Miščević: Nemačka je Srbiji više od trgovinskog partnera

Komentari

Autor: Tanjug

18/05/2023

23:50

Miščević: Nemačka je Srbiji više od trgovinskog partnera - Copyright FOTO TANJUG/ VLADIMIR SPORCIC/ nr

veličina teksta

Aa Aa

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je večeras da je Nemačka najveći investitor, ali i najznačajniji davalac razvojne pomoći Srbije u protekle 23 godine, za šta je u Srbiju došlo je 2,3 miliona evra i ocenila da se to se može porediti samo sa grantovima koji su došli od EU.

Na skupu Members Evening, koji je u Beogradu organizovala Nemačko-srpska privredna komora AHK posvećen bilateralnim odnosima Srbije i Evropske Unije, Miščević je rekla da je Nemačka više od trgovinskog partnera i da iskazuje veliku političku podršku našoj zemlji.

"Zbog tako dobre, ozbiljne i trajne, pre svega razvojne saradnje moramo se zahvaliti Nemačkoj", poručila je ministarka.

Naglasila da je da najveći deo ukupne finansijske saradnje realizovan u oblasti energetskog sektora, zaštite životne sredine i u podršci malim i srednjim preduzećima.

"Najznačajniji projekti su poboljšanje i pojačanja hidroelektrana Bajina Bašta i Zvornik, sistem grejanja u više od 20 opština u Srbije, 24 projekta vodosnabdevanja i pročišćavanja otpadnih voda, a krenuli smo u poboljšanje energetske efikasnosti u 20 osnovnih škola", navela je Miščević.

Dodala je da finansijska saradnja nije jedini vid saradnje, već da je tu i tehnička saradnja, a jedan od važnijih njenih segmenata je reforma srednjeg stručnog obrazovanja, gde je posebno korišćeno veliko iskustvo Nemačke u dualnom obrazovanju.

"U taj projekat uključene su 63 škole, 280 kompanija i 3.600 đaka, što je veoma ozbiljan broj", rekla je ministarka.

Dodala je da je učestvovala u poslednjim bilateralnim razgovorima o novom paketu pomoći za 2023. godine i da je reč o 183,5 miliona evra kao finansijska pomoć i tehnička podrške za izradu projekata praćanja klimatskih promena, održivost poslovanja i dobro upravljanje, kao i dva zajma za razvoj zelene tranzicije za podšku likvidnosti Elektroprivredi u iznosu od 248 miliona evra preko Razvojne banke.

"Nemačka je jedan od predvodnika borbe protiv klimatskih promene i mi ćemo formirati tim za klimu, koji će raditi na saradnji sa Nemačkom, a ključni zadatak je sprovođenje integrisanog nacionalnog plana za klimu i energetiku, što je ključni dokument koji Srbija ima", navela je ministarka.

"Proces evropskih integracija Srbije veoma dugo traje, ali je u naprednoj fazi"

Kao važne tačke u odnosima Srbije i EU i Nemačke, Miščević je izdvojila proces evrointegracija Srbije, Berlinski proces i rad na sprovođenje medijske strategije.

"Proces evropskih integracija Srbije veoma dugo traje, ali je u naprednoj fazi. Mi bismo voleli da dobijemo mogućnost da otvorimo jedan klaster za koju je Evropka komisija rekla da smo spremni da otvorimo još pre dve godine, ali smo svesni geopolitičke situacije i odnosa u samoj EU.
Svesna sam da je najveći problem u neusklađivanju sa zajedničkom evropskom bezbednosnom i spoljnom politikom", navela je ministarka.

Naglasila je da Vlada Srbije insistira na unutrašnjim reformama koji su ključni elemenat i jedini ključ za napredak u evrointegracijama.

Istakla je da za 23 godine od početka evrointegracija, i Srbija nikada nije lagodno prolazila i da je sve što je dobila zaslužila napornim radom.

Miščević je rekla da Vlada naporno radi na sprovođenju medijske strategije, koja treba da obezbedi medijski prostor za pluralizam medija, ali i na reformi državne uprave i samouprave, gde je, kako je rekla, digitalizacija ključna reč.

Naglasila je da je Srbija mnogo učinila i po pitanju energetske diversifikacije, a to za Srbiju znači i diversifikacija izvora i puteva.

"Gasni konektori sa Bugarskom i Severnom Makedonijom, povezivanje energetskih mreža sa susednim zemljama do Severne Afrike, rad na hidropotencijalu, uvođenje solarne energije. To su sve elementi koji čine da diversifikujemo i izvore i puteve energije", istakla je Mišćevićeva.

Kao treći segment važan za odnose sa EU i Nemačkom, ministarka je navela Berlinski proces.

"To je inicijativa i ideja krenula je sa jasnim ciljem povezivanja, da bi bila podržana evropskim investicionim planom za saobraćaj, zelenu tranziciju, energetiku, zašstitu životne sredine", rekla je Miščević.

Istakla je da su ključni projekti u Investicionim okviru za Zapadni Balkan u sektoru saobraćaja.

"Mreža puteva i auto-puteva je gotovo u potpunosti zaokružena i ostao je segmet železničkog saobraćaja. Tu se radi o pruzi Niš-Merdare. Potpisali smo grant koji je veoma značajan za saradnju. Zatim deonica pruge koji ima dva kraka, jedan prema Bugarskoj, a drugi prema Severnoj Makedoniji i vrlo važno je bezbednost plovidbe na Dunavu i sve su to projekti koji se sada rade", dodala je ministarka.

Dodala je da su u veoma važni projekti postojenja za preradu pijaće vode za Beograd, Makiš i Palilula, izgradnja Univeržitetske dečje klinike Tiršova 2, izgradnja širokopojasne mreže za internet, korišćenja podsticaja za poljoprivredu.

Predsednik Nemačko-srpske komore Milan Grujić rekao je da je saradnja Srbije i EU važna za obe strane.