Prve posledice ruske odmazde: Skočile cene žita nakon što je Kremlj odbacio sporazum

Komentari

Autor: Euronews Srbija, VOA, CNN

01/11/2022

17:57

Prve posledice ruske odmazde: Skočile cene žita nakon što je Kremlj odbacio sporazum - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Cene pšenice i kukuruza naglo su skočile na globalnom nivou pošto je Rusija tokom vikenda objavila da više ne može da "garantuje bezbednost" civilnih teretnih brodova u Crnom moru i da će se povući iz sporazuma kojim je tamo bio uspostavljen humanitarni pomorski koridor. I dok su isporuke zapravo nastavljene posle kratkog zastoja, stručnjaci su zabrinuti da bi propast ugovora mogao do dovede do budućih problema, a onda i još većeg skoka cena.

Prema poslednjim informacijama Ujedinjenih nacija, tri broda natovarana žitaricama napustila su ukrajinske luke od kako je Rusija suspendovala svoje učešće u Crnomorskoj inicijativi o žitu. U saopštenju Koordinacionog centra za inicijativu o žitu navodi se da su brodovi napustili luku nakon zajedničkog dogovora delegacija Ukrajine, Turske i UN, kao i da su članovi ruske delegacije obavešteni o tome.

Rusija je, podsetimo, u subotu saopštila da obustavlja svoje učešće u programu zbog, kako je okarakterisala, ukrajinskih napada na vojna i civilna plovila koja su bila uključena u održavanje bezbednosti humanitarnog koridora. Ove dve zemlje čine skoro trećinu globalnog izvoza pšenice, a IRC je saopštio da bi posledice povlačenja mogle da budu "katastrofalne" za siromašne zemlje, od kojih se neke već suočavaju sa glađu.

Kako je došlo do nove krize sa žitom

Ruska invazija na Ukrajinu, koja je počela u februaru, privremeno je zaustavila isporuke pšenice, kukuruza i drugih poljoprivrednih proizvoda iz te zemlje, jednog od najvećih svetskih dobavljača. U razgovorima koje je u avgustu posredovala Turska, zvaničnici Rusije, Ukrajine i Ujedinjenih nacija složili su se da stvore humanitarni brodski koridor koji bi omogućio kretanje civilnih teretnih brodova kroz Crno more u Sredozemno more.

Kako piše Glas Amerike, prema sporazumu, brodovi koji su se kretali u i iz Ukrajine i Rusije zajednički su pregledani kada su stigli u turske vode kako bi se osiguralo da ne nose ratni materijal ili drugu krijumčarenu robu. Sporazum, koji je bio na snazi proteklog vikenda, omogućio je milionima tona žitarica i drugih namirnica da napuste ukrajinske luke između avgusta i oktobra.

Rusija je, međutim, u subotu saopštila da obustavlja svoje učešće u programu zbog, kako je okarakterisala, ukrajinskih napada na vojna i civilna plovila koja su bila uključena u održavanje bezbednosti humanitarnog koridora.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su napadi na njene brodove pokrenuti iz unutrašnjosti humanitarnog koridora i da kao rezultat toga Rusija "ne može da garantuje bezbednost civilnih teretnih brodova koji učestvuju u Crnomorskoj inicijativi i obustavlja njenu primenu od danas na neodređeno vreme".

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba optužio je u nedelju Rusiju da se ponaša u lošoj nameri, objavivši na Tviteru da su ruski zvaničnici već preduzeli korake da smanje brzinu kretanja teretnih brodova kroz humanitarni koridor.

"Obustavljajući svoje učešće u dogovoru o žitu pod lažnim izgovorom eksplozija 220 kilometara od žitnog koridora, Rusija blokira dva miliona tona žita na 176 plovila koja su već na moru — dovoljno da prehrani preko sedam miliona ljudi", napisao je Kuleba.

