Energetske kompanije u EU zgrću rekordne profite u sred krize: Ko bi u Srbiji mogao da plati dodatni porez

Komentari

Autor: Dušan Hadži Nikolić

25/10/2022

19:03

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Zemlje Evropske unije uvešće energetskim kompanijama porez na ekstra profit, to je rešenje o kome se razmišlja i u Srbiji, iako još nije jasno ko bi sve mogao da bude oporezovan i u kojoj meri. Rat u Ukrajini uzrokuje stalni skok cena na tržištu, pre svega u energetskom sektoru. Da bi ublažila krizu, EU je najavila da će uvesti porez na ekstra profit energetskim kompanijama koje profitiraju od nestašice fosilnih goriva. To je ideja koja se dopada i srpskoj opoziciji i predsedniku.

Svetska energetska kriza kao posledica rata u Ukrajini i sankcija Rusiji, izazvala je nezapamćen rast cena gasa, a posledično i svih ostalih proizvoda. Dok centralne banke dižu kamate da bi obuzdale inflaciju koja nije viđena decenijama unazad, a države troše milijarde evra za pakete pomoći građanima, ima i onih koji zadovoljno trljaju ruke. Ekstremno visoke cene gasa, struje i nafte u Evropi mnogima su već ispraznile novčanike, ali su napunile budžete kompanija koje posluju u energetskom sektoru.

Njihovi poslovni rezultati su ekstremni, kada se uporede sa neizvešnošću koja je zavladala u privredi i među stanovništvom širom planete. Zbog vrtoglavog skoka cena energenata, globalna inflacija je dostigla četrdesetogodišnji rekord, a ekonomisti upozoravaju da je Evropa na pragu recesije.

Vlasti u evropskim zemljama ukazuju da energetske kompanije ne dele tu sudbinu i zato su se zemlje članice EU dogovorile da uvedu vanredni namet na ekstra profite energetskih kompanija u nastojanju da se blok od 27 članica izbori sa rastućim cenama energije. Naftne kompanije su prijavile ogromno uvećanje profita u drugom kvartalu u odnosu na isti period prošle godine, a generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš je taj rezultat okarakterisao kao "nemoralan" i pozvao na uvođenje poreza na ekstraprofit za firme u ovom sektoru.

"Pitanje politike, a ne ekonomije"

Ekonomista Goran Radosavljević smatra da je to više pitanje politike, nego ekonomije.

"Da li to reba dodatno da se oporezuje, to je sada stvar diskusije i više politike nego ekonomije. Ekonomija će verovatno reći ne treba. Ipak, nije neuobičajeno da se postave nivoi, ali to bi onda trebalo sistemski urediti. Ukoliko država krene da razmišlja po principu - ti si više zaradio sada ću da ti uzmem to - mnogi bi mogli da krenu u sivi sektor i da kriju zaradu", smatra Radosavljević.

Predsednik Aleksandar Vučić je najavio da bi porez na ekstraprofit u Srbiji mogao da bude uveden kompanijama koje se bave obnovljivim izvorima energije. Ta struja, kako kaže, mora da ostane u Srbiji, a ne da neko koristi naš vetar za proizvodnju, a onda izvozi električnu energiju.

Profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu Nikola Rajaković je izjavio za Euronews Srbija da su u ovoj krizi dobitnici zemlje koje imaju svoje resurse za proizvodnju struje, kao i kompanije koje proizvode energiju.

"Države koje imaju megavat-sat za prodaju i koje imaju izgrađene kapacitete u proizvodnji električne energije, bez obzira da li su one na ugalj, gas ili vetar, ali da imaju toliko izgrađenih kapaciteta da ta proizvodnja premašuje potražnju unutar zemlje. Ti viškovi za prodaju danas su dragoceni", smatra Rajaković.

Profesor napominje da su sa aspekta kompanija, najveći dobitnici u ovoj krizi korporacije koje imaju svoju proizvodnju, a nemaju dugoročne ugovore za prodaju struje, već mogu sve da iznesu na berzu.

"Oni su u ovom trenutku veliki pobednici. Njihova proizvodna cena, ako energiju proizvode iz sunca ili vetra je ispod 50 evra po megavatsatu, a struju prodaju po 400 ili 500 evra po megavatsatu. Te zarade su stvarno zastrašujuće. Španija je prva krenula, ali države različitim administrativnim merama pokušavaju da ograniče taj profit", napominje profesor.

