Privreda

Najveća evropska privreda pred recesijom - kako bi to moglo uticati na nemačke firme u Srbiji u kojima radi 78.000 ljudi

Komentari

Autor: Dušan Hadži Nikolić / Euronews Srbija

02/10/2022

-

16:17

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Saradnja nemačke i srpske privrede raste iz godine u godinu, a nemačke kompanije Srbiju vide kao dobro mesto za investiranje i otvaranje proizvodnih pogona. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku oko 900 kompanija u Srbiji posluje zahvaljujući nemačkom kapitalu, a u njima radi 78.000 radnika. Stručnjaci smatraju da bi pad privredne aktivnosti u najvećoj ekonomiji Evrope mogao imati značajne posledice i na srpsku ekonomiju, s obzirom da je Nemačka jedan od najznačajnijih spoljno-trgovinskih partnera i među najznačajnijim investitorima naše zemlje. 

Najveći investicioni partner Srbije i zemlja sa kojom je Srbija imala razmenu veću od 7 milijardi evra prošle godine je Nemačka. Čini se da kriza u svetu prouzrokovana ratom u Ukrajini ne utiče na tu saradnju, jer i poslednji podatak Republičkog zavoda za statistiku(RZS) pokazuje da je najveći pojedinačni spoljnotrgovinski partner Srbije u prvih osam meseci ove godine u izvozu bila Nemačka, kojoj smo prodali robu u vrednosti 2,38 milijardi evra.

Prva procena Statističkog zavoda Nemačke ukazuje da je inflacija u septembru dostigla nivo od 10 odsto, što je najviša vrednost u poslednih 70 godina. Još u avgustu je inflacija bila 7,9 procenata, a u septembru su samo cene energenata porasle za 43,9 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Ekonomisti su računali sa rastom inflacije, ali ispod 10 odsto. U koliko teškom položaju je nemačka privreda oslikava i podatak da takva stopa nije zabeležena od decembra 1951. godine, kada je bila 10,5 procenata.

Sve nemačke kompanije u Srbiji svoje poslovanje uglavnom ocenjuju kao dobro, a uprkos krizi očekuju i da će dalje razvijati i uvećavati investicije.

"Prema našim saznanjima sve kompanije koje su ovde u Srbiji i koje su u nekom investicionom procesu, nisu odložile svoje investicije i nastavljaju određenom dinamikom kao što je ranije planirano", kaže Milan Grujić iz Nemačko-srpske privredne komore.

Savić: Ako fabrike u Nemačkoj ne rade dobro i naše će biti u problemu

Taj optimiziam ne dele stručnjaci, jer eventualni nedostatak energenata kojima se snabdeva nemačka privreda može posredno da utiče i na srpsku privredu zbog velike povezanosti sa nemačkom.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu LJubodrag Savić kaže za Euronews Srbija da dubinu krize najbolje oslikava najnoviji podatak o takozvanoj industrijskoj inflaciji u Nemačkoj, koja, prema podacima zavoda za statistiku Demostat u avgustu beleži rast od čak 45,8 odsto. Toliko su praktično porasle proizvođačke cene pogurane cenama energenata.To je rekord koji nije zabeležen od 1949. godine kada je nemački statistički zavod počeo da objavljuje podatke, nadmašivši rekordni rast od 37,2 odsto u julu.

"Mi smo zemlja koja je dobro uključena u evropske privredne tokove, posebno hoću da istaknem tu vezu Srbije i Nemačke. Dve trećine naše spoljnotrgovinske razmene se odvija sa Evropskom unijom, a Nemačka je tu partner broj jedan. Najveći broj preduzeća od 2014. godine, kada je donet Zakon o ulaganju, koja su zahvaljujući subvencijama, jeftinom gasu, električnoj energiji, dobroj infratsrukturi i jeftinoj radnoj snagi došla u Srbiju je iz Nemačke", izjavio je Savić.

On je napomenuo da su sva ta preduzeća značajno uticala na ubrzanje stope rasta naše privrede, koje su do početka pandemije bile vrlo visoke.

"Sada, međutim, možemo razmišljati na obrnuti način. Ako nemačka privreda ne radi, a sva je prilika imajući u vidu stopu inflacije i kako se komplikuje situacija u svetu i imajući u vidu te troškove koji će nastati u nemačkoj industriji i privredi vezano za cenu energenata, da će tu biti poteškoća. Sve se to može desiti da nam se vrati kao jedan bumerang, da ljudi počnu da ostaju bez posla u Srbiji, ne zato što ta preduzeća ne mogu da rade u Srbiji, već zato što ne rade nemačke kompanije", objasnio je profesor.

Tanjug/Zoran Žestić

 

Savić je istakao da je osnovni problem što mi nemamo kompanije koje prave gotove proizvode za slobodno tržište, već oni praktično proizvode delove za nemačke kompanije, zbog čega svaka promena reflektuje i na našu privredu.

"Ako oni tamo rade, radiće i naše, a ako ne rade i naše će imati probleme", rekao je profesor Savić.

Sve je više upozorenja da je svet na pragu recesije, a kako vreme odmiče i analitičari su sve manje optimisti. Međunarodni monetarni fond (MMF) je korigovao naniže svoje prognoze nemačkog privrednog rasta za čitavu 2022. godinu i sada očekuje plus od 1,2 procenta, što je 0,8 odsto manje od prognoza u martu. Evropska komisija očekuje za ovu godinu privredni rast od samo 2,6 odsto.

U Nemačko-srpskoj komori ipak navode da mesta panici nema i da nijedna nemačka kompanija ne razmišlja da se povuče, a što se tiče budućnosti ivesticije bi, prema njihovim saznanjima, trebalo da se nastave kao i ranije.

"Sve ide da kažem nekim uobičajenim tokom, naravno energetska kriza je nešto što apsolutno opet utiče na neke planove, ali prema onome što mi znamo i one podatke koje mi imamo to ide apsolutno onako kako je planirano. Mi smo sproveli anketu sada u martu i aprilu i iz te ankete proizilazi da većina naših članova smatra i dalje poslovni ambijent kao pozitivan", kaže Grujić.

Stanić: Investitori ne odustaju od Srbije

Stručnjaci veruju i da bi Srbija mogla da iskoristi situaciju u svetu u svoju korist, jer će mnoge nemačke i evropske kompanije svoje poslovanje seliti sa istoka nazad u Evropu, a to je, kako kažu, šansa da dođu u Srbiju.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da je zbog nepredviđenih okolnosti na globalnom nivou teško prognozirati buduće scenarije.

"Za razliku od pandemije, ovo je ipak politička kriza i ona je pre svega uzrok ovih ekonomskih dešavanja i tu imate razne kalukulacije između učesnika u tom političkom konfliktu i onda tu može doći do određenih nepredviđenih scenarija i zato je vrlo teško prognozirati šta se može desiti. Međutim, ako pogledamo prvih sedam meseci ove godine, vidimo priliv investicija od 2 milijarde evra, što je vrlo značajno i očekujemo da do kraja godine budu 3 milijarde, što bi bilo za oko 15 odsto manje nego prošle godine, ali je vrlo značajan pokazatelj u smislu nastavka interesovanja investitora, naročito evropskih koji su glavni ulagači u smislu procenta investiranja", rekao je Stanić za Euronews Srbija.

Euronews

Komentari (0)

Biznis