U susret 20. godišnjici nezavisnosti: Miodrag Lekić o referendumu i današnjoj Crnoj Gori
Komentari04/05/2026
-15:46
Pre skoro 20 godina, 21. maja 2006. godine, na referendumu u Crnoj Gori većina građana izjasnila se za nezavisnost, čime je prestala da postoji državna zajednica Srbije i Crne Gore. Odluka je označila kraj zajedničke države i dovela do međunarodnog priznanja Crne Gore kao samostalne zemlje. Dvadeset godina kasnije, pitanja o uzrocima raspada zajednice, benefitima i troškovima nezavisnosti, kao i sadašnjim odnosima sa Srbijom, i dalje su aktuelna.
O ovim temama za Euronews Srbija govorio je crnogorski političar i bivši ambasador Savezne Republike Jugoslavije u Italiji Miodrag Lekić.
Lekić je istakao da je zajednička država imala strukturne probleme zbog nesrazmere između dve republike, da je nezavisnost donela spoljnopolitičku satisfakciju i međunarodnu integraciju, ali i ozbiljnu kriminalizaciju društva, duboke podele i ogroman rast zaduženosti, te da danas tema nezavisnosti više nije dramatična, ali da Crnoj Gori treba ozbiljna unutrašnja konsolidacija i racionalni odnosi sa Srbijom.
Uzroci dezintegracije zajedničke države
Lekić je ocenio da raspad državne zajednice nije bio iznenadan, već rezultat višegodišnjih strukturnih problema.
"Crna Gora je prošla kroz svoju dramu nakon raspada Jugoslavije i dobro je što se sada sumiraju ti bilansi. Jedan od momenata koji je mogao da determiniše taj pravac jeste da Crna Gora nije osvajala državnost u metežu raspada Jugoslavije, nego je postojala kao država i kao protagonista istorije, makar bila tako mala", rekao je Lekić.
Tanjug/AP/Risto Božović
Posebno je istakao problem federacije sa dve članice različite veličine.
"Federacije sa dve članice dosta teško mogu da funkcionišu, a pogotovo kada je bila razlika velika između jedne koja je veća, mnogo veća, i druge koja je mnogo manja. Uslov politički da Crna Gora ostane u federaciji je bio da ona predstavlja 50 odsto u političkom smislu u toj državi. E sada, vidite, ako je Crna Gora u toj federaciji 50 odsto u smislu odlučivanja, kadrova i tako dalje, onda je Srbija verovatno u neravnopravnom položaju. Ako bi se politički uticaj Crne Gore sveo na njenu veličinu, dakle 6 odsto u toj federaciji, onda bi ona bila opet inferiorna i obespravljena", objasnio je Lekić.
Povezane vesti
Dodao je da su međunarodni faktori i geopolitički kontekst takođe igrali značajnu ulogu.
"Sve se dešavalo i u onom metežu, geopolitičkom, sa naravno i uticajima međunarodnim", naveo je.
Bilans 20 godina nezavisnosti: Benefiti i troškovi
Lekić je bio otvoren u oceni rezultata nezavisnosti.
"Crna Gora je dobila svoje istorijske satisfakcije. Ponavljam, ona je bila država, nije ona sad nastala kao Slovenija, Makedonija.. u metežu nestanka Jugoslavije, dakle, ona je doživela neki svoj nastavak koji je imala kroz istoriju", rekao je Lekić.
Spoljna dimenzija nezavisnosti ocenjena je pozitivno.
"Spoljna dimenzija je postigla da je integrisana na međunarodnom planu, članica Ujedinjenih nacija i tako dalje. Tako da to jeste rezultat kojim su građani verovatno zadovoljni", dodao je.
profimedia
Međutim, unutrašnji bilans je, prema njegovoj oceni, znatno složeniji i zabrinjavajući.
Povezane vesti
"Dobila je i unutrašnju zavisnost, nažalost, od kriminalizovanih struktura, jer je jedan od bilansa tog perioda nezavisnosti bio dosta kompleksan... Zatim podele. Podele su strahovito jake u ovom trenutku u Crnoj Gori... Crna Gora je bila zadužena, na dan nezavisnosti, odnosno referenduma, 750 miliona. Danas je Crna Gora zadužena 4 milijarde, odnosno preko 4 milijarde", upozorio je Lekić.
Stavovi građana i aktuelna politička situacija
Na pitanje o aktuelnim istraživanjima javnog mnjenja, prema kojima se povećao broj pristalica crnogorske nezavisnosti, Lekić je zadržao rezervu.
"Kad bih znao pouzdano, egzaktno sve te tog istraživanja... mogao bih da se upustim u komentare. Ali imamo mi ovde dosta istraživanja koja nisu kredibilna, tako da zadržao bih rezervu prema tom bilansu", rekao je.
Povezane vesti
Podsetio je na referendum iz 1992. godine kada je 96 odsto građana podržalo ostanak u zajedničkoj državi.
"To je egzaktan podatak. Kakav je taj referendum bio, kako je vođen, i taj i ovaj drugi, to je drugo pitanje", naveo je Lekić.
Tanjug/AP/Risto Božović
Kada je reč o današnjoj temi nezavisnosti, ocenio je da više nema one ranije drame.
"Ne vidim neku euforiju, pravo da vam kažem, neke dramatičnosti pitanja. Više vidim da se obeležava to, pa je u toj degradaciji crnogorske politike pitanje hoće li doći Dino Merlin ili drugi, koliki će biti honorar, gde će se pevati tog dana. Malo sam sad uprostio stvar, ali ne vidim ozbiljnu jednu debatu sa pokušajem jedne kulturne sinteze koja je neophodna Crnoj Gori", rekao je.
Odnosi sa Srbijom posle promena vlasti 2020. i 2023. godine
Lekić je primetio da su odnosi i dalje opterećeni nasleđem prethodnog perioda.
"U tom dužem periodu, 30-ak godina vladavine Mila Đukanovića, je bilo raznih obrta, i to ekstremnih, u svakom slučaju nezrelih. Đukanović je jedan od protagonista srpskog populizma. Ovde je bio vrlo netolerantan prema ideji nezavisne Crne Gore, progonio ljude koji su bili za nezavisnu Crnu Goru da bi napravio zaokret i postao glavni protagonista antisrpske politike", ocenio je Lekić.
Tanjug/AP/Risto Božović
Nakon promena 2020. godine očekivao je bolje odnose, ali smatra da napredak nije dovoljan.
"Vidite, i takozvana nova vlast posle 2020. godine isto su bila veća očekivanja u smislu jedne zrelije politike... Međutim, ne vidim da je nešto tu da su razvijeni odnosi kako bi trebalo. Oni bi morali biti u interesu građana Crne Gore i Srbije", poručio je.
Upozorio je na opasnosti daljih podela.
"Crna Gora, ako ćemo već da govorimo o trojanskim konjima, ima jedno najmanje pet, šest trojanskih konja. Mislim na Hrvatsku, mislim i na Ankaru, mislim i na Tiranu... I to je sad pitanje da li će ovo definitivno otići ka dezintegraciji zemlje", zaključio je Miodrag Lekić.
Komentari (0)