Briselske vesti

Nemačka inicijativa za ukidanje veta u EU mogla bi da ima velike posledice za Mađarsku, ali i Zapadni Balkan

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

09/06/2021

-

06:53

Nemačka inicijativa za ukidanje veta u EU mogla bi da ima velike posledice za Mađarsku, ali i Zapadni Balkan
Nemačka inicijativa za ukidanje veta u EU mogla bi da ima velike posledice za Mađarsku, ali i Zapadni Balkan - Copyright Profimeda Pixabay

veličina teksta

Aa Aa

Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas pozvao je Evropsku uniju da ukine mogućnost pojedinačnog prava veta državama članicama kada je reč o spoljnoj politici. Kako je rekao, pojedine članice svojim vetom "parališu evropsku spoljnu politiku", pa je zatražio usvajanje većinskog principa glasanja. Šta to tačno znači, šta Nemci žele i da li je izvodljivo?

"Više ne možemo da budemo taoci onih koji svojim vetom parališu evropsku spoljnu politiku. Oni koji to čine igraju se, manje više dugoročno, sa kohezijom Evrope. Zato kažem otvoreno: veto mora da nestane, čak iako to znači da možemo da budemo nadglasani", rekao je nemački diplomata.

Kako nalažu pravila Evropske unije, određene odluke, kao što su oporezivanje ili pitanja spoljne politike, zahtevaju jednoglasnost država članica. Ovaj sistem podrazumeva da samo jedna država može da iskoristi pravo veta da blokira, odloži ili ublaži evropsku poziciju.

"Budući da smo unutrašnju solidarnost i spoljni suverenitet uvek smatrali dvema stranama iste medalje, moramo sada, nakon unutrašnjih kriza, da postignemo dalji napredak u sposobnosti Evrope da deluje u spoljnopolitičkim pitanjima", izjasnio se Mas.

Povod za ovaj poziv usledio je nakon što je Mađarska nedavno odbila da podrži deklaraciju o pozivu na prekid vatre u izraelsko-palestinskim sukobima. Ova zemlja je takođe u proteklih nekoliko meseci blokirala saopštenja o Kini, a najnoviji je slučaj blokade saopštenja o Honkongu i kontroverznom kineskom zakonu o bezbednosti.

Veto u EU nije stran ni kada je reč o zemljama Balkana, pa se tako u proteklih nekoliko godina mogućnost stavljanja veta pominjala u više navrata u sporovima između Grčke i Severne Makedonije, Hrvatske i Slovenije, a sada i Bugarske i Severne Makedonije.

Zašto Nemačka ovo traži?

Pravo veta država članica Evropske unije odnosi se uglavnom na Savet ministara i na Evropski savet. Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije za Euronews Srbija kaže da je korišćenje prava veta u oblasti ekonomije smanjeno na minimum. Međutim, u oblasti spoljnih poslova, gde je zaštićen suverenitet država, potrebna je saglasnost svih država.

"Sve države moraju da se saglase da bi se donela neka spoljnopolitička odluka i upravo to Nemcima smeta. Vide da pojedini angažmani, u vezi sa na primer proširenjem, početkom pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, otvaranjem poglavlja Srbije, mogu da budu blokirani od strane samo jedne ili dve države, što apsolutno dovodi u pitanje kredibilitet odluka Evropske unije. Nekome nešto obećate i jedna država blokira tu odluku i to je završeno", navodi Zečević.

Tanjug AP/Olivier Matthys

 

Cilj Nemačke u ovom slučaju bio bi da struktura Evropske unije bude što više demokratična.

Dejan Jović, profesor Univerziteta u Zagrebu za naš portal kaže da je ideja da se smanji uticaj, posebno negativan, pojedinih zemalja koje bi mogle da ometaju dalju koheziju same strukture EU.

"Posebno mislim da je inspirisano jednim delom time što su u procesu proširenja često pojedinačne zemlje blokirale jedna drugu. Videli smo Grčku koja je dugo blokirala Severnu Makedoniju, imamo Bugarsku, Sloveniju koja je blokirala Hrvatsku oko pitanja razgraničenja na moru. Tako da se ovaj instrument potpunog konsenzusa za proširenje zloupotrebljavao", navodi Jović.

Kako kaže, nemačka želja je da ojača Evropsku uniju i da ona, zajedno sa Francuskom, poveća instrumente demokratskog odlučivanja unutar same EU i "smanji želju za suverenitetom kod nekih zemalja članica posebno u Istočnoj Evropi".

I Zečević navodi da bi u oblasti spoljnih poslova, Nemačka želela da EU bude efikasnija, međutim, ako bi ukinuli jednoglasno donošenje odluka, to bi značilo da su države članice u oblasti spoljnih poslova, isto kao i u ekonomiji, izgubile dobar deo svog državnog suvereniteta.

"Ovako svako može da ima suverenitet i svako može da blokira odluku koja mu ne odgovara", napominje on.