"Rusija je ovo isplanirala mnogo unapred. Trenutni red sa žitom nagomilao se u Crnom moru od septembra, kada je Rusija počela namerno da odugovlači funkcionisanje koridora i pokušava da potkopa dogovor. Rusija je odavno donela odluku da nastavi svoje igre glađu i sada to pokušava da opravda", rekao je Kuleba.

Razgovarali Erdogan i Putin

U međuvremenu su telefonom razgovarali Vladimir Putin i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. Pres služba Kremlja je posle razgovora saopštila da je "neophodno je sprovesti detaljnu istragu okolnosti pokušaja udara na infrastrukturu i brodove Crnomorske flote u Sevastopolju". Navedeno je i da je neophodno dobijanje stvarnih garancija od Kijeva o striktnom pridržavanju Istanbulskih sporazuma, posebno nekorišćenju humanitarnog koridora u vojne svrhe.

"Tek nakon toga bilo bi moguće razmotriti nastavak aktivnosti u okviru Crnomorske inicijative“, navodi se u saopštenju Kremlja, prenosi TASS.

Erdogan je Putinu preneo da Turska nastavlja da preduzima neophodne korake za rešavanje problema u vezi sa sprovođenjem sporazuma o žitu.

"Svi prate šta će se dalje dešavati"

Euronews

Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije za Euronews Srbija kaže da je problem sada mnogo veći jer je ovo i period kada Ukrajina izvozi najveće količine žitarica.

"Već sama najava ove zabrane je pomerila cene na berzama za negde 2,5 do 5 odsto zavisi od berze do berze i zavisno da li je pšenica ili kukuruz. Svi sada prate kako će se to dalje odvijati. Problem Ukrajine jeste što ona izvozi značajne količine, milioni tona pšenice i kukuruza. I ukoliko ih nema u toj meri na tržištu dešava se poremećaj u potražnji", rekao je on.

A kako je u svetu, tako je i u Srbiji, kaže on, ali dodaje da je Srbija imala velike količine prenetih zaliha i pšenice i kukuruza.

"Imali smo velike prenete zalihe u odnosu na prethodne periode, solidan rod pšenice, da kažemo negde u proseku sa značajnim viškovima što se tiče domaće potrošnje. Ako pričamo o pšenici, kukuruz je drugačiji on je prošle godine bio slabiji, ove godine je još slabiji. Pšenica sa prenetim zalihama mi smo negde na preko 3,5 miliona tona, a poređenja radi mi trošimo oko 1,4 ili 1,7 miliona tona najviše ide kroz brašno. Kukuruz je drugačiji, njega je suša dosta zakačila i imamo manje prinose, ali procena je a imamo 4,5 miliona tona i to je opet dosta više nego što nama treba", naveo je on.

Kriza će najteže pogoditi siromašne zemlje

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je u sredu da je obnova Crnomorskog sporazuma ključna za sprečavanje globalne prehrambene krize. Kako piše CNN, UN procenjuju da je smanjenje cena osnovne hrane kao rezultat sporazuma indirektno sprečilo oko 100 miliona ljudi da pandu u ekstremno siromaštvo. Izvoz žitarica i drugih proizvoda u okviru inicijative premašio je devet miliona tona.

Svaka obustava izvoza žitarica najteže će pogoditi one "koji su već na ivici gladi" u zemljama kao što je Jemen, rekao je direktor za vanredne situacije u IRC za istočnu Afriku Šašvat Šaraf.

"Poput Jemena, region istočne Afrike se oslanja na Rusiju i Ukrajinu za veći deo svog uvoza pšenice, a kako se Somalija nalazi na ivici katastrofalne gladi, dalji poremećaj kritičnog izvoza žitarica mogao bi da gurne Somaliju preko ivice utičući na pristupačnost i dostupnost žita u regionu", rekao je on.

Prema IRC, predviđa se da će oko 345 miliona ljudi iskustiti aktutnu nesigurnost u snabdevanju hranom ove godine.