Ponovo aktuelziovana priča o formiranju trećeg entiteta u BiH: Šta je za to neophodno i šta to znači u praksi

Ponovo je aktuelizovana priča o formiranju trećeg entiteta u Bosni i Hercegovini. Ne crtaju se nove mape, ali se o tome govori od Zagreba do Mostara. Sve glasniji pozivi na dijalog o teritorijalnoj reorganizaciji Bosne i Hercegovine podižu političke tenzije. Za reorganizaciju pravno neophodna je dvotrećinska većina u parlamentarnoj skupštini BiH. A u praksi to bi značilo da stranke sa sedištem u Sarajevu nemaju ništa protiv. Ipak njima je treći entitet crvena linija.

Od kada je došao na čelo HDZ BiH 2005. Dragan Čović, uz povremene pauze, najaktivniji je zagovornik formiranja trećeg entiteta. Nedavno je u Zagrebu otkrio da je davno pokušao pokrenuti realizaciju ove ideje, navodno u dogovoru sa Bakirom Izetbegovićem.

"Sa kolegom Izetbegovićem sam o tome razgovarao pre dvadeset godina da napravimo dva, to je prvi korak bio, da napravimo dva mega, kako bi on rekao, kantona, pa da nekako jedan bude većinski, hrvatski, drugi bošnjački, ali da budu struktuirani tako već kako je struktura stanovništva. Međutim, vrlo brzo je reakcija bila negativna", kazao je Čović.

Negativne su reakcije i dvadeset godina kasnije među političkim strankama sa sedištem u Sarajevu za ove ideje.

"Naravno, ja sam protiv unitarizacije, ja znam da je to nemoguće. Ja živim san građanske države, ne zagovaram ga, jer to ne može. To danas ne može. Isto tako ne može treći entitet, isto tako ne može secesija. To su devedesete, oni koji to rade igraju se s vatrom", rekao je Elmedin Konaković.

U HDZ-u su osetili da je zbog fokusa Brisela i Vašingtona na Ukrajinu i Bliski Istok, povoljno vreme za novo plasiranje stare ideje o trećem entitetu, kaže profesor Ustavnog prava Kasim Trnka.

"Pokušano je bilo da se provede ta hrvatska samouprava, pa je onda visoki predstavnik oštro intervenisao i eliminisao tu ideju. Sad dakle, kada je procena da su se stvorile, po njihovom mišljenju, nove geopolitičke prilike, onda treba prvo pokušati sa tom idejom o trećem entitetu. Naravno, Ustav ništa ne zabranjuje ako postoji politička volja i to izražena u dvotrećinskom obimu, u predstavničkom domu i naravno nacionalni konsenzus u domu naroda", rekao je Trnka.

Da je Čović među Bošnjacima pronašao zagovornike za izmene izbornog zakona, koje bi Hrvatima obezbedile legitimno političko predstavljanje, ne bi osvežavao priču o trećem entitetu, smatra politički analitičar Milan Sitarski.

"Ne postoji neka realna nada, bar do izbora 2026. godine, da će se obnoviti bilo kakvi, a pogotovo neki konstrukcijski, iskreni razgovor o toj temi koju bi mogli da proizvedu nekakav konkretan rezultat u pogledu izmene izbornog zakona. U takvoj situaciji, jednostavno hrvatski politički akteri nemaju nikakve ograde da pričaju ono što je njihova praktično ključna primarna vizija, primarna ideja.", kazao je Sitarski.

Inače, izborni zakon Bosne i Hercegovine je menjan više od 20 puta, ali nikada ni izbliza na način koji bi ispunio zahteve hrvatskih političkih predstavnika da člana predsedništva biraju kantoni sa hrvatskom većinom.

Sa druge strane, Ustav BiH je za skoro tri decenije menjan samo jednom, 2009. Tada je bilo dvotrećinske većine u predstavničkom domu kao i konsenzusa u Domu naroda, da Brčko distrikt BiH postane ustavna kategorija.

"Dejtonski mirovni sporazum je dobar temelj koji je doneo mir za koji smo se teško izborili." To je rekao gradonačelnik Banja Luke, Draško Stanivuković, u emisiji Euronews region.

Euronews

On je istakao da svaki narod treba da izabere svog predstavnika, ali i da smatra da je izbornim procesom narušeno pravo Hrvata da biraju hrvatskog člana.

Dodao je i da se u javnosti u velikoj meri govori o pitanju trećeg entiteta za koji se on zalaže, ali bez zadiranja u teritoriju Republike Srpske.

"To može da bude u granicama Federacije pod jednim osnovnim temeljnim pristupom da niko pedlja Republike Srpske ne dirne. 49% Republika Srpska čini deo Bosne i Hercegovine. Mi smo se za to izborili, imamo naše institucije, naše nadležnosti vlade. I nama je to važno. Ako postoji konsenzus od Vašingtonskog sporazuma koji je bio u ta vremena kada se pričalo o odnosima u Federaciji pre i Dejtona i Pariza, ako vide u Federaciji odnos između Hrvata i Bošnjaka da treba tu nešto da se pravi, mi bi mogli podržati dogovor u okviru toga", rekao je Draško Stanivuković za Euronews Srbija.