Stevandić za Euronews: Narodna skupština Republike Srpske bi u petak mogla da glasa o ostavci premijera Viškovića

Komentari

Stevandić za Euronews: Narodna skupština Republike Srpske bi u petak mogla da glasa o ostavci premijera Viškovića - Copyright Euronews Srbija

Autor: Euronews.ba

19/08/2025

16:45

veličina teksta

Aa Aa

Predsednik Narodne skupštine RS (NSRS) Nenad Stevandić za Euronews BiH pojasnio je proceduru koja sledi, a nakon što je entitetski premijer Radovan Višković podneo ostavku.

Euronews BiH: Da li je na adresu Skupštine zvanično stigla ostavka gospodina Viškovića?

Stevandić: Nisam je primio, ali je očekujem. Nakon toga ću zakazati kolegijum i na već zakazanu sednicu Narodne skupštine dodati tu tačku dnevnog reda. To je tehničko pitanje. U suštini, o tome se glasa u smislu prihvatanja ostavke. Nema rasprave – premijer obrazloži, a Skupština glasa, tako da tu nema ništa sporno. Ustavno je sve definisano, ne postoje nikakvi problemi. Nakon toga, predsednik RS, kada ga obavestim ili kada vidi da je Skupština to potvrdila ili prihvatila, onda daje mandat drugom kandidatu koji priprema ekspoze. Kada je spreman i usaglasi imena, pošalje ih meni. Ja mu tada zakazujem Skupštinu i onda se on bira.

Euronews BiH: Kada bi se to moglo očekivati, postoje li neke procene?

Do kraja ove nedelje mogli bismo da prihvatimo ostavku, a predsednik RS bi od vikenda mogao da pronađe imena novog mandatara i da ga predloži. To je već u njegovoj ustavnoj nadležnosti. Nakon toga, kao što sam rekao, on pravi konsultacije i sastav kabineta, priprema ekspoze i traži od mene termin za potvrđivanje, odnosno izbor nove vlade. Tehničko je pitanje. Sve može da bude završeno za 15 do 20 dana, može i za mesec ili mesec i po, tako da ćemo videti.

Euronews BiH: Kako vi procenjujete trenutno aktuelnu političku situaciju u BiH? Da li sve ovo može uzrokovati dodatne probleme? Da li smo već skliznuli još dublje u krizu?

Ustavna kriza je počela onoga momenta kada je Kristijan Šmit, bez ikakvog ovlašćenja, sam promenio zakon. Jedan čovek je objavio zakon po kojem onaj ko ne poštuje njegove odluke – a on nije ni kralj, ni sultan, niti je deo Ustava Republike Srpske, niti BiH – ide u zatvor. Najveći rizik su preuzeli sudije i tužioci koji su prihvatili da postupaju po tom zakonu, zato što je Ustav Republike Srpske usaglašen sa Ustavom BiH. Tu jasno piše da predsednik Republike mandat završava ostavkom ili nepoverenjem koje izglasava narod na referendumu, odnosno opozivom voljom naroda.

Oni koji su bili spremni da derogiraju Ustav Republike Srpske, a samim tim i Ustav BiH koji je usklađen s njim, izazvali su političku krizu. Ta kriza je sada ustavna i kriza nadležnosti. Imali smo i slučajeve raspisivanja poternica – tužilaštvo je saslušavalo poslanike, iako za to nema nikakvo pravo, jer oni imaju imunitet. O njihovim odlukama odlučuje Ustavni sud, tek nakon toga se tužilaštvo može uključiti. Tužilaštvo je prethodno radilo na sumnjičenjima i saslušavanjima, što je naravno odgovaralo nekim političkim faktorima u Federaciji i opoziciji u Republici Srpskoj. Ali to što nekome odgovara ne znači da treba da se krši pravo i da se država dovodi u sukobe.

To što nije bilo sukoba u BiH treba da se zahvali i meni, i gospodinu Lukiću, i gospodinu Viškoviću, koji smo shvatili da je planiran incident za koji bismo mi bili okrivljeni. Zbog toga se predsednik RS i javio, a mi smo ga sledili jer je to bio ustupak miru i dokaz da bi se na kraju dobila odluka Interpola da se radi o torturi. Pošto smo dokazali da se radi o torturi, potpuno smo demaskirali taj proces. Ostaje da i sami Bošnjaci dožive katarzu u vezi sa Kristijanom Šmitom, jer se i njima mešao u ustavne nadležnosti i menjao Ustav na jedan dan samo da bi se izabrala vlada. Mislim da to nije evropski put. U Evropi ne postoji takvo pravilo. Nijedna zemlja, bez obzira na to da li je članica NATO-a, neutralna ili bilo šta drugo, ne bi prihvatila ono što ne prihvata u svojoj državi, a to pokušava da nametne ovde.

Mi smo otvorili taj proces i u Evropskom parlamentu, i u parlamentima Mađarske, Slovačke, pa čak i Nemačke. U tom smeru vodi se postupak protiv Šmita. U prethodnom sazivu, a i sada, saslušavana je i Analena Berbok. Tako da smo mi iz Republike Srpske pozicionirali našu situaciju na evropsku mapu, gde se stanje sagledava mnogo realnije i gde više ne prolaze te satanizacije iz 90-ih godina.

Euronews BiH: Kakav će biti epilog?

Mislim da još uvek ima vremena da ljudi koji su izazvali krizu spreče njenu eskalaciju. U svakom slučaju, mi u Republici Srpskoj – ja sam protiv paralelne odbrane i davanja neodmerenih komentara – ali sam za to da budemo čvrsti i da sve odluke koje donosimo budu pravno utemeljene. Zato pripremamo iduću sednicu Skupštine. Sve odluke će biti pravno utemeljene i moći će se sprovoditi. Oni koji govore da smo donosili neke odluke koje nismo sproveli – nismo ih ni ukinuli. Uvek treba znati da je po pravilima međunarodnih sudova i iznad BiH očuvanje mira osnovni prioritet. To je međunarodno pravo i to su akti Ujedinjenih nacija. Zdrav i odgovoran čovek će postupiti po tome, sa ciljem očuvanja mira. Tako smo se i odazivali tužilaštvima.

Euronews BiH: Ukoliko Ustavni sud bude reagovao na sastav nove vlade, kakva će biti reakcija Narodne skupštine?

Ustavni sud, da budem direktan, nema šta da reaguje na sastav vlade. Vladu bira Narodna skupština, a mandatara predlaže predsednik RS. Predsednik RS još nije ni potpisao dokument, tako da to što se čuje u medijima nije pravosnažno. Akt postaje važeći tek kada ga neko primi. S druge strane, oni koji govore da je Milorad Dodik prihvatio presudu jer je platio kaznu – to je licemerje. Mi se ovde borimo za slobodu Republike Srpske. Ovo je borba. Za slobodu se ne može boriti iz zatvora. Prihvatanjem otkupa kazne, gospodin Dodik je omogućio da se bori za Republiku Srpsku, a da ne bude u zatvoru. To je mnogo drugačije od onoga što se tumači kao prihvatanje odluke suda. To je nešto sasvim drugo.