Građani Bukurešta žive u stalnom strahu od zemljotresa: "Plašimo se da će i dobrovoljci biti zatrpani"

Bukureštu, od svih glavnih gradova zemalja članica Evropska unije, preti najveća opasnost od zemljotresa, smatraju mnogi seizmolozi. 

S obzirom na stotine starih zgrada koje su decenijama zapostavljane, mnogi stanovnici rumunske prestonice žive u strahu. 

Violeta i Asad Husein već 21 godinu pokušavaju da ojačaju strukturu zgrade. Radovi su započeti, ali su ostali nedovršeni. Loša iskustva se gomilaju. 

"Jedan zemljotres bio je malo veći od ostalih. Bilo je to noću. Stanari na 5. i 6. spratu ove i okolnih zgrada, okupili su se. Svi smo se sjurili dole u spavaćicama, skupivši se u ulici ispod. To nam se stvarno dogodilo", rekla je Violeta. 

Kompleti za preživljavanje 

Lokalne vlasti distribuiraju posebne pakete za preživljavanje zemljotresa koji sadrže vodu, pištaljke, zavoje, maske i radio uređaje. 

Izgrađena 1934. godine, ova zgrada je među najugroženijim u Bukureštu. Napravljena je na samom rascepu tla, a seizmolozi smatraju da je Bukurešt glavni grad EU koji je najugroženiji od zemljotresa. Ako bi došlo do zemljotresa magnitude 6.0 ili više, ovi stanovi bi se gotovo sigurno urušili, ocenili su stručnjaci. 

Euronews

Stotine sličnih visokorizičnih zgrada nalazi se i u ostalim delovima glavnog grada Rumunije. Nevladina organizacija "Make Better" na čijem se čelu nalazi urbani geograf Bogdan Suditu, napravila je mapu grada, gde su najugroženije oblasti obeležene crvenom bojom. 

Neki oblasti su napuštene, a neke naseljene. Ipak, sve su izuzetno opasne. 

"Ovo je najstarija zgrada sa crvenom tačkom", kaže Bogdan, pokazujući mapu. "Potiče sa kraja 19. veka. Prošla je kroz mnogo zemljotresa - 1940, 1977, 1986, 1990, 1991, i 1994. godine". 

Vlasnici i stanari osećaju se sve nesigurnije 

Sa tog spiska, zemljotres iz 1977. godine još uvek plaši stanovnike Bukurešta. Imao je magnitudu od 7,2, a stradalo je oko 1.600 ljudi. Oko 33.000 zgrada je uništeno ili oštećeno. Od tada je urađeno malo kompletnih radova kako bi se zgrade učvrstile. 

"Više od 8.000 ljudi živi u 317 zgrada koje su identifikovane kao visoko rizične. Dakle, ako bi došlo do zemljotresa sličnog onom od 4. marta 1977, broj žrtava mogao bi biti veći od 8.000", kađe Bogdan. 

Kako vreme prolazi, zabrinuti vlasnici i stanari osećaju se sve nesigurnije - i sve više su bespomoćni. Troškovi obnove mogli bi da iznose milijarde evra, koje jedna od najsiromašnijih evropskih država ne može sebi da priušti. Nedostatak sredstava, birokratska kašnjenja, političke borbe, navodne korupcije i složena pravna pitanja koče situaciju. 

"Za sada nemamo tehnička rešenja potrebna za rešavanje problema", kaže Bogdan. "Nemamo ni potrebna zakonska rešenja, ni novac, ni opštu spremnost za spasavanje ovih zgrada i zaštitu njihovih vlasnika i stanara, što je pitanje od javnog interesa". 

Ministarstvo za razvoj odbilo je da odgovori na pitanja Euronewsa o ovim tvrdnjama. 

Edmond Nikuluska, novoimenovani Direktor za administraciju visokorizičnih zgrada, rekao je za Euronews da aktivno razgovaraju o rešenjima sa vladom, Evropskom unijom i međunarodnim bankama. Kaže da su upravo započeli 15 novih projekata ojačanja zgrada. 

"Po prvi put, počeli smo razgovore sa Nacionalnim institutom za baštinu, Tehničkim univerzitetom, Redom arhitekata, sa stručnjacima i profesionalcima sa kojima možemo zajedno da radimo na strategiji", kaže on. 

Predviđanje posledica 

Budući da se efikasna kratkoročna rešenja ne naziru, zabrinuti stanovnici okreću se upitno ka Nacionalnom seizmičkom institutu. 

Tamo, stručnjaci nadgledaju seizmičke aktivnosti pomoću podataka u realnom vremenu koji im stižu od osam lokalnih opservatorija širom zemlje. Niko ne može da predvidi kada će sledeći veliki zemljotres pogoditi Bukurešt, kaže za Euronews direktor Konstantin Jonesku. 

Euronews

Ipak, moguće je predvideti kakve bi bile eventualne posledice. 

"Imamo poseban softver koji procenjuje neki zemljotres. Svaka seizmička stanica registruje podrhtavanje tla, pa iz ovoga možemo proceniti koliko će se snažno osetiti neki zemljotres. Kroz ove parametre možemo da znamo kakav je efekat zemljotresa na neku zgradu", objašnjava. 

Priprema za najgore 

Svesni ugroženosti Bukurešta, vatrogasci, spasioci prve pomoći i volonteri rade na tome da uvek budu spremni.  

Dvadeset pasa obučeno je da pronađu preživele ispod ruševina. Ovi psi su bili u akciji nakon nedavnog zemljotresa u Albaniji, i pri ruci su, ukoliko zatrebaju. 

"Plašimo se da će i dobrovoljci biti zatrpani", kaže Vlad Popesku, trener pasa u "Klubul Kaini Utalitariju". 

"Za nas, kao trenere i volontere, bio bi izazov da ostanemo pribrani kako bismo mogli da intervenišemo. Emocije bi nas preplavile u takvim situacijama, ali nadam se da bismo mogli da prenesemo tolike godine treninga i u praksu". 

Preventivna rešenja 

Još jedna zgrada u Bukureštu pokazuje da je najgori scenario moguće izbeći, i da preventivna rešenja postoje. Teško oštećena tokom zemljotresa 1977. godine, u potpunosti je ojačana armiranim betonom, spolja i unutar konstrukcije. 

Vlasnici su plaćali ojačanje ugrade proporcionalno veličini stana, po ceni od oko 500 evra po kvadratnom metru. Kristina Jordače kupila je stan u ovoj zgradi, nakon što je ojačana. 

"Pre kupovine stana, malo smo ispitali stvar. Pozvali smo građevinskog inženjera koji je došao i pogledao. Pitali smo kompaniju koja se bavila ojačanjem zgrade kako je to urađeno. Tražili smo da vidimo papire. Nakon toga, odlučili smo da kupimo stan. Osećamo se sigurno. Od kad živimo ovde, bio je samo jedan zemljotres, i nije bio tako strašan", rekla je. 

Ovakvih slučajeva bi trebalo da bude više, naročito jer stručnjaci smatraju da je više od trećine od 8.5 miliona rumunskih domova zapušteno.