Pitanje veta se i ranije potezalo

Bitka oko prava veta država članica traje godinama i neke od njih želele bi da ono bude potpuno ukinuto.

To pitanje nije novo i ideja o promeni načina donošenja odluka u Uniji lansirana je u vreme pravljena ustava EU, čije je usvajanje propalo na referendumima.

Miroslav Stojanović, nekadašnji dopisnik "Politike" iz Berlina, za Euronews Srbija navodi da su od tada postojale brojne inicijative kako napraviti efikasniji način odlučivanja.

"Razvrstavane su članice prema njihovoj demografskoj moći, prema broju stanovnika, pa su najveći broj glasova imale recimo Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Španija, Italija. Ispostavilo se da to naravno ne može da prođe zato što bi onda recimo četiri zemlje mogle da naprave prevagu i da dominiraju u tom načinu odlučivanja. Kombinovalo se onda da jedna odluka može da bude prihvaćena ako dobije većinu glasova, ali i većinu članica EU, da se kombinuju male članice i velike, da se ne vidi disproporcija u načinu odlučivanja, ali ni to nije prihvaćeno. Evropska unija i dalje funkcioniše po principu jedinstvenog glasanja, konsenzusa, što onda dovodi do blokada u nekim situacijama, a to bude drastično izraženo kad naiđu vremena kriza, kao što su recimo bile finansijska, pa dužnička kriza oko Grčke, gde se dosta teško odlučivalo ili recimo sad u vreme pandemije", naveo je Stojanović.

Unsplash

 

Kako je napomenuo, iz tih razloga se ponovo aktuelizuju ideje kakva je Masova da se "odblokira situacija koja Evropskoj uniji donosi dosta nevolja". 

Napomenuo je da se otvorio "front između demokratija i autokratija" i dodao da će predsednik SAD Džo Bajden posetom Evropi pokušati da ostvari ponovnu homogenizaciju transatlantskog prijateljstva i savezništva.

"Sada je potreba da demokratije pokažu da i one mogu biti efikasne. Jedan od načina da se to pokaže jeste odblokiranje konsenzusa u EU koja nije velesila na globalnoj sceni, ali pokušava da pokaže da je neki činilac na toj političkoj karti, a da bi to moglo, ona mora imati jedan efikasni sistem odlučivanja da brzo reaguje", naveo je Stojanović.

Ukidanje veta u ovom trenutku malo izvodljivo

Sagovornici Euronews Srbija saglasni su da u ovom trenutku ne postoje realne šanse da nešto bude urađeno po pitanju zahteva Hajka Masa. 

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić navela je da ovo nije prvi put da je Mas tražio ovako nešto, te da se o tome raspravlja kad god nema nekog jednoglasja za koje Nemačka misli da je važno.

"Međutim, da bi došli do odlučivanja o dvotrećinskoj većini, mora da budu jednoglasni. U suštini Nemačka i Francuska oblikuju zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU, ukoliko se baš dosta potrude možda bi mogli da taj sistem glasanja promene", napominje ona. 

Zečević navodi i da je pitanje da li su države poput Mađarske, Poljske, pa čak i Francuske, spremne da se potpuno odreknu i da budu preglasane u oblasti spoljnih poslova.

"Realnije bi moglo da bude da se neke odluke spoljne politike oslobode jednoglasnog donošenja odluka. Recimo to otvaranje poglavlja bi moglo bez problema da se donosi većinom glasova. Određene odluke za pregovarački proces takođe bi mogle da se donose kvalifikovanom većinom. Neke pojedinačne odluke bi mogle, ali recimo odluka o primanju novih članova u EU morala bi da ostane jednoglasna, da bi se poštovao taj princip zaštite državnog suvereniteta i volje država svih članica", naveo je on.

A to bi moglo da se uradi nekom budućom evropskom reformom, dodaje.

"Znači moralo bi da dođe do reforme institucionalnog sistema, do reforme ovlašćenja, do reforme osnivačkih ugovora EU gde bi se tačno navelo u kojim oblastima spoljne politike ili politike proširenja može da se donese odluka kvalifikovanom većinom, a ne jednoglasno. Mislim da bi trebalo sačekati neku promenu osnivačkih ugovora i onda doneti odluku da se u određenim oblastima spoljne politike dozvoli donošenje odluka kvalifikovanom većinom", naglasio je Zečević.

I Dejan Jović navodi da je malo verovatno da se postigne to ukidanje zato što se još odlučuje tako da je za bitne odluke koje se tiču same konstitucije EU potrebna saglasnost. Dodaje da će se pojaviti i jedna vrsta opreza, jer je ovo nešto što predlaže Nemačka.

"Kao što znamo ona je i ovako viđena kao neki glavni faktor u samoj EU, ona i Francuska. Tako da ja očekujem da će manje zemlje biti nesklone da se ukine ta mogućnost", navodi on.

Da je za ukidanje veta takođe potreban jednoglasnost nedavno je naglasio i šef evropske diplomatije Džozef Borelj, koji inače i sam podržava tu ideju.

Komentari (0)

Evropa