da će biti moguća isporuka od 33 miliona kubnih metara. Marković smatra da će to uticati na snabdevanje tržišta, a psoledično i na Srbiju, zbog rasta cena energenata.

"Cilj Rusije jeste da izazove energetsku krizu u Evropi i toga su Evropljani svesni, a i mi lančano imamo takve posledice zbog jako visoke cene električne energije na tržištu. S obzirom da ne možemo da proizvedemo iz naših kapaciteta, već da deo moramo da uvozimo, jasno je zašto bi trebalo da budemo zabrinuti, jer je cena i više od 10 puta veća u odnosu na vreme pre krize. Zato i postiji trend štednje u Evropi, a to bi trebalo i mi da radimo, da bismo bili što manje zavisni od uvoza", uaktuje Marković.

Štednja lek za rast cena

On ističe da je jedini način da se normalizuju cene da se smanji potražnja i napominje da to može da se uradi jedino štednjom odnosno upravljanjem potrošnje.

Marković očekuje da će se u narednim godinama lagano smanjivati te iposporuke gasa ka Evropi kako se budu otvarala tržišta za Rusiju. Napominje da ona u ovom trenuttku možda nije spremna da kompletno obustavi snabdevanje, jer ima prihode i cilj jeste da ga proda, ali će se truditi da proda samo one količine koje nju ekonomski ne ugrožavaju.

"Sa druge strane, i Evropa će krenuti ka zameni ruskog gasa. To će se rešiti, ali ne u kratkom periodu, već su potrebne godine da se nađu novi dobavljači i da se izgrade kapaciteti iz obnovljivih izvora. Biće potrebno možda pet ili šest godina da bi se Evropa oslobodila zavisnosti od ruskog gasa. Mislim da će ga biti u određenim količinama, ali da će biti teška situacija, jer će to biti svakako manje nego u količinama u kojima je bio dopreman pre rata u Ukrajini", smatra Marković.

On kaže da Srbija neće imati problema sa snabdevanjem gasom, ali da je pitanje koliko će nas energenti ove zime koštati, zbog visokih cena. Ističe i da Srbija ima dogovorene određene količine od 2,2 milijarde po povoljnijim cenama i da se te količine popunjavaju preko skladišta gasa u Banatskom Dvoru i zakupljenog gasnog skladišta u Mađarskoj, ali ukazuje da bez obzira na taj uskladišteni gas, mi imamo problem u toku zimske sezone, jer je potrošnja veća u odnosu na kapacitet koji može da se izvuče iz skladišta tako da ćemo određene količine kupovati u tom trenutku.

"Tu je naš najveći rpoblem, jer su cene za te količine tržišne, koje i sada možemo da vidimo na berzama. Imaćemo finansijski problem da kupimo te količine, to će nas puno koštati. Ne zavisimo od ruta koje idu prema Evropi, već preko Turskog toka, tako da ne bi trebalo da bude problem kada je u pitanju snabdevanje gasom", kaže Marković.

Euronews