"Destimulišuće za proizvodnju iz obnovljivijh izvora"

Željko Marković iz Deloitta kaže da proizvođači kod nas koji proizvode iz obnovljih izvora uglavnom tu energiju plasiraju EPS-u.

"EPS otkupljuje tako da ne znam da li je sada pravi trenutak to raditi jer naša država ne subvencioniše na način da daje naknadno subvencije domaćinsvima i industriji već su ta industrija i domaćinstva subvencionisani kroz ograničenje cene električne energije", kaže Željko Marković iz Deloitta.

Goran Radosavljević smatra da bi uvođenje poreza na ekstra profit moglo biti destimulišuće na kompanije koje proizvode iz obnovljivih izvora energije.

"Time ste ih destimulisali dalje da investiraju, a želeli bismo da pređemo na obnovljive izvore energije. Sa druge strane pitanje je koliko će to dugo da traje možda se već sutra vrati na neku normalu i šta ćete vi sa tim ekstraprofitom da ga ponovo ukidate, efikasnošću na tržištu.

Iako je uvođenje ekstraprofita za sada samo u najavi, pitanje je koje bi kompanije u Srbije bile na udaru.

"Jedini obnovljivi izvor koji doprinosi značajnije proizvodnji jesu velike hidroelektrane odnosno hidroenergija koju EPS prodaje, međutim oporezivati EPS za tu energiju u ovom trenutku je besmisleno zato što je vlada praktično uvela ograničenje cene struje takozvani price cap jer je poručila EPS-u, da cenu drži na 95 evra što predstavlja u suštini neku cenu EPS-ovog miksa njegovih proizvodnih troškova i onog dela koji mora da uveze. Tako da je besmisleno oporezivati kod nas EPS za tu energiju koju ima iz hidroenergije odnosno obnovljivih izvora", smatra Marković.

Energetska kriza višestruko uvećala profite

Evropska komisija planira da uvede porez na ekstraprofit od 33 posto za proizvođače i rafinerije fosilnih goriva, a ograničiće cenu megavat sata proizvedenih od obnovljivih izvora i iz nuklearki na 200 evra.

Analiza zasnovana na podacima Svetske banke pokazala je da je industrija fosilnih goriva profitirala u proseku 2,8 milijardi dolara dnevno tokom poslednjih 50 godina. "Gardian" je objavio da je prosečna godišnja zarada ove industrije od 1970. do 2020. bila bilion dolara. Po raspoloživim podacima, može se očekivati da će ove godine iznositi dvostruko više. Mnogim kompanijama iz energetskog sektora ova energetska kriza dala je vetar u leđa za ostvarivanje još boljih poslovnih rezultata.

Dok zbog poskupljenja energenata, cene mnogih proizvoda obaraju višegodišnje rekorde, zbog čega građani sve teže žive, energetske kompanije same su obelodanile svoje rekordne profite. Američka naftna kompanija ExxonMobil ostvarila je neto prihod od 17,9 milijardi dolara u drugom kvartalu, u poređenju sa 4,69 milijardi dolara u istom tromesečju prošle godine.

Shell je u drugom kvartalu više nego udvostručio neto zaradu. Kompanija je prijavila profit od 11,5 milijardi dolara, u poređenju sa 5,5 milijardi dolara iz istog perioda prošle godine. Chevron je ostvario neto zaradu od 11,6 milijardi dolara, a British Petroleum je od aprila do kraja juna inkasirao čistih 8,5 milijardi dolara.

I podaci Naftne inudstrije Srbije pokazuju da je ova kompanije u prvoj polovini godine zaradila više nego lane. Prema Izveštaju o poslovanju, ukupan obim prodaje naftnih derivata povećan je za 18 odsto i iznosi 2,088 miliona tona.

"Više cene sirove nafte, kao i dobri operativni rezultati, doprineli su rastu finansijskih pokazatelja NIS-a, pa tako pokazatelj EBITDA iznosi 66,24 milijarde dinara, dok je neto dobit 43,71 milijarda dinara, što su višestruko bolji rezultati od ostvarenih u prvom polugodištu prošle godine", piše u Izveštaju o poslovanju.

Navedeno je i da je u prvih šest meseci 2022. godine NIS realizovao 7,6 milijardi dinara kapitalnih investicija, dok obračunate obaveze po osnovu javnih prohoda iznose 117,9 milijardi dinara, odnosno 24 odsto više u poređenju sa prvom polovinom prošle godine. Ukupna zaduženost prema bankama smanjena je dva odsto i na kraju drugog kvartala iznosi 590 miliona evra.