Privreda

Selo ima fabriku vode, a nema za piće: U Srbiji 25 fabrika, stručnjaci upozoravaju na slabu kontrolu i manjak inspektora

Komentari

Autor: Euronews Srbija

28/05/2022

-

12:00

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

U našoj zemlji ima oko 30 vodoizvorišta, a flaširanjem vode bavi se više od 25 fabrika, pokazuju podaci Privredne komore Srbije. Oni ističu da bi izvore trebalo racionalno koristiti i upravljati tim prirodnim resursom kao drgaocenim bogatstvom koje u svetu dobija sve više na značaju. 

Zakon o vodama, kada je reč o eksploataciji voda propisuje načine na koje se daju dozvole za eksploataciju i na koji način se naplaćuje sama rudna renta za one koji tu vodu eksploatišu. Igor Jezdimirović iz udruženja Inženjeri za zaštitu životne sredine kaže za Euronews Srbija da sam zakon propisuje dosta jasne procedure, ali da je jedan od osnovnih problema koji se javljaju - njegova primena.

"I unutar samih dokumenata koji bi trebalo da pomognu sprovođenju tog zakona prepoznat je manjak inspektora koji rade upravo na nadzoru sprovođenja Zakona o vodama i to je neki nedostatak od 22 inspektora koji je identifikovan. Ove godine bi taj problem trebalo da bude rešen, a za sada su dobili samo jednog novog inspektora i to preraspodelom iz drugih odeljenja", tvrdi Jezdimirović. 

Selo ima fabriku vode, a nema vodu za piće

On napominje da nijedan izvor ne može da se proda, već da se daje na korišćenje za šta dobija vodnu rentu, ali ukazuje da država mora da vodi računa da je to strateški resurs i da napravi procenu kapaciteta vodoizvorišta da se ne desi da sutra budemo u problemu.

"U selu Jazak imamo punionicu vode, a samo selo nema pijaću vodu. To je čist primer neodgovornosti, kako  lokalne samouprave, tako sa druge strane privrede i naravno države. Mi vrlo često posmatramo vodu kao obnovljiv resurs i ona to i jeste, ali samo onda kada se racionalno koristi. Zakon i obrasci koji ga prate i podzakonski akti propisuju način na koji nadležna ministarstva određuju koji su njihovi kapaciteti i na koji način se dozvoljavaju vodne dozvole", objašnjava Jezdimirović.

Unsplash

 

On, međutim, naglašava da se one vrlo često daju na dugačak vremenski period, i do 15 godina i dnapominje da se opasnost od zloupotreba uvećava, ako znamo taj podatak da je kontrola vrlo diskutabilna ili slaba.

"Onda možemo zaključiti da vrlo teško možemo da sprovedemo dobru kontrolu tih izvorišta koja su data, a pošto dozvole traju relativno dugo ni onaj ko je dobije ne trudi se mnogo da poštuje neke stvari, jer zna da je kontrola slaba", kaže sagovornik Euronews Srbija.

Jezdimirović smatra da su za sprečavanje potpunog iscrpljivanja nekog vodoizvorišta ključni dobra kontrola države i poboljšanje zakonskih rešenja. Neophodni su, kaže, i jasni podaci, da nadležni znaju u svakom trenutku koliko je nečega neko pustio na tržište, koliki su mu gubici i da na osnovu toga pratw situaciju.

"Imali smo primere da vi 15 godina uradite neku procenu, međutim, s obzirom na rizike koji postoje od suše i na klimatske promene koje nas sve pogađaju, moramo voditi računa da te vodne dozvole moraju biti usklađene sa promenama koje se dese. Tih 15 godina je jako dugačak period u ovom trenutku kada pričamo o klimatskim promenama i može se desiti da jedna godina bude izuzetno sušna i da vi radite u kapacitetima koji su vam dozvoljeni, ali da to što iscrpite tog trenutka apsolutno poremeti balans koji postoji u ostalim izvorištima, jer ne treba zaboraviti da i kod vode, pa i kod planete, generalno je sve povezano. Čim se poremeti vuče i nešto drugo sa tim", objašnjava Jezdimirović.

Zrenjaninci potroše 20.000 evra za flaširanu vodu

U Vojvodini više gradova decenijama ima problem sa pijaćom vodom, a trajno rešenje tog problema se ne nazire.

Tanjug/Dušan Aničić

 

"Lokalna samouprava ako nije u stanju da obezbedi građanima kvalitetnu vodu i života, ne treba ni da postoji. To je njihova svrha, zato plaćamo i njih i poreze i doprinose. Oni gradovi koji to nisu u stanju znači da nemaju rukovodstvo koje zaslužuje da bude tu. Nažalost, sve veći broj gradova se nalazi upravo u toj situaciji. Zrenjanin je možda najčuveniji primer koji ove godine "slavi" 18 godina bez pijaće vode", podseća Jezdimirović.

On kaže da se procenjuje da je potrebno oko 20.000 evra godišnje da se potroši na flaširanu vodu kako bi se Zrenjaninci snabdeli pijaćom vodom i dodaje da to samo pokazuje "koliki je to trošak za građane, prebačen na njihova leđa, zbog nesposobnog sistema".

"Treba voditi računa i da je u Zrenjanjunu čak zabeležen i neuspeli pokušaj pravljenja privatne fabrike za preradu i dobijanje pijaće vode, što je uzrokovalo promenu zakonskih propisa gde je po prvi put skinuta ta zabrana da privatnik pravi vodu. Ne treba zaboraviti da je pijaća voda strateški resurs i da mora biti dostupna svima i da je to smisao udruživanja u lokalne samouprave , regije, a na kraju i države", poručio je Jezdimirović.

Preporuka za vas

Komentari (1)

Bekim

28.05.2022 14:32

2 Zrenjaninci trose 20.000 eura DNEVNO! To je grad od 80.000 stavnonika, i svaki cetvrti moze da izdvoji 1 eur dnevno da kupi vodu za pice i kuvanje. 60.000 ljudi i dalje koristi vodu koja je zabranjena za piće. Kako vam se cini ovaj podatak?

Biznis